2. Knjiga o carevima 17:9-41 - Упореди све верзије

Podeli

Izrailjci su tajno činili stvari koje nisu bile po volji Gospoda, Boga njihovog. Podizali su uzvišice po svim svojim gradovima, od kula do utvrđenih gradova. Postavljali su sebi stubove i Aštartine stupove u svim krajevima i pod svakim zelenim drvetom. Kadili su na svim uzvišicama, kao narodi koje je Gospod izgnao pred njima. Činili su opake stvari da izazivaju na gnev Gospoda. Služili su idolima za koje im je Gospod rekao: „Ne činite to.“ Gospod je opominjao Izrailj i Judu preko svih svojih proroka i videlaca govoreći: „Vratite se sa svojih zlih puteva i držite zapovesti i uredbe, prema svem Zakonu, koje sam dao vašim ocima, i koje sam poslao preko svojih slugu proroka.“ Ali oni nisu poslušali, nego su ukrutili vratove kao njihovi preci koji nisu verovali u Gospoda, Boga njihovog. Oni su odbacili njegove uredbe i njegov savez koji je sklopio sa njihovim ocima, i njegove propise kojima ih je upozoravao, i išli za ništavnim idolima, pa su i sami postali ništavni; sledili su narode koji su bili oko njih, za koje je Gospod rekao da ne postupaju kao oni. Napustili su sve zapovesti Gospoda, Boga svoga, i načinili sebi livene likove dva teleta i Aštartin stub, i klanjali se svoj nebeskoj vojsci. A služili su i Valu. Provodili su kroz oganj svoje sinove i ćerke i upuštali se u čaranje i gatanje; prodali su se da čine što je zlo u očima Gospodnjim izazivajući ga na gnev. Zato se Gospod veoma razgnevio na Izrailja i uklonio ih pred sobom. Niko nije ostao, osim Judinog plemena. Ali ni Juda nije držao zapovesti Gospoda, Boga svoga, nego su sledili običaje koje su Izrailjci držali. Zato je Gospod odbacio sve potomstvo Izrailjevo; ponizio ih je i predao ih u ruke Asircima, dok ih nije odbacio od sebe. Jer kad se Izrailj otcepio od doma Davidovog, i kad su postavili za cara Jerovoama, sina Navatovog, Jerovoam je odveo Izrailj od Gospoda i naveo ih na veliki greh. Izrailjci su sledili sve grehe koje je Jerovoam činio; nisu se odvratili od njih, dok Gospod nije uklonio Izrailj pred sobom, kao što je rekao preko svojih slugu proroka. Izgnao je Izrailjce iz njihove zemlje u Asiriju, gde su i dan danas. Zatim je asirski car doveo narod iz Vavilona, Hute, Ave, Amata i Sefarvima i naselio ih po samarijskim gradovima umesto Izrailjaca. Tako su zaposeli zemlju i nastanili se u njenim gradovima. A u početku, kad su se nastanili tamo, nisu se bojali Gospoda, pa je Gospod poslao lavove na njih, koji su ih ubijali. Tada rekoše asirskom caru: „Narodi koje si preselio i nastanio po samarijskim gradovima ne znaju kako da služe Bogu ove zemlje. On je poslao lavove na njih, koji ih ubijaju, zato što ne znaju kako da služe Bogu ove zemlje.“ Asirski car je izdao naredbu: „Pošaljite tamo jednog od sveštenika koje ste preselili odande; neka ide i nastani se tamo, i neka ih nauči kako da služe Bogu te zemlje.“ Tako je došao jedan od sveštenika koji je bio izgnan iz Samarije i nastanio se u Vetilju; on ih je naučio kako da služe Gospodu. A svaki narod je još uvek pravio svoje bogove i postavljao ih u hramove na uzvišicama, koje je načinio samarjanski narod; svaki narod ih je postavio u svojim gradovima u kojima su živeli. Tako su Vavilonjani načinili Sokot-Venota, Hućani su načinili Nergala, a Amaćani su načinili Asima; Avinci su načinili Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci su u ognju spaljivali svoje sinove u čast sefarvimskih bogova Adrameleha i Anameleha. Bojali su se Gospoda, tako da su postavili neke iz svojih redova za sveštenike na uzvišicama, koji su služili u hramovima na uzvišicama. Tako su se bojali Gospoda, ali su služili i svojim bogovima, po običaju naroda od kojih su bili preseljeni. I sve do dana današnjeg se drže svojih običaja. Oni se ne boje Gospoda i ne vrše uredbe, propise, Zakon i zapovesti koje je Gospod zapovedio potomcima Jakova, koga je nazvao Izrailj. Sa njima je Gospod sklopio savez i zapovedio im: „Ne služite drugim bogovima i ne klanjajte im se, i ne prinosite im žrtve, osim Gospodu koji vas je izveo iz Egipta velikom snagom i ispruženom rukom. Njemu služite, njemu se klanjajte i njemu prinosite žrtve. Držite uredbe, propise, Zakon i zapovesti koje je napisao za vas da ih vršite u sve dane; ne služite drugim bogovima. Ne zaboravljajte savez koji sam sklopio sa vama, i ne služite drugim bogovima, nego služite jedino Gospodu, Bogu svome, i on će vas izbaviti iz ruku svih vaših neprijatelja.“ Ali oni nisu slušali, nego su se držali svojih pređašnjih običaja. Tako su se ovi narodi bojali Gospoda, ali su služili i idolima. Njihova deca čine isto kao što su činili njihovi preci do ovoga dana.

i tajno činiše sinovi Izrailjevi šta nije pravo pred Gospodom Bogom njihovim, i pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanih. I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom. I kađahu onuda po svim visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i činjahu zle stvari gneveći Gospoda. I služahu gadnim bogovima, za koje im beše Gospod rekao: Ne činite to. I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreći: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima. Ali ne poslušaše; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovaše Gospodu Bogu svom. I odbaciše uredbe Njegove i zavet Njegov, koji učini s ocima njihovim, i svedočanstva Njegova, kojima im svedočaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji behu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne čine kao oni. I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svog, i načiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služaše Valu. I provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj, i davaše se na vračanje i gatanje, i prodaše se da čine zlo pred Gospodom gneveći Ga. Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino. Pa ni Juda ne držaše zapovesti Gospoda Boga svog, nego hođaše po uredbama koje načiniše Izrailjci. Zato Gospod povrže sve seme Izrailjevo, i muči ih, i predade ih u ruke onima koji ih plene, dokle ih i odbaci od sebe. Jer se otcepiše Izrailjci od doma Davidovog, i postaviše carem Jerovoama, sina Navatovog, a Jerovoam odbi Izrailjce od Gospoda i navede ih da greše grehom velikim. I hodiše sinovi Izrailjevi u svim gresima Jerovoamovim koje je on činio, i ne odstupiše od njih; dokle Gospod ne odbaci Izrailja od sebe kao što je govorio preko svih sluga svojih proroka, i tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku do današnjeg dana. Potom dovede car asirski ljude iz Vavilona i iz Hute i iz Ave i iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima samarijskim mesto Izrailjaca, i naslediše Samariju, i življahu po gradovima njenim. A kad počeše živeti onde, ne bojahu se Gospoda, a Gospod posla na njih lavove, koji ih davljahu. Zato rekoše caru asirskom govoreći: Ovi narodi koje si doveo i naselio u gradovima samarijskim ne znaju zakone Boga one zemlje; zato posla na njih lavove, koji ih eto more, jer ne znaju zakone Boga one zemlje. Tada zapovedi car asirski i reče: Odvedite onamo jednog od sveštenika koje ste doveli odande, pa neka ide i sedi onde, neka ih uči zakonu Boga one zemlje. I tako jedan od sveštenika, koje behu odveli iz Samarije, dođe i nastani se u Vetilju, i učaše ih kako će se bojati Gospoda. Ali načiniše sebi svaki narod svoje bogove, i pometaše ih u kuće visina, koje behu načinili Samarjani, svaki narod u svojim gradovima u kojima življahu. Jer Vavilonjani načiniše Sokot-Venotu, a Hućani načiniše Nergala, a Emaćani načiniše Asima; i Avljani načiniše Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci spaljivahu sinove svoje ognjem Adramelehu i Anamelehu bogovima sefarvimskim. Ali se bojahu Gospoda, i postaviše između sebe sveštenike visinama, koji im služahu u domovima visina; bojahu se Gospoda, ali i svojim bogovima služahu po običaju onih naroda iz kojih ih preseliše. I do današnjeg dana rade po starim običajima; ne boje se Gospoda, a ne rade ni po svojim uredbama i običajima, ni po zakonu i zapovesti što je zapovedio Gospod sinovima Jakova, kome nade ime Izrailj; s kojima učini Gospod zavet i zapovedi im i reče: Ne bojte se drugih bogova niti im se klanjajte niti im služite niti im prinosite žrtava; nego Gospoda, koji vas je izveo iz zemlje misirske silom velikom i mišicom podignutom, Njega se bojte i Njemu se klanjajte i Njemu prinosite žrtve; i uredbe i pravila i zakon i zapovesti što vam je napisao držite izvršujući ih uvek, i ne bojte se drugih bogova. I ne zaboravljajte zavet koji je učinio s vama, i ne bojte se drugih bogova. Nego Gospoda Boga svog bojte se, i On će vas izbaviti iz ruku svih neprijatelja vaših. Ali ne poslušaše, nego radiše po starom svom običaju. Tako ovi narodi bojahu se Gospoda i idolima svojim služahu; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih čine do današnjeg dana onako kako su činili oci njihovi.

Израелци су против ГОСПОДА, свога Бога, потајно чинили оно што није исправно. Подигли су себи узвишице у свим градовима, од најмањег до највећег. Поставили су свете стубове и Ашерине мотке на сваком брду и под сваким крошњатим дрветом. На свакој узвишици палили су кâд, као што су чинили народи које је ГОСПОД истерао пред њима. Чинили су зла дела и изазивали ГОСПОДА на гнев. Служили су идолима иако је ГОСПОД рекао: »Не чините то.« ГОСПОД је опомињао Израел и Јуду преко свих својих пророка и виделаца: »Окрените се од свога злог начина живота. Држите се мојих заповести и уредби из целог Закона који сам дао вашим праоцима и који сам вам објавио преко мојих слугу пророка.« Али они нису послушали, јер су били тврдоглави као и њихови праоци, који нису веровали ГОСПОДУ, своме Богу. Одбацили су његове уредбе и савез који је склопио с њиховим праоцима и опомене које им је упућивао и пошли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни. Угледали су се на околне народе иако им је ГОСПОД заповедио: »Не чините оно што они чине.« Одбацили су све заповести ГОСПОДА, свога Бога, и начинили себи два ливена идола у облику телета и Ашерину мотку. Клањали су се свим звездама и служили Ваалу. Приносили су своје синове и кћери као жртве паљенице, бавили се враџбинама и гатањем и сасвим се посветили чињењу онога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајућу га на гнев. Зато се ГОСПОД силно разгневио на Израелце и одбацио их од себе. Остало је само Јудино племе, али ни Јудеји се нису држали заповести ГОСПОДА, свога Бога, него су прихватили обичаје којих су се држали Израелци. Зато је ГОСПОД одбацио све Израелове потомке: ударао их је невољама и предавао у руке пљачкашима све док их није потпуно одбацио од себе. Када их је отргнуо од Давидове владарске куће, Израелци су поставили Јаровама сина Неватовог за свога цара. Јаровам је одмамио Израелце од ГОСПОДА и навео их да почине велик грех. Израелци су истрајали у свим Јаровамовим гресима и нису одступали од њих док их ГОСПОД није сасвим одбацио од себе, као што их је опомињао преко свих својих слугу пророка да ће учинити. Тако су Израелци одведени из своје земље у Асирију и још су тамо. Асирски цар доведе људе из Вавилона, Куте, Аве, Хамата и Сефарвајима и насели их по самаријским градовима, да тамо замене Израелце. Они запосеше Самарију, па су живели у њеним градовима. Када су почели да се насељавају, нису се клањали ГОСПОДУ, па ГОСПОД посла лавове међу њих да их убијају. То јавише асирском цару: »Народ који си преселио и населио га по самаријским градовима не зна шта тражи бог те земље, па је он зато послао лавове међу њих, који их убијају.« Тада асирски цар издаде ову наредбу: »Нека се један од свештеника које сте одвели оданде врати да тамо живи и да научи народ шта бог те земље тражи.« Тако један од свештеника који су били одведени из Самарије дође да живи у Бетелу, па је учио народ како да се клања ГОСПОДУ. Али сви ови народи, сваки у свом граду, и даље су правили своје богове и постављали их по светилиштима која су Самарићани изградили на узвишицама. Вавилонци направише Сукот-Бенота, Кутани Нергала, а Хамаћани Ашиму. Авијци направише Нивхаза и Тартака, а Сефарвајимци су приносили своју децу као жртве паљенице својим боговима Адрамелеху и Анамелеху. Клањали су се и ГОСПОДУ, али су поставили неке од својих људи да служе као свештеници у светилиштима на узвишицама. Клањали су се ГОСПОДУ, али су служили и својим боговима по обичајима народâ између којих су доведени. Они се до дана данашњег држе својих старих обичаја. Нити се клањају ГОСПОДУ, нити се држе уредби и законâ, Закона и заповести које је ГОСПОД дао потомцима Јакова, коме је дао име Израел. Када је ГОСПОД склопио савез са Израелцима, заповедио им је: »Не клањајте се другим боговима. Не падајте ничице пред њима, не служите им и не приносите им жртве. Него, клањајте се ГОСПОДУ, који вас је силном снагом и испруженом руком извео из Египта. Пред њим падајте ничице и њему приносите жртве. Довека помно извршавајте уредбе и законе, Закон и заповести које је за вас записао. Не клањајте се другим боговима. Не заборавите Савез који сам склопио с вама и не клањајте се другим боговима, него само ГОСПОДУ, своме Богу. Он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.« Али они нису хтели да слушају, него су се и даље држали својих старих обичаја. А чак и када су се ови народи клањали ГОСПОДУ, служили су и својим идолима. И дан-данас њихова деца и унуци и даље чине као што су чинили њихови праоци.

Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“ Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они. Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев. Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена. Али ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него су следили обичаје које су Израиљци држали. Зато је Господ одбацио све потомство Израиљево; понизио их је и предао их у руке Асирцима, док их није одбацио од себе. Јер кад се Израиљ отцепио од дома Давидовог, и кад су поставили за цара Јеровоама, сина Наватовог, Јеровоам је одвео Израиљ од Господа и навео их на велики грех. Израиљци су следили све грехе које је Јеровоам чинио; нису се одвратили од њих, док Господ није уклонио Израиљ пред собом, као што је рекао преко својих слугу пророка. Изгнао је Израиљце из њихове земље у Асирију, где су и дан данас. Затим је асирски цар довео народ из Вавилона, Хуте, Аве, Амата и Сефарвима и населио их по самаријским градовима уместо Израиљаца. Тако су запосели земљу и настанили се у њеним градовима. А у почетку, кад су се настанили тамо, нису се бојали Господа, па је Господ послао лавове на њих, који су их убијали. Тада рекоше асирском цару: „Народи које си преселио и настанио по самаријским градовима не знају како да служе Богу ове земље. Он је послао лавове на њих, који их убијају, зато што не знају како да служе Богу ове земље.“ Асирски цар је издао наредбу: „Пошаљите тамо једног од свештеника које сте преселили оданде; нека иде и настани се тамо, и нека их научи како да служе Богу те земље.“ Тако је дошао један од свештеника који је био изгнан из Самарије и настанио се у Ветиљу; он их је научио како да служе Господу. А сваки народ је још увек правио своје богове и постављао их у храмове на узвишицама, које је начинио самарјански народ; сваки народ их је поставио у својим градовима у којима су живели. Тако су Вавилоњани начинили Сокот-Венота, Хућани су начинили Нергала, а Амаћани су начинили Асима; Авинци су начинили Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су у огњу спаљивали своје синове у част сефарвимских богова Адрамелеха и Анамелеха. Бојали су се Господа, тако да су поставили неке из својих редова за свештенике на узвишицама, који су служили у храмовима на узвишицама. Тако су се бојали Господа, али су служили и својим боговима, по обичају народа од којих су били пресељени. И све до дана данашњег се држе својих обичаја. Они се не боје Господа и не врше уредбе, прописе, Закон и заповести које је Господ заповедио потомцима Јакова, кога је назвао Израиљ. Са њима је Господ склопио савез и заповедио им: „Не служите другим боговима и не клањајте им се, и не приносите им жртве, осим Господу који вас је извео из Египта великом снагом и испруженом руком. Њему служите, њему се клањајте и њему приносите жртве. Држите уредбе, прописе, Закон и заповести које је написао за вас да их вршите у све дане; не служите другим боговима. Не заборављајте савез који сам склопио са вама, и не служите другим боговима, него служите једино Господу, Богу своме, и он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.“ Али они нису слушали, него су се држали својих пређашњих обичаја. Тако су се ови народи бојали Господа, али су служили и идолима. Њихова деца чине исто као што су чинили њихови преци до овога дана.

Синови Израиљеви су се понашали пред Господом, Богом својим, као што не треба. Подизали су узвишења по свим својим местима, од куле стражарске до градова утврђених. Поставили су кипове Астарте на сваком брежуљку и на сваком зеленом дрвету. Тамо су кадили на узвишењима као варвари које је Господ протерао пред њима и чинили су зла дела гневивши Господа. Служили су идолима за које им је Господ био рекао: „Не чините то!” Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и свих виделаца и говорио: „Вратите се са својих рђавих путева и држите заповести моје, наредбе моје и сав закон који сам заповедио оцима вашим и који сам послао преко пророка, слуга својих.” Међутим, они не послушаше, него су били тврдоглави као и оци њихови, који нису веровали Господу, Богу свом. Одбацише наредбе његове и савез његов који је склопио са оцима њиховим и опомене његове које им је упућивао. Ишли су за безвредним стварима, тако да и они посташе безвредни и за варварима који су били око њих, иако им је Господ заповедио да не чине што и они. Оставили су све заповести Господа, Бога свог, и начинише себи ливене кипове, два телета. Подигли су идоле и клањали се свим божанствима небеским и служили су Валу. Проводили су синове своје и кћери своје кроз огањ. Одавали су се врачању и гатању, чинили су зло пред Господом и гневили га. Зато се Господ разгневи веома на Израиљ и одбаци их од себе, тако да оста само племе Јудино. Чак се ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него је ишао по делима које је чинио Израиљ. Зато Господ одбаци сав род израиљски, притисну га и предаде га у руке пљачкаша док их не одбаци од лица свог. Израиљ се отцепи од дома Давидовог и прогласише царем Наватовог сина Јеровоама. Јеровоам одврати Израиљ од Господа и наведе их на тежак грех. Синови Израиљеви су ишли по свим гресима које је чинио Јеровоам и нису одступали од њих, док Господ не одбаци Израиљ од себе као што је и говорио преко слугу својих, пророка. Одвео је Израиљ из земље своје у Асирију, где су и данас. Потом доведе цар асирски људе из Вавилона, Хуте, Аве, Емата и из Сефарвима и насели их у градовима самаријским место Израиљаца. Запоседоше Самарију и настанише се у местима њеним. Кад су почели тамо да живе, нису поштовали Господа. Зато Господ посла на њих лавове који су их убијали. Зато они рекоше цару асирском говорећи: „Народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају заповести Бога те земље. Зато је он послао на њих лавове који их убијају јер не знају заповести Бога те земље.” Тада заповеди цар асирски говорећи: „Нека оде тамо један од свештеника којег сам оданде довео. Нека оде тамо, нека се настани и нека их поучава заповести Бога те земље.” Тако оде један од свештеника које су били довели из Самарије и настани се у Ветиљу. Он их је поучавао како да поштују Господа. Међутим, сваки народ начини своје богове. Ставили су их на светилишта на узвишењима која су начинили Самаријани, сваки народ у граду у коме је живео. Вавилоњани начинише себи Сокат-Веноту, Хућани начинише Нергала, Емаћани начинише Асима, Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су спаљивали синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху, боговима сефарвимским. Међутим, они су се бојали и Господа, па су међу собом поставили свештенике на узвишењима, који су служили на светилиштима узвишења. Поштовали су Господа, али су служили и својим боговима по обичају оних народа из којих су их преселили. И до данас се држе старих обичаја. Не поштују Господа, не раде ни по својим законима и заповестима, а ни по законима и заповестима које је заповедио Господ синовима Јакова, којег је назвао Израиљ. С њима је Господ склопио савез и заповедио им говорећи: „Немојте поштовати друге богове, немојте им се клањати, служити, нити приносити жртве. Господа, који вас је извео из земље египатске силом великом и мишицом подигнутом, њега поштујте, њему се клањајте и њему жртве приносите. Наредби, правила, закона и заповести које вам је написао држите се и испуњавајте их увек. Немојте поштовати друге богове. Немојте да заборавите савез који је склопио с вама и немојте да поштујете друге богове. Господа, Бога свога, поштујте и он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.” Међутим, они то нису послушали, него су радили по својим ранијим обичајима. Тако су ти варвари поштовали и Господа и служили идолима својим. И синови њихови и синови синова њихових чине до данас оно што су чинили праоци њихови.