2. Knjiga o carevima 19:1-23 - Упореди све верзије

Podeli

Kad je to čuo, car Jezekija je razdro svoju odeću, navukao na sebe kostret i otišao u Dom Gospodnji. Zatim je poslao Elijakima, upravitelja dvora, pisara Somnu, i starešine svešteničke obučene u kostret, proroku Isaiji, sinu Amocovom. Rekli su mu: „Govori Jezekija: ’Dan je ovaj dan nevolje, kazne i sramote. Deca su prispela za porođaj, a nema snage da se rode. Može biti da je Gospod, Bog tvoj, čuo sve reči Ravsaka, koga je njegov gospodar asirski car poslao da vređa živoga Boga, pa će ga pokarati zbog reči koje je Gospod, Bog tvoj, čuo, kad se pomoliš za ostatak što je preostao.’“ Kad su sluge cara Jezekije došle k Isaiji, Isaija im je rekao: „Ovako recite svome Gospodaru: ’Govori Gospod: ne boj se reči što si čuo, kojima su me ružile sluge asirskog cara. Evo, udahnuću u njega duh, i kad čuje jednu vest, vratiće se u svoju zemlju, a ja ću učiniti da pogine od mača u svojoj zemlji.’“ Kad se Ravsak vratio, našao je asirskog cara kako ratuje s Livnom; čuo je, naime, da je napustio Lahis. Čuvši da je Tiraka, kuški car, izašao u rat protiv njega, asirski car je poslao glasnike Jezekiji, i rekao mu: „Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: ’Neka te ne vara Bog tvoj u koga se uzdaš govoreći ti: Jerusalim neće pasti u ruke asirskom caru. Čuo si šta su asirski carevi učinili svim zemljama, kako su ih izručili prokletstvu. Zar ćeš ti da se izbaviš? Jesu li bogovi naroda spasli one koje su uništili moji preci: Gozance, Harance, Resefe i sinove Edena u Telasaru? Gde je car amatski, car arfadski, i car Laira, Sefarvima, Ena i Ava?’“ Jezekija je primio pismo iz ruku poslanika i pročitao ga. Zatim se popeo u Dom Gospodnji i razvio ga pred Gospodom. Onda se Jezekija ovako pomolio pred Gospodom: „Gospode, Bože Izrailjev, koji stoluješ nad heruvimima! Samo si ti Bog svih carstava zemaljskih, ti si načinio nebo i zemlju. Prigni uho svoje, Gospode, i počuj; otvori oči svoje i pogledaj. Čuj Senaherivove reči koje je poslao da se ruga Bogu živome! Istina je, o, Gospode, opustošili su carevi asirski narode i njihovu zemlju, pobacali im bogove u vatru, jer oni i nisu bogovi, nego delo ljudskih ruku, drvo i kamen; zato su ih razorili. A sad, Gospode, Bože naš, izbavi nas iz njegovih ruku, neka znaju sva carstva na zemlji, Gospode, da si samo ti Bog!“ Tada je Isaija, sin Amocov, poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Čuo sam tvoju molitvu koju si mi uputio za Senaheriva, asirskog cara. Ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska. Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva! Preko tvojih glasnika vređao si mog Gospoda. Rekao si: „Konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi.

A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji. I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom. I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode. Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vređa rečima, koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi. I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije. I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog. Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji. I tako, vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa. A on ču za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreći: Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom. Eto čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti? Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru? Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave? A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju, prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga. Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove; i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečijih, drvo i kamen; zato ih potrše. I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog. Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska. Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog. Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih iziđoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i ući ću u krajnji stan njegov, u šumu njegova Karmila.

Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘« Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘« Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње. Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Он опет посла гласнике јудејском цару Езекији, рекавши им: »Кажите јудејском цару Езекији: ‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат асирском цару.« Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘« Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ. Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.« Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Чуо сам твоју молитву због Санхериба, цара Асирије. Ево шта ГОСПОД каже против њега: »‚Девица-кћи сионска презире те, руга ти се. Кћи јерусалимска за тобом маше главом. Кога си вређао и кога хулио? На кога си викао и бахато га гледао? Зар на Свеца Израеловог! Преко својих слугу Господа си вређао. И рекао си: »Са мноштвом својих кола попех се на висове гора, на највише врхове Либана. Посекох му највише кедрове и најлепше борове. Стигох му до најдаљих крајева, до шума најгушћих.

Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. Може бити да је Господ, Бог твој, чуо све речи Равсака, кога је његов господар асирски цар послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“ Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, Исаија им је рекао: „Овако реците своме Господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“ Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис. Чувши да је Тирака, кушки цар, изашао у рат против њега, асирски цар је послао гласнике Језекији, и рекао му: „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? Јесу ли богови народа спасли оне које су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“ Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. Онда се Језекија овако помолио пред Господом: „Господе, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме! Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски народе и њихову земљу, побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили. А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, Господе, да си само ти Бог!“ Тада је Исаија, син Амоцов, послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Чуо сам твоју молитву коју си ми упутио за Сенахерива, асирског цара. Ово је реч коју је Господ рекао против њега: Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска, маше главом за тобом ћерка јерусалимска. Кога си ружио и вређао? На кога си гласно викао и охоли поглед дизао? На Свеца Израиљева! Преко твојих гласника вређао си мог Господа. Рекао си: „Коњима својим и јахачима многим, на висине сам се горске успео, до највиших врхова ливанских. Посекао сам му највише кедрове и његове поизбор чемпресе. Досегао сам му врх најкрајњи, врт његов у бујној шуми.

Кад то саслуша цар Језекија, раздера одећу своју и веза кострет око себе, па оде у храм Господњи. Затим посла управника двора Елијакима, писара Сомну и старешине свештеничке обучене у кострет Амосовом сину Исаији, пророку. Они му рекоше: „Овако вели Језекија: ‘Ово је дан невоље, казне и погрде. Деца приспеше да се роде, а нема се снаге за порођај. Само ако је Господ, Бог твој, чуо све речи војводе, којег је послао господар његов, цар асирски, како се руга Богу живом, па га казни због речи које је чуо Господ, Бог твој. Помоли се за оне који су преостали.’” Слуге цара Језекије дођоше Исаији. Тада им Исаија рече: „Овако кажите господару свом: ‘Овако говори Господ: Не плаши се речи које си чуо кад су ме ружиле слуге цара асирског. Ево, пустићу на њега дух и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу и учинићу да погине од мача у својој земљи.’” Војвода се врати и, пошто је чуо да је асирски цар отишао од Лахиса, нађе га како опседа Ливну. Он је био чуо: „Египатски цар Тирак пошао је да те нападне”, зато опет посла изасланике Језекији да му кажу: „Немој да те заварава Бог твој, у којег се уздаш, кад ти каже да се неће дати Јерусалим у руке цара асирског. Ето, ти си чуо шта су учинили цареви асирски свим земљама које су уништили сасвим. А ти ћеш да се спасеш! Јесу ли богови спасли варваре које су уништили оци моји: Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који су били у Теласару? Где су цар ематски, цар арфадски и цареви Сефарвима, Ене и Аве?” Језекија прими писмо из руку посланика и прочита га. Потом Језекија оде у храм Господњи и разви га пред Господом. Језекија се помоли пред Господом говорећи: „Господе, Боже Израиљев, који седиш на херувимима! Ти си једини Бог над свим царствима на земљи. Ти си створио небо и земљу. Приклони Господе уво своје и ослушни! Отвори Господе очи своје и погледај! Чуј речи Сенахиримове које посла да се руга Богу живом! Истина је, Господе, да су асирски цареви уништили варваре и земље њихове. Бацили су богове њихове у огањ. То нису били богови, него дело руку човечјих, дрво и камен. Зато су их уништили. Сад, Господе, Боже наш, избави нас из руке његове да би увидела сва царства на земљи да си ти, Господе, Бог једини!” Тада посла Амосов син Исаија Језекији поруку: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молитву коју си ми упутио због асирског цара Сенахирима.’ Ово је реч коју изрече Господ против њега: Презире те, руга ти се девојка, кћи сионска. За тобом одмахује главом кћи јерусалимска. Кога си ружио и грдио? Против кога си глас подигао и уздигао очи своје? Против Свеца Израиљевог! Преко слугу својих ружио си Господа. Говорио си: ‘Изашао сам с мноштвом кола својих. Попео сам се на високе горе на врхове. Посекао сам његове кедрове високе и чемпресе најлепше. Доспео сам до врха највишег, до врта шумског.