И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима. И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, него обувени у сандале; и не облачити две хаљине. И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде. А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.” И отишавши проповедаху да се људи покају, те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка. А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.”
Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.” А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао. И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.” И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.” Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци. А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.
И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” И одоше чамцем на пусто место насамо. И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.
И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно. Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.” А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?” А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.” И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. И посадише се у групама по стотину и по педесет. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. И једоше сви и наситише се. И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба. А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.
И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ. И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли. А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну. И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше, јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.” И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома, јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.
И прешавши на копно дођоше у Генисарет и присташе. И кад изађоше из чамца, одмах га познаше, оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он. И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
