2. Knjiga o carevima 14:4-29 - Упореди све верзије

Podeli

Međutim, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama. Kad se carstvo učvrstilo pod njegovom vlašću, pobio je sluge koje su ubile njegovog oca cara. Ipak, nije pogubio sinove ubica, prema onome što je napisano u knjizi Mojsijevog Zakona gde je Gospod zapovedio: „Neka se očevi ne pogubljuju zbog svojih sinova i neka se sinovi ne pogubljuju zbog svojih očeva; nego svaki čovek treba da bude pogubljen za svoj greh.“ On je potukao deset hiljada Edomaca u Slanoj dolini, i osvojio Selu u bici. Onda ju je prozvao Jokteil, kako se i danas zove. Zatim je Amasija poslao poruku Joasu, sinu Joahazovom, sinu Jujevom, caru izrailjskom: „Izađi mi na megdan.“ Joas, car izrailjski, je poslao poruku Amasiji, caru Judinom, govoreći: „Trn je livanski poslao poruku kedru livanskom, govoreći: ’Daj svoju ćerku mome sinu za ženu’, ali je divlja zver livanska izgazila trn. Potukao si Edom, pa si se poneo. Uživaj u svojoj slavi, ali ostani kući. Zašto prizivaš nevolju na svoju i Judinu propast?“ Ali Amasija nije slušao. Tako je Joas, car izrailjski, pošao u boj. On i car Amasija, car Judin, su se sukobili kod Vet-Semesa, koji pripada Judi. No, Izrailj je porazio Judu, pa su svi pobegli svojim kućama. Joas, car izrailjski, je zarobio Judinog cara Amasiju, sina Joasa, sina Ohozija, kod Vet-Semesa. Zatim je došao u Jerusalim i srušio jerusalimski zid od Jefremovih vrata do Ugaonih vrata, u dužini od četiri stotine lakata. Uzeo je sve zlato i srebro i sve posuđe koje se našlo u Domu Gospodnjem i u carevim riznicama, kao i taoce, pa se vratio u Samariju. Ostala Joasova dela, ono što je postigao, i njegovi vojni pohodi, kako je ratovao sa Amasijom, carem Judinim, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? Joas se upokojio sa svojim precima, pa su ga sahranili s carevima izrailjskim u Samariji. Na njegovo se mesto zacario njegov sin Jerovoam. A Amasija, sin Joasov, car Judin, je živeo petnaest godina nakon smrti Joasa, cara izrailjskog, sina Joahazovog. Ostala Amasijina dela, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? Protiv njega su skovali zaveru u Jerusalimu, te je pobegao u Lahis. No, poslali su ljude za njim i ubili ga tamo. Doneli su ga na konjima i sahranili ga sa njegovim precima u Jerusalimu, u Davidovom gradu. Tada je sav Judin narod uzeo Azariju, koji je imao šesnaest godina, i zacario ga umesto njegovog oca Amasije. On je obnovio Elat i vratio ga Judi, nakon što se njegov otac upokojio sa svojim precima. Petnaeste godine Judinog cara Amasije, sina Joasovog, car Jerovoam, sin Joasa, cara izrailjskog, je počeo da vlada u Samariji. Vladao je četrdeset jednu godinu. Činio je što je zlo u očima Gospodnjim; nije se odvratio ni od jednog od greha Jerovoama, sina Navatovog, kojima je naveo Izrailj na greh. On je povratio oblast Izrailja od Levo-Amata do mora Arave, po reči Gospoda, Boga Izrailjevog, koja je bila rečena preko njegovog sluge proroka Jone, sina Amitajevog, iz Gat-Efera. Jer Gospod je video veoma gorku muku Izrailjevu, da nije ostalo nikog, ni roba ni slobodnoga, ko bi pomogao Izrailju. I pošto Gospod nije rekao da će istrebiti Izrailjevo ime pod nebom, izbavio ih je preko Jerovoama, sina Joasovog. Ostala Jerovoamova dela, i sve što je učinio, njegovi vojni pohodi, kako je ratovao, i kako je povratio Izrailju Damask i Amat, koji je pripadao Judi, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? Jerovoam se upokojio sa svojim precima, sa carevima Izrailja, a na njegovo mesto se zacario njegov sin Zaharija.

Jer visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama. A kad se utvrdi carstvo u ruci njegovoj, on pobi sluge svoje koje su ubile cara, oca njegovog. Ali sinove tih krvnika ne pobi, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove niti sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine. On pobi deset hiljada Edomaca u slanoj dolini, i uze Selu ratom, i prozva je Jokteil, koje osta do danas. Tada posla Amasija poslanike k Joasu, sinu Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i reče: Dođi da se ogledamo. A Joas, car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu; ali naiđe zverje livansko, i izgazi trn. Pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje; hvali se, i sedi kod kuće svoje; zašto bi se zaplitao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom? Ali ne posluša Amasija; i podiže se Joas, car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom. Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki k svom šatoru. A Amasiju, cara Judinog, sina Joasa sina Ohozijinog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu; potom dođe u Jerusalim i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu četiri stotine lakata. I uze sve zlato i srebro i sve posuđe što se nađe u domu Gospodnjem i u riznicama doma carevog, i taoce, pa se vrati u Samariju. A ostala dela Joasova, što je učinio, i junaštva njegova, i kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih? I počinu Joas kod otaca svojih, i bi pogreben u Samariji kod careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Jerovoam, sin njegov. Amasija pak, sin Joasov car Judin, požive petnaest godina po smrti Joasa sina Joahazovog, cara Izrailjevog. A ostala dela Amasijina nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih? I digoše bunu na nj u Jerusalimu, te pobeže u Lahis, a oni poslaše za njim u Lahis i ubiše ga onde. A odande ga donesoše na konjima, i bi pogreben u Jerusalimu kod otaca svojih u gradu Davidovom. Tada sav narod Judin uze Azariju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije. On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih. Godine petnaeste carovanja Amasije sina Joasovog nad Judom, zacari se Jerovoam, sin Joasov nad Izrailjem u Samariji, i carova četrdeset i jednu godinu. I činjaše što je zlo pred Gospodom i ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja. On povrati međe Izrailjeve od Emata do mora uz polje, po reči Gospoda Boga Izrailjevog, koju reče preko sluge svog Jone sina Amatijevog, proroka iz Getefera. Jer Gospod vide da je u ljutoj nevolji Izrailj, i da nema ništa ni od uhvaćenog ni od ostavljenog, i da nema nikoga da pomogne Izrailju. I ne beše rekao Gospod da zatre ime Izrailjevo pod nebom; zato ih izbavi preko Jerovoama, sina Joasovog. A ostala dela Jerovoamova, i sve što je činio, i junaštva njegova, kako je vojevao i kako je povratio Damask i Emat od Jude Izrailju, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih? Potom počinu Jerovoam kod otaca svojih, careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Zaharija, sin njegov.

али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара. Али синове тих убица не погуби, у складу са оним што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.« Он уби десет хиљада Едомаца у бици у Сланој долини и заузе Селу, којој даде име Јоктеел, које носи и данас. Онда Амацја посла гласнике израелском цару Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог и поручи му: »Хајде да се огледамо у боју.« На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену.‘ Тада наиђе либанска звер и згази чичак. Потукао си Едомце, и сад си се узохолио. Наслађуј се победом, али седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?« Али Амацја не послуша, па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди. Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући. Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу, па оде у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије. Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате, узе таоце и врати се у Самарију. Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући и рат против Амацје, цара Јуде, записани су у Књизи летописа царева Израела. Јехоаш умре, па га сахранише у Самарији, крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Јаровам. Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог. Остали догађаји Амацјине владавине записани су у Књизи летописа царева Јуде. Против Амацје сковаше заверу у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише. Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише у Јерусалиму крај његових праотаца, у Давидовом граду. Тада сав јудејски народ узе Азарју, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро. Петнаесте године владавине јудејског цара Амацје сина Јоашевог, Јаровам син Јехоашев постаде цар у Самарији, а владао је четрдесет једну годину. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце. Он поврати израелске међе од Лево-Хамата до мора Араве, као што је ГОСПОД, Бог Израелов, рекао преко свог слуге Јоне сина Амитајевог, пророка из Гат-Хефера. ГОСПОД је видео како у Израелу сви тешко пате – и роб и слободњак – а никога да им помогне. И пошто ГОСПОД није рекао да ће Израелово име избрисати испод неба, он их спасе преко Јаровама сина Јехоашевог. Остали догађаји Јаровамове владавине, све што је учинио и постигао, као и његови ратни походи, укључујући и то како је Израелу вратио Дамаск и Хамат Јудејски, записани су у Књизи летописа царева Израела. Јаровам умре, па га сахранише крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Захарија.

Међутим, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева; него сваки човек треба да буде погубљен за свој грех.“ Он је потукао десет хиљада Едомаца у Сланој долини, и освојио Селу у бици. Онда ју је прозвао Јоктеил, како се и данас зове. Затим је Амасија послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“ Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. Потукао си Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“ Али Амасија није слушао. Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Охозија, код Вет-Семеса. Затим је дошао у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката. Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Господњем и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију. Остала Јоасова дела, оно што је постигао, и његови војни походи, како је ратовао са Амасијом, царем Јудиним, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? Јоас се упокојио са својим прецима, па су га сахранили с царевима израиљским у Самарији. На његово се место зацарио његов син Јеровоам. А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. Остала Амасијина дела, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? Против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јерусалиму, у Давидовом граду. Тада је сав Јудин народ узео Азарију, који је имао шеснаест година, и зацарио га уместо његовог оца Амасије. Он је обновио Елат и вратио га Јуди, након што се његов отац упокојио са својим прецима. Петнаесте године Јудиног цара Амасије, сина Јоасовог, цар Јеровоам, син Јоаса, цара израиљског, је почео да влада у Самарији. Владао је четрдесет једну годину. Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио ни од једног од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је навео Израиљ на грех. Он је повратио област Израиља од Лево-Амата до мора Араве, по речи Господа, Бога Израиљевог, која је била речена преко његовог слуге пророка Јоне, сина Амитајевог, из Гат-Ефера. Јер Господ је видео веома горку муку Израиљеву, да није остало никог, ни роба ни слободнога, ко би помогао Израиљу. И пошто Господ није рекао да ће истребити Израиљево име под небом, избавио их је преко Јеровоама, сина Јоасовог. Остала Јеровоамова дела, и све што је учинио, његови војни походи, како је ратовао, и како је повратио Израиљу Дамаск и Амат, који је припадао Јуди, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? Јеровоам се упокојио са својим прецима, са царевима Израиља, а на његово место се зацарио његов син Захарија.

Узвишења није оборио, тако да је народ приносио жртве и кадио пред узвишењима. Чим је учврстио царску власт, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог. Међутим, није погубио синове тих убица, као што је записано у Књизи закона Мојсијевог, где Господ заповеда говорећи: „Очеви нека не гину због синова, нити синови због очева, него нека свако гине због свог греха.” Он је побио Едомце у Сланој долини, њих десет хиљада, и заузео ратом Селу и прозвао је Јоктеил, као што је и данас. Потом посла Амасија изасланике Јоасу, сину Јоахазовом, који је био син Јујев, поручивши: „Дођи да се огледамо!” Цар израиљски Јоас посла цару Јудином Амасији поруку: „Трн с Ливана поручи кедру ливанском да му да ћерку своју за жену сину његовом. Међутим, наиђоше звери ливанске и погазише трн. Победио си Едомце, па си се уобразио! Уживај у слави својој и остани код куће своје. Зашто тражиш зло да пропаднете и ти и Јуда с тобом?” Међутим, Амасија не послуша. Зато се подиже цар Израиљев Јоас и огледаше се он и јудејски цар Амасија у Вет-Семесу Јудином. Израиљци победише Јудејце, који побегоше сваки у свој шатор. Цара Јудиног Амасију, сина Јоасовог, који је био син Охозијин, ухвати цар Израиљев Јоас у Вет-Семесу. Потом дође у Јерусалим и сруши зид јерусалимски од Јефремових врата до врата на углу у дужини од четири стотине лаката. Он узе све злато и сребро и све посуде које је нашао у храму Господњем и у ризници дома царевог, као и таоце, па се врати у Самарију. Остала дела Јоасова која је учинио, успеси његови и како је ратовао против цара Јудиног Амасије, зар нису записана у Дневнику царева Израиљевих? Јоас почину код отаца својих. Сахранише га у Самарији код царева Израиљевих, а на његово место зацари се његов син Јеровоам. Јоасов син Амасија, цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоахазовог сина Јоаса, цара Израиљевог. Остала дела Амасијина зар нису записана у Дневнику царева Јудиних? Против њега је била скована завера у Јерусалиму. Он побеже у Лахис, али они пођоше за њим у Лахис и тамо га убише. Оданде га донесоше на коњима и сахранише код отаца његових у Јерусалиму, граду Давидовом. Потом сав народ Јудин узе Азарију, којем је било шеснаест година, и зацарише га уместо његовог оца Амасије. Он сагради Елат и поврати га Јуди пошто цар почину код отаца својих. Петнаесте године царевања Јоасовог сина Амасије над Јудом зацари се Јоасов син Јеровоам над Израиљем у Самарији. Владао је четрдесет једну годину. Он је чинио зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Наватовог сина Јеровоама којим је Израиљ наводио на грех. Вратио је област Израиљеву од Емата до Мртвог мора, према речи Господа, Бога Израиљевог, коју је изрекао преко слуге свога Аматијиног сина Јоне, пророка из Гатефера. Господ виде веома велику невољу Израиљеву да ни заробљен ни слободан не могу да помогну Израиљу. Међутим, Господ није рекао да затре под небом име Израиљево. Спасао га је преко Јоасовог сина Јеровоама. Остала дела Јеровоамова, све шта је чинио, његови успеси и како је ратовао и вратио Израиљу Дамаск и од Јуде Емат, зар нису записана у Дневнику царева Израиљевих? Јеровоам почину код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово место зацари се син његов Захарија.