Бројеви 14
14
Побуна и казна
1Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао. 2Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи! 3Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?” 4Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!”
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред целим збором синова Израиљевих. 6Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје. 7Затим рекоше целом збору израиљском говорећи: „Земља коју смо прошли да је извидимо веома је, веома добра земља! 8Ако нам је Господ милостив, одвешће нас у ту земљу и даће нам је! То је земља у којој теку млеко и мед! 9Само немојте да се буните против Господа! Не бојте се народа оне земље! Можемо их појести! Они су без заштите, а с нама је Господ! Не бојте се њих!” 10Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка.
11Господ рече Мојсију: „Докле ће ме тај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих чуда која сам учинио пред њим? 12Ударићу га кугом и истребићу га. Од тебе ћу учинити народ већи и јачи од овога!”
13Онда Мојсије рече Господу: „Чуће то Египћани, од којих си својом силом извео овај народ. 14Казаће то становницима ове земље. Они су чули да Ти, Господе, пребиваш у овом народу, коме се показујеш лицем у лице. Твој облак стоји над њима да дању идеш пред њима у стубу облака, а ноћу у огњеном стубу. 15Ако побијеш овај народ као једнога човека, рећи ће народи који су чули о Теби и казаће: 16‘Господ није могао да доведе тај народ у земљу коју му је заклетвом обећао! Зато их је побио у пустињи!’ 17Зато нека се сила, Господе мој, покаже као што си рекао кад си говорио: 18‘Господ је спор на гнев и обилује милошћу. Опрашта кривицу и грех. Међутим, кривца не оправдава, већ због греха отаца кажњава синове до трећега и четвртога колена. 19Опрости народу овом грех његов по великој милости својој, као што си праштао народу овом од Египта довде!’”
20Господ одговори: „Праштам, као што си замолио. 21Међутим, тако жив био ја и тако сва земља била пуна славе Господње, 22ниједан од оних људи који су видели славу моју и чуда која сам учинио у Египту и у пустињи, па су ме десет пута искушавали и нису слушали глас мој, 23неће видети земљу коју сам заклетвом обећао оцима њиховим. Неће је видети нико од оних који ме презреше. 24Слугу свога Халева, који је другога духа и сасвим био уз мене, њега ћу довести у земљу у коју је ишао и потомци његови ће је поседовати. 25Амаличани и Хананци живе у долини. Зато се сутра вратите и пођите у пустињу према Црвеном мору.”
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 27„Докле ће тај зли збор гунђати против мене? Чуо сам гунђање синова Израиљевих против мене. 28Реци им: Господ каже: ‘Тако жив био ја, онако како сте говорили у моје уши, тако ћу вам и учинити. 29У овој пустињи ће попадати ваша мртва тела. Сви ви који сте пребројани у попису, од двадесет година и више, а гунђали сте против мене, 30нећете ући у земљу за коју сам се заклео да ћете је настанити, осим Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог. 31Децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу увести. Они ће упознати земљу коју сте ви презрели. 32Ваша мртва тела попадаће у пустињи. 33Синови ваши биће пастири у пустињи четрдесет година. Трпеће због вашег отпадништва док тела ваша не пропадну у пустињи. 34Према броју дана колико сте извиђали земљу, четрдесет дана, испаштаћете четрдесет година, једну годину за један дан. Схватићете шта значи мене одбацити!’ 35Ја, Господ, рекох. Тако ћу поступити са овим злим збором који се заверио против мене. У овој пустињи ће пропасти и помрети.”
36Људи које је Мојсије послао да извиде земљу, који су, кад су се вратили, подбунили збор да виче на њега и донели лоше вести, 37ти људи који су лоше говорили о земљи погибоше пред Господом. 38Само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, остадоше живи од оних људи који су извиђали земљу.
39Кад Мојсије каза ове речи синовима Израиљевим, народ се веома растужи. 40Сутрадан поранише и пођоше да се пењу на врх горе говорећи: „Ево идемо на место о коме је Господ говорио јер сагрешисмо.” 41Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? Нећете успети! 42Не идите горе јер Господ није међу вама. Потући ће вас ваши непријатељи! 43Пред вама стоје Амаличани и Хананци. Пашћете од мача јер сте одбацили Господа и Господ неће бити с вама!” 44Они, ипак, пођоше на врх горе. Ковчег сведочанства Господњега и Мојсије нису напуштали место. 45Тада сиђоше Амаличани и Хананци који су живели на оној гори, разбише их и одбацише све до Орме.
Trenutno izabrano:
Бројеви 14: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Бројеви 14
14
Побуна и казна
1Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао. 2Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи! 3Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?” 4Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!”
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред целим збором синова Израиљевих. 6Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје. 7Затим рекоше целом збору израиљском говорећи: „Земља коју смо прошли да је извидимо веома је, веома добра земља! 8Ако нам је Господ милостив, одвешће нас у ту земљу и даће нам је! То је земља у којој теку млеко и мед! 9Само немојте да се буните против Господа! Не бојте се народа оне земље! Можемо их појести! Они су без заштите, а с нама је Господ! Не бојте се њих!” 10Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка.
11Господ рече Мојсију: „Докле ће ме тај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих чуда која сам учинио пред њим? 12Ударићу га кугом и истребићу га. Од тебе ћу учинити народ већи и јачи од овога!”
13Онда Мојсије рече Господу: „Чуће то Египћани, од којих си својом силом извео овај народ. 14Казаће то становницима ове земље. Они су чули да Ти, Господе, пребиваш у овом народу, коме се показујеш лицем у лице. Твој облак стоји над њима да дању идеш пред њима у стубу облака, а ноћу у огњеном стубу. 15Ако побијеш овај народ као једнога човека, рећи ће народи који су чули о Теби и казаће: 16‘Господ није могао да доведе тај народ у земљу коју му је заклетвом обећао! Зато их је побио у пустињи!’ 17Зато нека се сила, Господе мој, покаже као што си рекао кад си говорио: 18‘Господ је спор на гнев и обилује милошћу. Опрашта кривицу и грех. Међутим, кривца не оправдава, већ због греха отаца кажњава синове до трећега и четвртога колена. 19Опрости народу овом грех његов по великој милости својој, као што си праштао народу овом од Египта довде!’”
20Господ одговори: „Праштам, као што си замолио. 21Међутим, тако жив био ја и тако сва земља била пуна славе Господње, 22ниједан од оних људи који су видели славу моју и чуда која сам учинио у Египту и у пустињи, па су ме десет пута искушавали и нису слушали глас мој, 23неће видети земљу коју сам заклетвом обећао оцима њиховим. Неће је видети нико од оних који ме презреше. 24Слугу свога Халева, који је другога духа и сасвим био уз мене, њега ћу довести у земљу у коју је ишао и потомци његови ће је поседовати. 25Амаличани и Хананци живе у долини. Зато се сутра вратите и пођите у пустињу према Црвеном мору.”
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 27„Докле ће тај зли збор гунђати против мене? Чуо сам гунђање синова Израиљевих против мене. 28Реци им: Господ каже: ‘Тако жив био ја, онако како сте говорили у моје уши, тако ћу вам и учинити. 29У овој пустињи ће попадати ваша мртва тела. Сви ви који сте пребројани у попису, од двадесет година и више, а гунђали сте против мене, 30нећете ући у земљу за коју сам се заклео да ћете је настанити, осим Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог. 31Децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу увести. Они ће упознати земљу коју сте ви презрели. 32Ваша мртва тела попадаће у пустињи. 33Синови ваши биће пастири у пустињи четрдесет година. Трпеће због вашег отпадништва док тела ваша не пропадну у пустињи. 34Према броју дана колико сте извиђали земљу, четрдесет дана, испаштаћете четрдесет година, једну годину за један дан. Схватићете шта значи мене одбацити!’ 35Ја, Господ, рекох. Тако ћу поступити са овим злим збором који се заверио против мене. У овој пустињи ће пропасти и помрети.”
36Људи које је Мојсије послао да извиде земљу, који су, кад су се вратили, подбунили збор да виче на њега и донели лоше вести, 37ти људи који су лоше говорили о земљи погибоше пред Господом. 38Само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, остадоше живи од оних људи који су извиђали земљу.
39Кад Мојсије каза ове речи синовима Израиљевим, народ се веома растужи. 40Сутрадан поранише и пођоше да се пењу на врх горе говорећи: „Ево идемо на место о коме је Господ говорио јер сагрешисмо.” 41Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? Нећете успети! 42Не идите горе јер Господ није међу вама. Потући ће вас ваши непријатељи! 43Пред вама стоје Амаличани и Хананци. Пашћете од мача јер сте одбацили Господа и Господ неће бити с вама!” 44Они, ипак, пођоше на врх горе. Ковчег сведочанства Господњега и Мојсије нису напуштали место. 45Тада сиђоше Амаличани и Хананци који су живели на оној гори, разбише их и одбацише све до Орме.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije