Псалми 77
77
Утеха у ранијим чудесима Божјим
1Хоровођи, по Идутуну. Псалам Асафов.
2Гласом својим Богу вапим,
гласом својим и Бог ће ме услишити.
3У дан невоље своје Господа сам тражио.
Ноћу је рука моја испружена
и не спушта се.
Душа моја не може да се утеши.
4Бога помињем и уздишем,
размишљам и дух ми каже.
5Не даш ми да очи склопим,
клонуо сам, да говорим не могу.
6Размишљам о старим данима,
годинама давним.
7Сећам се у ноћи песме своје уз жице,
у срцу испитујем дух свој:
8„Зар ће нас Господ одбацити заувек
и неће се смиловати?
9Зар је заувек престала милост његова
и обећање његово престало за поколења?
10Зар је Бог заборавио да се смилује
и у гневу затворио милосрђе своје?”
11Тада рекох: „То је патња моја
јер се променила десница Свевишњег.”
12Памтим дела Господња,
сећам се ранијих чудеса твојих.
13Размишљао сам о свим делима твојим,
промишљао сам о творевини твојој.
14Боже, свети су путеви твоји!
Који је бог велик као Бог наш?
15Ти си Бог који чудеса чиниш,
народима си показао силу своју!
16Мишицом својом ослободио си народ свој,
синове Јаковљеве и Јосифове!
17Видеше те воде, Боже,
видеше те воде и устукнуше
и бездан се узбурка.
18Облаци излише воду,
облаци громом загрмеше
и муње твоје полетеше.
19Грмљавина твоја се орила,
муње су осветљавале круг земаљски,
земља се затресе и задрхта.
20Кроз море се отвори пут теби,
кроз силну воду стаза твоја,
а трагове твоје не виде нико!
21Народ свој водио си као стадо
руком Мојсијевом и Ароновом.
Trenutno izabrano:
Псалми 77: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Псалми 77
77
Утеха у ранијим чудесима Божјим
1Хоровођи, по Идутуну. Псалам Асафов.
2Гласом својим Богу вапим,
гласом својим и Бог ће ме услишити.
3У дан невоље своје Господа сам тражио.
Ноћу је рука моја испружена
и не спушта се.
Душа моја не може да се утеши.
4Бога помињем и уздишем,
размишљам и дух ми каже.
5Не даш ми да очи склопим,
клонуо сам, да говорим не могу.
6Размишљам о старим данима,
годинама давним.
7Сећам се у ноћи песме своје уз жице,
у срцу испитујем дух свој:
8„Зар ће нас Господ одбацити заувек
и неће се смиловати?
9Зар је заувек престала милост његова
и обећање његово престало за поколења?
10Зар је Бог заборавио да се смилује
и у гневу затворио милосрђе своје?”
11Тада рекох: „То је патња моја
јер се променила десница Свевишњег.”
12Памтим дела Господња,
сећам се ранијих чудеса твојих.
13Размишљао сам о свим делима твојим,
промишљао сам о творевини твојој.
14Боже, свети су путеви твоји!
Који је бог велик као Бог наш?
15Ти си Бог који чудеса чиниш,
народима си показао силу своју!
16Мишицом својом ослободио си народ свој,
синове Јаковљеве и Јосифове!
17Видеше те воде, Боже,
видеше те воде и устукнуше
и бездан се узбурка.
18Облаци излише воду,
облаци громом загрмеше
и муње твоје полетеше.
19Грмљавина твоја се орила,
муње су осветљавале круг земаљски,
земља се затресе и задрхта.
20Кроз море се отвори пут теби,
кроз силну воду стаза твоја,
а трагове твоје не виде нико!
21Народ свој водио си као стадо
руком Мојсијевом и Ароновом.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije