Немија 6:1-9

Кад су Санавалат, Товија, Гисем Арабљанин и остали непријатељи наши чули да сам изградио зид и да у њему није остало ништа проваљено, а нисам наместио крила на врата, послаше Санавалат и Гисем мени поруку: „Дођи да се састанемо у неком селу у Ононском пољу.” Они су ми зло мислили. Ја им послах гласнике и поручих: „У великом сам послу и зато не могу да дођем. Стао би посао кад бих га оставио да бих дошао до вас.” Слали су ми исту поруку четири пута и ја сам им исто одговарао. Тада Санавалат по пети пут посла свог слугу са отвореним писмом у руци. У њему је писало: „Прича се међу народима, и Гасмуј потврђује, да ти и Јудејци мислите да се одметнете. Зато подижеш зид и хоћеш да им будеш цар, као што се говори. Поставио си и пророке да разглашују тебе у Јерусалиму и да говоре да је цар у Јудеји. Ти гласови доћи ће цару до ушију. Зато дођи да се договоримо.” Тада послах њему поруку: „Није тачно то што кажеш. Све си сам измислио!” Наиме, они су хтели да нас уплаше и мислили су да ће да нам клону руке и да нећемо да довршимо посао. „Сада, укрепи руке моје!”