2. Knjiga o carevima 12:4-21 - Упореди све верзије

Podeli

Joas reče sveštenicima: „Sav novac od posvećenih stvari, koji se donosi u Dom Gospodnji, novac skupljen od poreza, i novac od svačije procene, i sav novac što se dobrovoljno donosi u Dom Gospodnji, neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, pa neka popravljaju što je trošno u Domu, gde god se nađe nešto za popravku.“ Međutim, ni do dvadeset treće godine Joasovog carevanja, sveštenici još nisu popravili što je bilo trošno u Domu. Tada car Joas pozva sveštenika Jodaja i ostale sveštenike i reče im: „Zašto ne popravljate što je trošno u Domu? Od sada ne uzimajte sebi novac od svojih poznanika, nego ga dajte za popravku Doma.“ Sveštenici su pristali da ne uzimaju novac od naroda, niti da popravljaju što je trošno u Domu. Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, proreza rupu na poklopcu, i postavi ga kod žrtvenika s desne strane kod ulaza u Dom Gospodnji. Sveštenici koji su čuvali vrata stavljali su u njega sav novac koji se donosio u Dom Gospodnji. Kad bi primetili da ima mnogo novca u kovčegu, dolazio bi carev pisar sa svešteničkim glavarom, pa bi izbrojao i vezao novac koji se našao u Domu Gospodnjem. Zatim bi davali gotov novac onima koji su nadgledali posao na Domu Gospodnjem, a oni bi ga davali tesarima i radnicima koji su radili na Domu Gospodnjem, i zidarima i klesarima da se kupi drvo i isklesani kamen za popravku Doma Gospodnjeg, i za svaki drugi izdatak oko popravka Doma. Ipak, od novca koji se donosio u Dom nisu se pravile srebrne čaše za Dom Gospodnji, ni viljuške, ni kotlići, ni trube, niti ikakve posude od zlata i srebra, nego su ga davali nadglednicima posla, da se za njega popravi Dom Gospodnji. I nisu tražili račun od ljudi kojima su predavali novac da plate radnicima, jer su pošteno radili. Novac od žrtava za prestup i od žrtava za greh se nije donosio u Dom Gospodnji; on je pripadao sveštenicima. A Azailo, car aramejski, izađe i napadne Gat i zauze ga. Zatim se Azailo okrenuo da ode gore i napadne Jerusalim. Tada je Joas uzeo sve posvećene stvari koje su posvetili njegovi preci Josafat, Joram i Ohozija, carevi Judini, i sve što je sam posvetio, i sve zlato što se našlo u riznici Doma Gospodnjeg i carevog doma, i poslao Azailu, caru aramejskom, a on je odustao od Jerusalima. Ostala Joasova dela i sve što je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? Njegove sluge su se pobunile i ubile Joasa u domu Vet-Mila gde se ide u Silu. Ubile su ga njegove sluge Jozavad, sin Simeatov i Jehozavad sin Somirov, te je umro. Sahranili su ga s njegovim precima u Davidovom gradu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Amasija.

I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji. Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gde se god nađe da treba opraviti. Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu. Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu. I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) što je trošno u domu. Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji. A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem. Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji, i zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom. Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne građahu čaša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih; nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji. I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno rađahu. Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima. Tada izađe Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim. A Joas, car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima. A ostala dela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih? A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu. Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.

Јоаш рече свештеницима: »Сакупите сав новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ као свети прилог – новац сакупљен при попису, новац добијен од заветâ и новац који је драговољно донет у Храм. Нека свештеници од ризничара узимају новац и поправљају оштећења на Храму.« Али ни до двадесет треће године његове владавине нису свештеници поправили Храм. Стога цар Јоаш позва свештеника Јехојаду и друге свештенике и упита их: »Зашто не поправљате оштећења на Храму? Немојте више да узимате новац од ризничара ако не мислите да поправите Храм.« Свештеници пристадоше да више не сакупљају новац од народа и да не поправљају Храм сами. Свештеник Јехојада узе један ковчег и избуши рупу на поклопцу. Стави га с десне стране жртвеника, близу улаза у Дом ГОСПОДЊИ. Свештеници који су чували улаз стављали су у тај ковчег сав новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ. Кад год би видели да је у ковчегу много новца, дошли би царев бележник и првосвештеник и пребројали новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ и стављали га у вреће. Када је износ био утврђен, давали су новац људима одређеним да надгледају радове на Храму. Ови су њиме плаћали оне који су обављали поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ – тесаре и градитеље, зидаре и клесаре. Куповали су дрво и тесани камен за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ и измиривали све друге трошкове. Новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ није се трошио за израду сребрних умиваоника, маказа за фитиљ, чинија, труба, ни других предмета од злата и сребра за Дом ГОСПОДЊИ, него је предаван надгледницима, који су га користили за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ. Од надгледникâ се није тражио обрачун трошкова, јер су радили поштено. Новац од жртава за кривицу и жртава за очишћење није се доносио у Дом ГОСПОДЊИ – он је припадао свештеницима. У то време арамејски цар Хазаел нападе Гат и освоји га, па одлучи да крене горе на Јерусалим. Јудејски цар Јоаш узе све свете предмете које су за Бога одвојили његови преци Јосафат, Јорам и Ахазја, цареви Јуде, дарове које је он сам одвојио за Бога и све злато из ризница Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, па их посла арамејском цару Хазаелу, и Хазаел се повуче од Јерусалима. Остали догађаји Јоашеве владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Његови службеници сковаше заверу против њега и убише га у Бет-Милу, на путу ка Сили. А службеници који су га убили били су Јозахар син Шиматин и Јехозавад син Шомеров. Тако Јоаш умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Амацја.

Јоас рече свештеницима: „Сав новац од посвећених ствари, који се доноси у Дом Господњи, новац скупљен од пореза, и новац од свачије процене, и сав новац што се добровољно доноси у Дом Господњи, нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, па нека поправљају што је трошно у Дому, где год се нађе нешто за поправку.“ Међутим, ни до двадесет треће године Јоасовог царевања, свештеници још нису поправили што је било трошно у Дому. Тада цар Јоас позва свештеника Јодаја и остале свештенике и рече им: „Зашто не поправљате што је трошно у Дому? Од сада не узимајте себи новац од својих познаника, него га дајте за поправку Дома.“ Свештеници су пристали да не узимају новац од народа, нити да поправљају што је трошно у Дому. Тада свештеник Јодај узе један ковчег, прореза рупу на поклопцу, и постави га код жртвеника с десне стране код улаза у Дом Господњи. Свештеници који су чували врата стављали су у њега сав новац који се доносио у Дом Господњи. Кад би приметили да има много новца у ковчегу, долазио би царев писар са свештеничким главаром, па би избројао и везао новац који се нашао у Дому Господњем. Затим би давали готов новац онима који су надгледали посао на Дому Господњем, а они би га давали тесарима и радницима који су радили на Дому Господњем, и зидарима и клесарима да се купи дрво и исклесани камен за поправку Дома Господњег, и за сваки други издатак око поправка Дома. Ипак, од новца који се доносио у Дом нису се правиле сребрне чаше за Дом Господњи, ни виљушке, ни котлићи, ни трубе, нити икакве посуде од злата и сребра, него су га давали надгледницима посла, да се за њега поправи Дом Господњи. И нису тражили рачун од људи којима су предавали новац да плате радницима, јер су поштено радили. Новац од жртава за преступ и од жртава за грех се није доносио у Дом Господњи; он је припадао свештеницима. А Азаило, цар арамејски, изађе и нападне Гат и заузе га. Затим се Азаило окренуо да оде горе и нападне Јерусалим. Тада је Јоас узео све посвећене ствари које су посветили његови преци Јосафат, Јорам и Охозија, цареви Јудини, и све што је сам посветио, и све злато што се нашло у ризници Дома Господњег и царевог дома, и послао Азаилу, цару арамејском, а он је одустао од Јерусалима. Остала Јоасова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? Његове слуге су се побуниле и убиле Јоаса у дому Вет-Мила где се иде у Силу. Убиле су га његове слуге Јозавад, син Симеатов и Јехозавад син Сомиров, те је умро. Сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Амасија.

Међутим, идолска узвишења нису била оборена и народ је још увек приносио жртве и тамјан на узвишењима. Јоас рече свештеницима: „Сав новац који се приноси у храм Господњи, новац од процене, новац од пореза и добровољни прилози, нека свештеници узимају сваки од свог познаника и нека оправљају храм где нађу да је оштећен.” Међутим, до двадесет треће године Јоасове владавине свештеници још нису оправили шта је било оштећено. Тада цар Јоас дозва свештеника Јодаја и остале свештенике и рече им: „Зашто не оправите оно што је оштећено у храму? Одсад немојте да узимате новац од својих познаника, већ морате да га употребите за оштећења у храму.” Свештеници прихватише да не узимају новац од народа и да не врше оправке у храму. Тада свештеник Јодај узе ковчег, прореза рупу на поклопцу и стави га код жртвеника десно од улаза у храм Господњи. Кад би видели да има доста новца, долазили су царев писар и првосвештеник и бројали и паковали новац који се налазио у храму Господњем. Затим су давали пребројани новац онима који су управљали пословима и који су се старали за храм Господњи. Они су исплаћивали дрводеље и раднике који су радили у храму Господњем, зидаре и каменоресце и за доношење дрвета и тесаног камења за поправку храма Господњег, значи за све што је потребно за оправку храма. Међутим, од донетог новца у храм Господњи нису се правиле сребрне чаше, ножеви, котлићи или трубе, нити златне и сребрне посуде, него су га давали радницима које су најмили за оправку храма Господњег. Нису се тражиле признанице од људи којима се предавао новац да исплате раднике, јер су радили поштено. Новац од жртава за грех и за преступ није се уносио у храм Господњи, већ је припадао свештеницима. Тада изађе сиријски цар Азаило, нападе Гат и освоји га. Потом се окрете и пође на Јерусалим. Јудејски цар Јоас узе све посвећене дарове које су Јосафат, Јорам и Охозија, оци његови – цареви јудејски, даровали и све што беше посвећено, све злато које је сам посветио и све злато које се нашло у ризницама храма Господњег и дома царевог и посла сиријском цару Азаилу. Онда он оде од Јерусалима. Остала дела Јоасова и све шта је учинио зар није записано у Дневнику царева Јудиних? Потом устадоше слуге његове, побунише се и убише Јоаса у Вет-Милу кад је силазио у Силу.