Марко 4:21-34

И рече им: „Да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет; а не да се стави на свећњак? Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изађе на видело. Ко има уши да слуша, нека слуша.” И рече им: „Памтите што чујете. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. Јер ко има – њему ће се дати; а ко нема – и што има, узеће се од њега.” И говораше: „Тако је царство Божје као кад човек баци семе на земљу, и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте – сам не зна како. Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класи. А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.” И говораше: „Како ћемо упоредити царство Божје, или у којој причи да га изложимо? Као горушичино зрно, које, кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци.” И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше, него својим ученицима насамо све објашњаваше.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Марко 4:21-34