2. Knjiga o carevima 2:6-24 - Упореди све верзије

Podeli

Ilija mu reče: „Ostani ovde, jer me je Gospod poslao na Jordan.“ Jelisej odgovori: „Živoga mi Gospoda, i tako mi ti bio živ, neću te ostaviti.“ Tako su obojica otišla. Pošlo je i pedeset od proročkih sinova. Oni su stajali podalje, a njih dvojica su stajali kod Jordana. Tada je Ilija uzeo svoj ogrtač, smotao ga, i njime udario po vodi. Voda se razdelila na jednu i na drugu stranu, tako da su njih dvojica prošli po suvom. Kad su prošli, Ilija reče Jeliseju: „Traži nešto od mene pre nego što budem uzet.“ On mu reče: „Neka dvostruka mera tvoga duha dođe na mene.“ Ilija mu reče: „Tražio si tešku stvar; ipak, ako me vidiš kad budem bio uzet od tebe, neka ti bude tako; ako ne budeš video, onda se to neće dogoditi.“ Dok su oni tako hodali i razgovarali, pojave se ognjene kočije i ognjeni konji i dođu između njih, pa u vihoru odnesu Iliju na nebo. Kad je to Jelisej video, povikao je: „Oče moj, oče moj, kočije i konjanici Izrailjevi!“ I nije ga više video. Zatim je uzeo njegov ogrtač i poderao ga na dva dela. Onda je podigao Ilijin ogrtač, koji je spao s njega, pa se vratio i stao na obalu Jordana. Tada je uzeo Ilijin ogrtač, koji je spao s njega, i udario po vodi. Rekao je: „Gde je Gospod, Bog Ilijin?“ Udario je po vodi i voda se razdelila na jednu i na drugu stranu. Jelisej prođe. Proročki sinovi iz Jerihona koji su ga posmatrali izdaleka, rekoše: „Ilijin duh je počinuo na Jeliseju!“ Kad su došli da se sretnu s njim, poklonili su mu se licem do zemlje. Tada mu rekoše: „Evo, tvoje sluge imaju pedeset jakih ljudi sa sobom, da idu i potraže tvoga gospodara. Možda ga je Duh Gospodnji bacio na neku planinu, ili u neku dolinu.“ On reče: „Ne šaljite ih.“ Oni su tako navalili na njega, da mu je bilo neprijatno. Onda im je rekao: „Pošaljite ih.“ Poslali su pedeset ljudi, koji su tražili tri dana, ali ga nisu našli. Kad su se vratili k njemu, koji je ostao u Jerihonu, on im reče: „Zar vam nisam rekao da ne idete?“ Ljudi iz grada rekoše Jeliseju: „Kao što moj gospodar vidi, grad je dobar za život, ali je voda loša, a zemlja jalova.“ Jelisej reče: „Donesite mi novu činiju.“ Oni mu donesoše. On ode do izvora, baci u njega soli i reče: „Govori Gospod: ’Isceljujem ovu vodu, da od nje više ne dođe ni smrti ni jalovosti.’“ Voda je postala zdrava sve do danas, prema reči koju je rekao Jelisej. Odande je otišao u Vetilj. Dok je hodao putem, iz grada su izašli neki mali dečaci i rugali mu se govoreći: „Penji se, ćelo! Penji se, ćelo!“ On se okrenuo, pogledao ih i prokleo ih u ime Gospodnje. Tada su iz šume izašle dve medvedice i rastrgle četrdeset dva dečaka.

Opet mu reče Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, neću te ostaviti. Tako otidoše obojica. I pedeset ljudi između sinova proročkih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana. I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te pređoše obojica suvim. A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene. A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti. I kad iđahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo. A Jelisije videći to vikaše: Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više. Potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada. I podiže plašt Ilijin, koji beše spao s njega, i vrativši se stade na bregu jordanskom. I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i pređe Jelisije. A kad s druge strane videše sinovi proročki, koji behu u Jerihonu, rekoše: Počinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoše ga i pokloniše mu se do zemlje. I rekoše mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traže tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on reče: Ne šaljite. Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te reče: Pošaljite. I poslaše pedeset ljudi koji ga tražiše tri dana, ali ne nađoše. I vratiše se k njemu, a on beše u Jerihonu, pa im reče: Nisam li vam govorio da ne idete? Tada građani rekoše Jelisiju: Gle, dobro je živeti u ovom gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna. A on im reče: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoše mu. A on izađe na izvor i baci u nj so, govoreći: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti. I voda posta zdrava do današnjeg dana po reči Jelisijevoj, koju izreče. Potom otide odande u Vetilj; i kad iđaše putem, iziđoše mala deca iz grada i rugahu mu se govoreći mu: Hodi, ćelo! Hodi, ćelo! A Jelisije obazre se i videći ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izađoše dve medvedice iz šume, i rastrgoše četrdeset i dvoje dece.

Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.« А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И обојица пођоше даље. Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом. Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.« »Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије. »Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.« И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо. Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!« И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје. Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана, па Илијиним огртачем удари по води. »Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита. И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе. А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.« И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише. »Слушај«, рекоше. »Ми, твоје слуге, имамо педесет способних људи. Нека иду и потраже твога господара. Можда га је Божији Дух подигао и спустио на неку планину или у неку долину.« »Не шаљите их«, одврати он, али они су упорно наваљивали све док њега није било срамота да их даље одбија. Стога рече: »Пошаљите их.« И они послаше педесет људи, који су три дана трагали за Илијом, али га не нађоше. Када су се вратили Јелисију, који је остао у Јерихону, он им рече: »Зар вам нисам рекао да не идете?« Мештани рекоше Јелисију: »Ето, господару, овај град је, као што видиш, на лепом месту, али вода је лоша, а земља неплодна.« А он рече: »Донесите ми нову чинију и у њу ставите соли.« И они му је донеше. Он оде до извора и баци у њега ону со, говорећи: »Овако каже ГОСПОД: ‚Чиним ову воду здравом. Никада више неће изазивати смрт ни неплодност.‘« И вода остаде здрава до дана данашњег, баш као што је Јелисије и рекао. Оданде Јелисије оде горе у Бетел. А док се успињао путем, неки дечаци изађоше из града, па су му се ругали вичући: »Одлази, ћелави! Одлази, ћелави!« Он се окрете, погледа их, па на њих призва проклетство у ГОСПОДЊЕ име. Тада из шуме изађоше две медведице и растргоше четрдесет два дечака.

Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“ Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла. Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом. Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“ Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“ Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“ Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела. Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође. Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“ Он рече: „Не шаљите их.“ Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“ Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“ Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше. Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј. Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака.

Илија му рече: „Остани овде јер ме Господ шаље на Јордан.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим.” Тако одоше обојица. Педесет људи, ученика пророчких, пратили су их и удаљили су се док су њих двојица стали код Јордана. Илија узе свој огртач, сави га и удари њим по води. Она се раздвоји на две стране и пређоше обојица по сувом. Кад су прешли, рече Илија Јелисију: „Ишти шта хоћеш да ти учиним пре него што будем одвојен од тебе.” Јелисије одговори: „Нека буду два дела духа твога на мени.” Он рече: „Затражио си тешку ствар. Међутим, ако ме видиш кад будем одвојен од тебе, биће ти тако, ако не – неће.” Док су они ишли и разговарали, гле, огњена кола и огњени коњи раздвојише их и Илија се у вихору узнесе на небо. Видећи то, Јелисије повика: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњица његова!” Потом га више није видео. Тада узе своју одећу и раздера је надвоје. Затим подиже плашт Илијин, који је био спао с њега, врати се и стаде на обалу Јордана. Узе огртач Илијин, који је био спао с њега, удари по води и рече: „Где је Господ, Бог Илијин?” Кад удари по води, она се раздели тамо и овамо и Јелисије пређе. Кад с друге стране видеше ученици пророчки из Јерихона, рекоше: „Дух Илијин се спустио на Јелисија.” Они му пођоше у сусрет, падоше ничице на земљу и рекоше му: „Овде има педесет слугу твојих, јунака. Нека иду и нека потраже господара твога. Можда га је Дух Господњи уздигао и бацио на неко брдо или у неку долину.” Он им рече: „Немојте их слати.” Међутим, они су стално наваљивали на њега и он им рече: „Пошаљите их.” Они послаше педесеторицу. Тражили су га три дана, али га не нађоше. Тада се вратише њему, који је био остао у Јерихону, и он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?” Потом становници града рекоше Јелисију: „Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види, само је вода лоша, а земља неплодна.” Тада им он рече: „Донесите ми нов котао и ставите у њега со.” Они га донесоше. Он изађе на извор, баци со у њега и рече: „Овако говори Господ: ‘Исцелих ову воду.’ Неће због ње више бити ни смрти ни неплодности.” Тако вода постаде здрава до дана данашњег по речи коју је Јелисије изрекао. Потом одатле поче да се успиње ка Ветиљу. Док је ишао путем, малишани изађоше из града и ругаху му се говорећи: „Пењи се, ћелавко! Пењи се, ћелавко!” Он се окрете, спази их и прокле их у име Господа. Тада изађоше два медведа из шуме и растргоше четрдесет двоје деце.