Псалми 104
104
Слава Господу у делима његовим
1Благосиљај, душо моја, Господа!
Господе, Боже мој, велик си веома!
Оденуо си се величанством и красотом!
2Оденуо си се светлошћу као огртачем,
разапео си небо као шатор.
3На водама је поставио дворове своје,
облаке као кола своја
и иде на крилима ветра.
4Он чини ветрове гласницима својим,
а пламенове огњене слугама својим.
5Поставио је земљу на темеље њене
да се довека не пољуља.
6Покрио ју је безданом као одећом,
над горама су воде стајале.
7Од претње твоје су се повукле,
узмакле су од громког гласа твога.
8Брегови се уздигоше, долине се спустише
на место које си им одредио.
9Поставио си им границу коју не прелазе
и више не покривају земљу.
10Од извора чиниш потоке
да теку између брегова.
11Напајају све звери пољске
и дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Уз њих се гнезде птице небеске,
међу гранама се чује глас њихов.
13С висина се брегови напајају,
плодовима које си створио засићује се земља.
14Ти дајеш да ниче трава стоци
и биље које човеку користи
да би извео хлеб из земље.
15Вино весели срце човеку,
лица се сјаје од уља,
а хлеб крепи срце човеку.
16Хране се стабла Господња,
кедри ливански које је он засадио.
17На њима птице вију гнезда своја,
на чемпресу је стан родин.
18Брегови високи су заклон дивокозама,
а пећине јазавцима.
19Месец је створен да означује времена,
сунце зна залазак свој.
20Разастреш таму и бива ноћ
и тада излазе све животиње шумске.
21Лавићи ричу за пленом
и од Бога храну траже.
22Повлаче се кад сунце изађе
и лежу у скровишта своја.
23Тада човек излази на посао свој
и на рад свој до вечери.
24Како су бројна дела твоја, Господе,
све си мудро створио!
Пуна је земља створења твојих!
25То море је велико и широко,
у њему врве безбројне животиње,
ситне и крупне.
26Тамо лађе плове,
неман коју си створио да се по њему игра.
27Све тебе чека
да их на време нахраниш.
28Кад им даш, примају,
кад отвориш руку своју, насите се добрима.
29Кад сакријеш лице своје, они се растуже.
Кад им дух узмеш, угину
и у прах се враћају.
30Кад дах свој пошаљеш, они настају
и тако обнављаш лице земљи.
31Нека довека буде слава Господња,
нека се весели Господ у делима својим!
32Кад погледа земљу, она се тресе,
кад дотакне брегове, они се задиме.
33Док сам жив, певаћу Господу,
свираћу Богу нашем док постојим.
34Нека му мисао моја угодна буде,
а ја ћу се радовати у Господу!
35Нека зликовци нестану са земље
и злочинаца не буде више!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Алилуја!
Trenutno izabrano:
Псалми 104: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Псалми 104
104
Слава Господу у делима његовим
1Благосиљај, душо моја, Господа!
Господе, Боже мој, велик си веома!
Оденуо си се величанством и красотом!
2Оденуо си се светлошћу као огртачем,
разапео си небо као шатор.
3На водама је поставио дворове своје,
облаке као кола своја
и иде на крилима ветра.
4Он чини ветрове гласницима својим,
а пламенове огњене слугама својим.
5Поставио је земљу на темеље њене
да се довека не пољуља.
6Покрио ју је безданом као одећом,
над горама су воде стајале.
7Од претње твоје су се повукле,
узмакле су од громког гласа твога.
8Брегови се уздигоше, долине се спустише
на место које си им одредио.
9Поставио си им границу коју не прелазе
и више не покривају земљу.
10Од извора чиниш потоке
да теку између брегова.
11Напајају све звери пољске
и дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Уз њих се гнезде птице небеске,
међу гранама се чује глас њихов.
13С висина се брегови напајају,
плодовима које си створио засићује се земља.
14Ти дајеш да ниче трава стоци
и биље које човеку користи
да би извео хлеб из земље.
15Вино весели срце човеку,
лица се сјаје од уља,
а хлеб крепи срце човеку.
16Хране се стабла Господња,
кедри ливански које је он засадио.
17На њима птице вију гнезда своја,
на чемпресу је стан родин.
18Брегови високи су заклон дивокозама,
а пећине јазавцима.
19Месец је створен да означује времена,
сунце зна залазак свој.
20Разастреш таму и бива ноћ
и тада излазе све животиње шумске.
21Лавићи ричу за пленом
и од Бога храну траже.
22Повлаче се кад сунце изађе
и лежу у скровишта своја.
23Тада човек излази на посао свој
и на рад свој до вечери.
24Како су бројна дела твоја, Господе,
све си мудро створио!
Пуна је земља створења твојих!
25То море је велико и широко,
у њему врве безбројне животиње,
ситне и крупне.
26Тамо лађе плове,
неман коју си створио да се по њему игра.
27Све тебе чека
да их на време нахраниш.
28Кад им даш, примају,
кад отвориш руку своју, насите се добрима.
29Кад сакријеш лице своје, они се растуже.
Кад им дух узмеш, угину
и у прах се враћају.
30Кад дах свој пошаљеш, они настају
и тако обнављаш лице земљи.
31Нека довека буде слава Господња,
нека се весели Господ у делима својим!
32Кад погледа земљу, она се тресе,
кад дотакне брегове, они се задиме.
33Док сам жив, певаћу Господу,
свираћу Богу нашем док постојим.
34Нека му мисао моја угодна буде,
а ја ћу се радовати у Господу!
35Нека зликовци нестану са земље
и злочинаца не буде више!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Алилуја!
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije