2. Knjiga o carevima 21:1-26 - Упореди све верзије

Podeli

Manasiji je bilo dvanaest godina kad se zacario. Vladao je pedeset pet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Efsiva. Činio je što je zlo u Gospodnjim očima, sledeći odvratna dela naroda koje je Gospod isterao pred Izrailjcima. On je ponovo podigao uzvišice koje je njegov otac Jezekija uništio. Podigao je i žrtvenike Valu i načinio Aštartin stub, kao što je učinio Ahav, izrailjski car. Klanjao se svoj vojsci nebeskoj i služio im. Sagradio je žrtvenike u Domu Gospodnjem, za koji je Gospod rekao: „U Jerusalimu ću postaviti svoje ime.“ Izgradio je žrtvenike svoj vojsci nebeskoj u dva predvorja Doma Gospodnjeg. Svoga sina je proveo kroz oganj; vračao je i gatao i tražio savet od prizivača duhova i vidovnjaka. Činio je mnogo toga što je zlo u očima Gospodnjim, gneveći ga. Načinio je i kip Aštarte i postavio ga u Dom za koji je Gospod rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovom Domu i u Jerusalimu, koji sam izabrao između svih plemena Izrailjevih, postaviću svoje ime doveka. Neću više dati da stope Izrailjaca odlutaju iz zemlje koju sam dao njihovim ocima, samo ako budu pazili da vrše sve što sam im zapovedio i sav Zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.“ Ali oni nisu slušali; Manasija ih je zaveo da čine gora dela od naroda koje je Gospod zatro pred Izrailjcima. Zato je Gospod rekao preko svojih slugu proroka: „Zato što je Manasija, car Judin, učinio ta odvratna dela učinivši gore zlo od svih Amorejaca pre njega, i naveo Judu da se ogreši sa idolima, govori Gospod, Bog Izrailjev: evo, dovešću takvo zlo na Jerusalim i na Judu, da će svakome ko čuje za to zujati oba uha. Zategnuću nad Judom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, pa ću zbrisati Jerusalim kao što se obriše zdela, pa se okrene. I odbaciću ostatak – svoju baštinu – i predati ih u ruke njihovih neprijatelja da budu plen i grabež svim svojim neprijateljima, zato što su činili zlo u očima Gospodnjim gneveći me od dana kad su njihovi preci izašli iz Egipta sve do danas.“ Manasija je prolio veoma mnogo nevine krvi od jednog kraja Jerusalima do drugog, osim greha na koji je naveo Judu da čini ono što je zlo u očima Gospodnjim. Ostala Manasijina dela i sve što je učinio, i greh koji je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva? Kad se Manasija upokojio sa svojim precima, sahranili su ga u bašti njegovog dvora, u Uzinom vrtu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Amon. Amonu je bilo dvadeset dve godine kad se zacario. Vladao je dve godine u Jerusalimu. Majka mu se zvala Mesulemeta, ćerka Arusova, iz Joteve. Činio je što je zlo u očima Gospodnjim kao što je činio njegov otac Manasija. U svemu je sledio put kojim je njegov otac išao: služio je idolima kojima je i njegov otac služio, i klanjao im se. Ostavio je Gospoda, Boga svojih otaca, i nije sledio put Gospodnji. Amonove sluge su skovale zaveru protiv njega, pa su ubili cara u njegovom dvoru. Ali narod zemlje je pobio sve one koji su se urotili protiv cara Amona. Narod zemlje je na njegovo mesto zacario njegovog sina Josiju. Ostala Amonova dela i što je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva? Sahranili su ga u njegovom grobu, u Uzinom vrtu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Josija.

Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Efsiva. I činjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih; jer opet načini visine, koje beše potro Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valu, i načini lug kao što beše načinio Ahav, car Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj. I načini oltare u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu ću namestiti ime svoje; načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg. I sina svog provede kroz oganj, i vračaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare; i činjaše vrlo mnogo što je zlo pred Gospodom, gneveći Ga. I postavi rezan lik šumski koji načini u domu, za koji beše rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka; i neću više dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije. Ali ne poslušaše, jer ih zavede Manasija, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih. A Gospod govoraše preko sluga svojih proroka govoreći: Što učini Manasija, car Judin ta gadna dela čineći gore od svega što su činili Amoreji koji pre njega biše, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim; zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da će svakome ko čuje zujati oba uha. Jer ću zategnuti nad Jerusalimom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaću Jerusalim, kao što se briše zdela, i izbiše se pa se izvrne. I ostaviću ostatak nasledstva svog, i daću ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabež svim neprijateljima svojim. Jer činiše što je zlo preda mnom, i gneviše me od dana kad iziđoše oci njihovi iz Misira do danas. Još i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da čini što je zlo pred Gospodom. A ostala dela Manasijina i sve što je činio, i greh, kojim je grešio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih? I počinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov. Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta, kći Arusova, iz Joteve. On činjaše što je zlo pred Gospodom, kao što je činio Manasija, otac njegov. I hođaše svim putem kojim je hodio otac njegov, i služaše gadnim bogovima, kojima je služio otac njegov, i klanjaše im se. I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim. A sluge Amonove pobuniše se na nj, i ubiše cara u dvoru njegovom. A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog. A ostala dela Amonova, što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih? I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.

Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им. Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.« У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев. Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.« Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима. ГОСПОД рече преко својих слугу пророка: »Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу. Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако. Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани, јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘« Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон. Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. Мајка му се звала Мешулемет кћи Харуцова, а била је из Јотве. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. У свему је ишао стопама свога оца: служио је идолима којима је служио и његов отац и клањао им се. Оставио је ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и није живео као што ГОСПОД тражи. Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију. Остали догађаји Амонове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Сахранише га у његовој гробници у Узином врту, а на месту цара наследи га његов син Јосија.

Манасији је било дванаест година кад се зацарио. Владао је педесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ефсива. Чинио је што је зло у Господњим очима, следећи одвратна дела народа које је Господ истерао пред Израиљцима. Он је поново подигао узвишице које је његов отац Језекија уништио. Подигао је и жртвенике Валу и начинио Аштартин стуб, као што је учинио Ахав, израиљски цар. Клањао се свој војсци небеској и служио им. Саградио је жртвенике у Дому Господњем, за који је Господ рекао: „У Јерусалиму ћу поставити своје име.“ Изградио је жртвенике свој војсци небеској у два предворја Дома Господњег. Свога сина је провео кроз огањ; врачао је и гатао и тражио савет од призивача духова и видовњака. Чинио је много тога што је зло у очима Господњим, гневећи га. Начинио је и кип Аштарте и поставио га у Дом за који је Господ рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом Дому и у Јерусалиму, који сам изабрао између свих племена Израиљевих, поставићу своје име довека. Нећу више дати да стопе Израиљаца одлутају из земље коју сам дао њиховим оцима, само ако буду пазили да врше све што сам им заповедио и сав Закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.“ Али они нису слушали; Манасија их је завео да чине гора дела од народа које је Господ затро пред Израиљцима. Зато је Господ рекао преко својих слугу пророка: „Зато што је Манасија, цар Јудин, учинио та одвратна дела учинивши горе зло од свих Аморејаца пре њега, и навео Јуду да се огреши са идолима, говори Господ, Бог Израиљев: ево, довешћу такво зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује за то зујати оба уха. Затегнућу над Јудом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, па ћу збрисати Јерусалим као што се обрише здела, па се окрене. И одбацићу остатак – своју баштину – и предати их у руке њихових непријатеља да буду плен и грабеж свим својим непријатељима, зато што су чинили зло у очима Господњим гневећи ме од дана кад су њихови преци изашли из Египта све до данас.“ Манасија је пролио веома много невине крви од једног краја Јерусалима до другог, осим греха на који је навео Јуду да чини оно што је зло у очима Господњим. Остала Манасијина дела и све што је учинио, и грех који је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? Кад се Манасија упокојио са својим прецима, сахранили су га у башти његовог двора, у Узином врту. На његово место се зацарио његов син Амон. Амону је било двадесет две године кад се зацарио. Владао је две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Месулемета, ћерка Арусова, из Јотеве. Чинио је што је зло у очима Господњим као што је чинио његов отац Манасија. У свему је следио пут којим је његов отац ишао: служио је идолима којима је и његов отац служио, и клањао им се. Оставио је Господа, Бога својих отаца, и није следио пут Господњи. Амонове слуге су сковале заверу против њега, па су убили цара у његовом двору. Али народ земље је побио све оне који су се уротили против цара Амона. Народ земље је на његово место зацарио његовог сина Јосију. Остала Амонова дела и што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? Сахранили су га у његовом гробу, у Узином врту. На његово место се зацарио његов син Јосија.

Манасија је имао дванаест година кад се зацарио и владао је у Јерусалиму педесет пет година. Мајка му се звала Ефсива. Он је чинио зло пред Господом по обичају варвара које је Господ протерао пред синовима Израиљевим. Обновио је узвишења која је био срушио његов отац Језекија и подигао жртвенике Валу, а начинио је и кип Астарти као што је био направио цар Израиљев Ахав. Клањао се свој војсци небеској и њој служио. Подигао је жртвенике у храму Господњем, за који је Господ био рекао: „У Јерусалиму ће пребивати име моје.” Начинио је жртвенике у два предворја храма Господњег свој војсци небеској. Свог сина је провео кроз огањ. Врачао је, гатао, поставио је оне који призивају духове и бајаче. Чинио је много онога што је зло у очима Господњим и гневио га. Начинио је кип Астарте и поставио га у храму за који је Господ био рекао Давиду и сину његовом Соломону: „У овом храму и у Јерусалиму, који сам изабрао међу свим племенима Израиљевим, поставићу име своје заувек. Нећу дозволити да нога Израиљева оде из земље коју сам дао оцима њиховим само ако буду држали и чинили све што сам им заповедио – сав закон који им је заповедио слуга мој Мојсије.” Међутим, они нису послушали јер их заведе Манасија. Чинили су горе него варвари, које је Господ истребио пред синовима Израиљевим. Господ је говорио преко слугу својих пророка и рекао: „Због тога шта је учинио цар Јудин Манасија, што је чинио горе него што су чинили Аморејци, који су били пре њега, и навео Јуду на грех идолопоклонства, зато овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Пустићу несрећу на Јерусалим и на Јуду тако да ће сваком ко то чује зазујати оба ува. Растегнућу над Јерусалимом уже самаријско и исту меру као на дом Ахавов. Збрисаћу Јерусалим као што се брише посуда па се после изврне. Обрисаћу остатак наследства свога и предаћу их у руке непријатеља њихових да буду плен и пљачка за све непријатеље њихове. Чинили су зло преда мном и гневили ме од дана кад изађоше оци њихови из Египта па до данас.’” Веома много недужне крви пролио је Манасија, тако да се Јерусалим напунио од једног краја до другог, осим греха свог којим је наводио Јуду да чини зло пред Господом. Остала дела Манасијина, све шта је чинио и греси које је починио, зар нису записана у књизи Дневника царева Јудиних? Манасија почину код отаца својих и сахранише га у врту његовог двора. На његово место се зацари његов син Амон. Амон је имао двадесет две године кад се зацарио и владао је у Јерусалиму две године. Мајка му се звала Месулемета, ћерка Арусова из Јотеве. Он је чинио зло пред Господом као што је чинио његов отац Манасија. Ишао је сасвим путем којим је ишао отац његов. Служио је идолима којим је служио отац његов и клањао им се. Он је напустио Господа, Бога отаца својих, и није ишао путем Господњим. Слуге Амонове устадоше против њега и убише цара у дому његовом. Међутим, народ у земљи поби све оне који су се били побунили против цара Амона. Народ зацари његовог сина Јосију на његово место. Остала дела Амонова која је чинио зар нису записана у књизи Дневника царева Јудиних? Сахранише га у његову гробницу у врту Озином, а на његово место зацари се његов син Јосија.