1. Korinćanima 11:17-34
1. Korinćanima 11:17-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Налажући вам ово не могу да вас хвалим, јер се не састајете на боље, него на горе. Јер, прво, чујем да се на свом црквеном скупу делите, и нешто од тога верујем. И треба, најзад, да се делите – да се покажу који су поуздани међу вама. Кад се, дакле, заједно састајете, не једе се вечера Господња. Јер сваки при јелу прво узима своју вечеру, па један гладује, а други се опија. Зар немате куће да једете и да пијете? Или презирете Цркву Божју и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овом вас не хвалим. Ја сам, наиме, примио од Господа што сам и вама предао, да је Господ Исус, оне ноћи кад је био предан, узео хлеб, захвалио Богу, изломио и рекао: „Ово је моје тело за вас. Ово чините мени за спомен.” Исто тако и чашу после вечере говорећи: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу. Ово чините кад год из ње пијете, мени за спомен.” Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу – док не дође. Стога, ко недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше; јер ко једе и пије, а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије. Због тога су многи слаби и болесни међу вама и доста их је умрло. Кад бисмо сами себи судили, не би нам се судило; а Господ судећи прекорева нас да не будемо осуђени са светом. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. Ако је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду. А остало ћу уредити кад дођем.
1. Korinćanima 11:17-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре. Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ. Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени. Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру, пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије. Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим. Јер, ја сам од Господа примио оно што сам и вама предао: Господ Исус је оне ноћи када је издан узео хлеб и, захваливши Богу, изломио га и рекао: »Ово је моје тело за вас. Чините ово мени у спомен.« Тако је узео и чашу после вечере и рекао: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу. Кад год из ње пијете, чините то мени у спомен.« Јер, кад год једете овај хлеб и пијете из ове чаше, Господњу смрт објављујете док он не дође. Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло. Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом. Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог. Ако је неко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду. За остало ћу вам дати упутства када дођем.
1. Korinćanima 11:17-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Ipak, ne mogu da vas pohvalim za ono što vam sada nalažem, jer vaše sastajanje ne ide na bolje, nego na gore. Prvo, čujem da među vama ima podele kada se okupljate kao crkva, što delimično i verujem. Najzad, treba da bude podela među vama da se pokažu oni koji su valjani. Dakle, kada se okupljate, ne jede se večera Gospodnja. Naime, svako uzima svoju večeru, te jedan gladuje, a drugi se opija. Zar nemate kuću da jedete i pijete? Ili, zar prezirete Crkvu Božiju i posramljujete one koji nemaju? Šta da vam kažem? Treba li da vas pohvalim? Za ovo ne mogu da vas pohvalim. Ja sam, naime, primio učenje od Gospoda koje sam i vama predao: da je Gospod Isus one noći kada je bio predat uzeo hleb, zahvalio Bogu i prelomio ga, rekavši: „Ovo je moje telo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen.“ Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša je Novi savez po mojoj krvi. Kad god je pijete, činite to meni na spomen.“ Zaista, kad god jedete hleb i pijete čašu, navešćujete smrt Gospodnju dok se on ne vrati. Zato ko nedostojno jede hleb i pije čašu, biće kriv za greh protiv tela i krvi Gospodnje. Neka se, dakle, svako prvo preispita, pa tek onda neka jede od hleba i pije iz čaše. Jer, ko jede i pije, a ne razaznaje u tome telo Gospodnje, navlači na sebe osudu kad jede i pije. Zato ima mnogo nemoćnih i bolesnih među vama, a neki su i umrli. Ako bismo sami sebi sudili, Gospod nam ne bi sudio. Ipak, kad nas Gospod sudi, on nas i odgaja, da ne budemo osuđeni sa svetom. Zato, braćo moja, kada se okupite da jedete, pričekajte jedni druge. Ako je neko gladan, neka jede kući, da ne dođete pod Božiju osudu kada se sastanete. A što se tiče ostalih stvari, daću vam uputstva kad dođem.
1. Korinćanima 11:17-34 Нови српски превод (NSP)
Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим. Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати. Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли. Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом. Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете. А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
1. Korinćanima 11:17-34 Sveta Biblija (SRP1865)
Ali ovo zapovijedajuæi ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate. Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, èujem da imaju raspre meðu vama; i nešto vjerujem od ovoga. Jer treba i jeresi da budu meðu vama, da se pokažu pošteni koji su meðu vama. A kad se skupite na jedno mjesto, ne jede se veèera Gospodnja. Jer svaki svoju veèeru uzme najprije i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija. Eda li dakle nemate kuæa da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta æu vam reæi? Hoæu li vas pohvaliti za to? Neæu. Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noæ u koju bivaše predan uze hljeb, I zahvalivši prelomi i reèe: uzmite, jedite, ovo je tijelo moje, koje se za vas lomi; ovo èinite meni za spomen. Tako i èašu, po veèeri, govoreæi: ova je èaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo èinite, kad god pijete, meni za spomen. Jer kad god jedete ovaj hljeb i èašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne doðe. Tako koji nedostojno jede ovaj hljeb ili pije èašu Gospodnju, kriv je tijelu i krvi Gospodnjoj. Ali èovjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od èaše da pije; Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuæi tijela Gospodnjega. Zato su meðu vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju. Jer kad bismo sebe rasuðivali, ne bismo osuðeni bili. Ali kad smo suðeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svijetom. Zato, braæo moja, kad se sastajete da jedete, išèekujte jedan drugoga. Ako li je ko gladan, neka jede kod kuæe, da se na grijeh ne sastajete. A za ostalo urediæu kad doðem.