Псалми 88
88
Молитва у тешкој невољи
1Песма. Псалам синова Корејевих. Хоровођи – сетно. Поука Емана Езрахита.
2Господе, Боже спасења мога!
Вапим дању и ноћу пред тобом!
3Нека изађе пред тебе молитва моја,
пригни уво своје вапају моме!
4Јер душа моја пуна је јада
и подземљу се приближи живот мој.
5Гледају ме као оне који у гроб одлазе,
исцеђена ми је снага.
6Међу мртвима ми је лежај,
сличан убијенима који у гробу леже,
којих се више не сећаш
и који су одбачени од руке твоје.
7Ставио си ме у дубину,
у таму, у бездан.
8Притиска ме тешко жестина твоја
и удараш ме свим таласима својим.
9Удаљио си од мене познанике моје,
учинио си ме мрским њима.
Затворен сам, не могу да изађем.
10Од невоље око ми се гаси.
Вапим теби сваки дан,
руке своје теби пружам.
11Зар ћеш на мртвима чудеса чинити?
Зар ће сени устати и тебе хвалити?
12Зар ће се у гробу говорити о милости твојој
и у подземљу о истини твојој?
13Зар се у тами објављују чудеса твоја
и правда твоја у земљи заборава?
14А ја, Господе, теби вапим
и јутром те пресреће молитва моја.
15Зашто, Господе, одбацујеш душу моју
и сакриваш лице своје од мене?
16Паћеник сам и од младости умирем,
клонуо сам носећи страхоте твоје.
17Преко мене пређе гнев твој,
уништише ме страхоте твоје.
18Окружују ме као вода сваки дан,
стежу је одасвуд.
19Удаљио си од мене пријатеља и ближњег,
тама ми је пријатељ.
Trenutno izabrano:
Псалми 88: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Псалми 88
88
Молитва у тешкој невољи
1Песма. Псалам синова Корејевих. Хоровођи – сетно. Поука Емана Езрахита.
2Господе, Боже спасења мога!
Вапим дању и ноћу пред тобом!
3Нека изађе пред тебе молитва моја,
пригни уво своје вапају моме!
4Јер душа моја пуна је јада
и подземљу се приближи живот мој.
5Гледају ме као оне који у гроб одлазе,
исцеђена ми је снага.
6Међу мртвима ми је лежај,
сличан убијенима који у гробу леже,
којих се више не сећаш
и који су одбачени од руке твоје.
7Ставио си ме у дубину,
у таму, у бездан.
8Притиска ме тешко жестина твоја
и удараш ме свим таласима својим.
9Удаљио си од мене познанике моје,
учинио си ме мрским њима.
Затворен сам, не могу да изађем.
10Од невоље око ми се гаси.
Вапим теби сваки дан,
руке своје теби пружам.
11Зар ћеш на мртвима чудеса чинити?
Зар ће сени устати и тебе хвалити?
12Зар ће се у гробу говорити о милости твојој
и у подземљу о истини твојој?
13Зар се у тами објављују чудеса твоја
и правда твоја у земљи заборава?
14А ја, Господе, теби вапим
и јутром те пресреће молитва моја.
15Зашто, Господе, одбацујеш душу моју
и сакриваш лице своје од мене?
16Паћеник сам и од младости умирем,
клонуо сам носећи страхоте твоје.
17Преко мене пређе гнев твој,
уништише ме страхоте твоје.
18Окружују ме као вода сваки дан,
стежу је одасвуд.
19Удаљио си од мене пријатеља и ближњег,
тама ми је пријатељ.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije