2. Knjiga o carevima 22:9-20 - Упореди све верзије

Podeli

Kad je pisar Safan otišao k caru, doneo mu je vest: „Tvoje sluge su pokupile novac koji se našao u Domu, i predali ga nadglednicima posla u Domu Gospodnjem.“ Pisar Safan je, zatim, izvestio cara: „Sveštenik Helkija mi je dao jednu knjigu.“ Safan ju je pročitao pred carem. Kad je car čuo reči iz knjige Zakona, razdrao je svoju odeću. Tada je car zapovedio svešteniku Helkiji, Ahikamu, sinu Safanovom, Ahvoru, sinu Mihejinom, pisaru Safanu i Asaji, carevom sluzi: „Idite i pitajte Gospoda za mene, za narod i za celu Judu, u pogledu ove knjige koja je pronađena, jer je veliki gnev Gospodnji koji se raspalio protiv nas, zbog toga što naši preci nisu slušali reči ove knjige, kako bi vršili sve što je napisano za nas.“ Sveštenik Helkija, Ahikam, Ahvor, Safan i Asaja, odu k proročici Oldi, ženi Saluma, sina Tekuja, sina Arasa, čuvara odeće. Ona je živela u Jerusalimu u drugom kraju grada. Pošto su razgovarali s njom, ona im je odgovorila: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Recite čoveku koji vas je poslao k meni: Govori Gospod: evo, dovešću nevolju na ovo mesto i na njegove stanovnike, prema svim rečima knjige koju je pročitao Judin car. Pošto su me ostavili i prinose kad drugim bogovima, gneveći me svim delima svojih ruku, moj će se gnev raspaliti protiv ovog mesta i neće se ugasiti.’ A Judinom caru koji vas je poslao da pitate Gospoda, ovako recite: ’Govori Gospod, Bog Izrailjev, za reči koje si čuo: Pošto ti je srce omekšalo, te si se ponizio pred Gospodom kad si čuo šta sam rekao za ovo mesto i njegove stanovnike, da će postati pustoš i prokletstvo, pa si razdrao svoju odeću i plakao preda mnom, zato sam te uslišio – govori Gospod. Stoga ću te pridružiti tvojim precima, pa ćeš na miru biti položen u svoj grob, tako da nećeš videti ništa od nevolje koju ću dovesti na ovo mesto.’“ Zatim su odneli caru poruku.

A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreći: Pokupiše sluge tvoje novce što se nađoše u domu, predaše ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji. I kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru. A kad car ču reči u zakoniku, razdre haljine svoje. I zapovedi car Helkiji svešteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom, govoreći: Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reči ove knjige što se nađe; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato što oci naši ne slušaše reči ove knjige da čine sve onako kako nam je napisano. I tako otide Helkija sveštenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k proročici Oldi, ženi Saluma sina Tekuja sina Arasa rizničara; a ona stajaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoraše s njom. A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni: Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je pročitao car Judin, zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti. A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kažite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo: Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si čuo šta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da će biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod. Zato, evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš očima svojim videti zlo koje ću pustiti na to mesto. I kazaše to caru.

Потом бележник Шафан оде цару и извести га: »Твоји службеници су исплатили новац који је био у Храму и поверили га на чување радницима и надгледницима у Дому ГОСПОДЊЕМ.« Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем. Када је цар чуо речи Књиге закона, раздре своју одећу, па заповеди свештенику Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Ахбору сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име, у име народа и целе Јуде о ономе што пише у књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ којим је плануо на нас зато што наши праоци нису слушали речи ове књиге и нису чинили оно што је у њој записано за нас.« Свештеник Хилкија, Ахикам, Ахбор, Шафан и Асаја одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Тикве сина Хархасовог, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму. Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље онако како је записано у књизи коју је јудејски цар прочитао. Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће планути на ово место и неће се угасити. Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред ГОСПОДОМ када си чуо шта сам рекао против овог места и његових житеља – да ће бити опустошени и проклети – и зато што си раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. Зато ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.‘« И они пренеше њен одговор цару.

Кад је писар Сафан отишао к цару, донео му је вест: „Твоје слуге су покупиле новац који се нашао у Дому, и предали га надгледницима посла у Дому Господњем.“ Писар Сафан је, затим, известио цара: „Свештеник Хелкија ми је дао једну књигу.“ Сафан ју је прочитао пред царем. Кад је цар чуо речи из књиге Закона, раздрао је своју одећу. Тада је цар заповедио свештенику Хелкији, Ахикаму, сину Сафановом, Ахвору, сину Михејином, писару Сафану и Асаји, царевом слузи: „Идите и питајте Господа за мене, за народ и за целу Јуду, у погледу ове књиге која је пронађена, јер је велики гнев Господњи који се распалио против нас, због тога што наши преци нису слушали речи ове књиге, како би вршили све што је написано за нас.“ Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја, оду к пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина Араса, чувара одеће. Она је живела у Јерусалиму у другом крају града. Пошто су разговарали с њом, она им је одговорила: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Реците човеку који вас је послао к мени: Говори Господ: ево, довешћу невољу на ово место и на његове становнике, према свим речима књиге коју је прочитао Јудин цар. Пошто су ме оставили и приносе кад другим боговима, гневећи ме свим делима својих руку, мој ће се гнев распалити против овог места и неће се угасити.’ А Јудином цару који вас је послао да питате Господа, овако реците: ’Говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо: Пошто ти је срце омекшало, те си се понизио пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и његове становнике, да ће постати пустош и проклетство, па си раздрао своју одећу и плакао преда мном, зато сам те услишио – говори Господ. Стога ћу те придружити твојим прецима, па ћеш на миру бити положен у свој гроб, тако да нећеш видети ништа од невоље коју ћу довести на ово место.’“ Затим су однели цару поруку.

Тада писар Сафан отиде цару и рече: „Слуге твоје сакупише новац који се налазио у храму и предадоше га пословођама који надгледају у храму Господњем.” Потом писар Сафан извести цара говорећи: „Свештеник Хелкија ми даде књигу.” Сафан је прочита цару. Кад је цар саслушао речи Књиге закона, раздера одећу своју. Потом цар заповеди свештенику Хелкији, Сафановом сину Ахикаму, Михејином сину Ахвору, писару Сафану и царевом слуги Асаји говорећи: „Идите и упитајте Господа за мене, за народ и за све Јудејце због речи књиге која је нађена. Велик гнев Господњи распалио се против нас зато што оци наши нису слушали речи ове књиге и нису чинили онако како је написано.” Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја отидоше пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина ризничара Араса. Она је живела у другом делу града. Они поразговараше с њом. Она им рече: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Кажите човеку који вас је послао мени: Овако говори Господ: Ево, пустићу несрећу на ово место и на становнике његове према свим речима књиге коју је прочитао цар Јудин. Зато што су ме напустили и кадили другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих гнев мој се распалио против тог места и неће се угасити. Цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, реците ово: Овако говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо: Пошто ти се срце потресло и зато што си се покајао пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетство и зато што си раздерао одећу своју и плакао преда мном, зато сам те услишио’, говори Господ. ‘Зато, ево, кад те сјединим са оцима твојим, с миром ћеш лећи у гроб свој. Нећеш очима својим видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.’” Они то пренесоше цару.