2. Knjiga o carevima 3:1-27 - Упореди све верзије

Podeli

Joram, sin Ahavov, se zacario nad Izrailjem u Samariji u osamnaestoj godini Josafata, cara Judinog. Vladao je dvanaest godina. Činio je što je zlo u Gospodnjim očima, ali ne kao njegov otac i njegova majka, jer je uklonio Valov stub, koji je njegov otac napravio. Ipak, on se držao greha Jerovoama, sina Navatovog, koji je naveo Izrailj na greh; nije se odvojio od njih. A Misa, car moavski, bio je stočar. On je isporučivao danak caru izrailjskom od stotinu hiljada jaganjaca i vunu od stotinu hiljada ovnova. Ali kad je Ahav umro, car moavski se pobunio protiv cara izrailjskog. Car Joram je još istog dana otišao iz Samarije i sabrao sav Izrailj. Tada je poslao poruku Judinom caru Josafatu: „Moavski car Misa se pobunio protiv mene. Hoćeš li poći sa mnom u rat na Moav?“ On odgovori: „Poći ću. Ja sam kao ti, moj je narod kao tvoj narod, i moji konji kao tvoji konji.“ Još upita: „Kojim ćemo putem poći?“ Joram odgovori: „Putem kroz Edomsku pustinju.“ Tako odu car izrailjski, car Judin i car edomski. Sedam su dana tumarali Edomskom pustinjom, sve dok nije nestalo vode i za vojsku i za stoku koja je išla s njima. Tada reče car izrailjski: „Avaj! Gospod je sabrao ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.“ Josafat reče: „Zar nema nijednog proroka Gospodnjeg da upitamo Gospoda?“ Jedan od slugu cara izrailjskog odgovori: „Tu je Jelisej, sin Safatov, koji je sipao vodu na Ilijine ruke.“ Josafat reče: „Reč je Gospodnja s njim.“ Car izrailjski i Josafat, car Judin, i car edomski odu dole k njemu. Jelisej odgovori caru izrailjskom: „Šta ja imam s tobom? Idi k prorocima svoga oca i prorocima svoje majke.“ Car izrailjski mu reče: „Nemoj tako, jer je Gospod sabrao ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.“ Jelisej reče: „Živoga mi Gospoda, Boga nad vojskama, kome služim; da nemam obzira prema Josafatu, caru Judinom, ne bih te ni pogledao. A sada mi dovedite svirača.“ Dok je svirač svirao, spusti se ruka Gospodnja na njega, i on reče: „Govori Gospod: ’Iskopajte u ovoj dolini mnogo jama. Jer govori Gospod: nećete videti ni vetra ni kiše, a ovaj će se potok napuniti vodom, pa ćete piti i vi i vaša stoka i vaša tegleća stoka. A to je tek neznatna stvar u Gospodnjim očima, jer će on predati Moavce u vaše ruke. Kad osvojite sve najbolje gradove, oborite svako plodonosno drvo i zatrpajte sve izvore, a svaku dobru njivu uništite kamenjem.’“ Sledećeg jutra kad su prineli prinos, poteče voda iz pravca Edoma, tako da je sva zemlja bila puna vode. Kad su Moavci čuli da su carevi krenuli u boj protiv njih, pozvali su svakog ko je stasao za oružje, pa su se postavili na granicu. Ujutro, kad su ustali, sunce je bljeskalo po vodi; Moavcima se izdaleka učinilo da je voda crvena kao krv. Tada rekoše: „To su se carevi pobili i poklali među sobom. Stoga, na plen, Moavci!“ Ali kad su došli u izrailjski tabor, Izrailjci se digoše i udariše na Moavce, te oni pobegoše pred njima. Ušavši u Moav, nastavili su da tuku Moavce. Uništili su gradove, a svaki čovek je bacio kamen na svaku dobru njivu, te je bila zasuta. Zatrpali su svaki izvor i oborili svako plodonosno drvo. Ostavili su samo zidine Kir-Areseta. Strelci s praćkama su ga opkolili i počeli da ga gađaju. Kad je car moavski video da se bitka okrenula protiv njega, uzeo je sedam stotina ljudi vičnih maču da se probije do cara edomskog, ali nisu uspeli. Zatim je uzeo svoga sina prvenca, koji je trebalo da se zacari na njegovo mesto, i prineo ga na žrtvu svespalnicu. Izrailjce je obuzeo veliki bes, te su se povukli od njega i vratili se u svoju zemlju.

A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina. I činjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše načinio otac njegov. Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih. A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom. Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog. A car Joram izađe u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja. I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruči mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoćeš li ići sa mnom na vojsku na Moavce? A on reče: Hoću, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji. Iza toga reče: A kojim ćemo putem ići? A on reče: Preko pustinje edomske. I tako izađe car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja iđaše za njima. I reče car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima. A Josafat reče: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan između sluga cara Izrailjevog odgovori i reče: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke. Tada reče Josafatu: U njega je reč Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski. A Jelisije reče caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev reče mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima. A Jelisije reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao. Nego sada dovedite mi gudača. I kad gudač guđaše, dođe ruka Gospodnja nada nj; i reče: Ovako veli Gospod: Načinite po ovoj dolini mnogo jama. Jer ovako veli Gospod: Nećete osetiti vetra niti ćete videti dažda, ali će se dolina ova napuniti vode, te ćete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša. Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce će vam predati u ruke. I raskopaćete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseći ćete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potrćete kamenjem. A ujutru kad se prinosi dar, gle, dođe voda od edomske, i napuni se zemlja vode. A svi Moavci čuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se počinjahu pasati i starije i stadoše na međi. A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv. I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci! A kad dođoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni uđoše u zemlju moavsku bijući ih. I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajući svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga praćari stadoše ga biti. A car moavski kad vide da će ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu mačem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše. Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.

Јорам син Ахавов постаде цар Израела у Самарији осамнаесте године владавине Јосафата, цара Јуде, а владао је дванаест година. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов отац и мајка, јер је уклонио Ваалов свети стуб који је направио његов отац. Али упорно је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израел, и није од њих одступао. А Меша, цар Моава, држао је овце и морао је да снабдева израелског цара са сто хиљада јагњади и вуном од сто хиљада овнова. Али, када је Ахав умро, моавски цар се побуни против израелског цара. Тада цар Јорам изађе из Самарије и окупи сав Израел, а посла и ову поруку Јосафату, цару Јуде: »Моавски цар се побунио против мене. Хоћеш ли са мном у рат против Моава?« »Хоћу«, одговори овај. »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању«, па упита: »Којим путем ћемо напасти?« А Јорам одговори: »Кроз Едомску пустињу.« Тако израелски цар крену с јудејским царем и едомским царем. После седам дана хода обилазним путем, војска више није имала воде ни за себе ни за стоку која је била с њима. »Авај!« повика израелски цар. »Зар је ГОСПОД позвао нас тројицу царева само да нас преда у руке Моавцима?« А Јосафат упита: »Зар овде нема неки ГОСПОДЊИ пророк, да преко њега упитамо ГОСПОДА?« Један заповедник израелског цара одговори: »Овде је Јелисије син Шафатов. Он је био Илијин помоћник.« Јосафат рече: »Реч ГОСПОДЊА је с њим.« И израелски цар, Јосафат и едомски цар одоше к њему. Јелисије рече израелском цару: »Шта хоћеш од мене? Иди пророцима свога оца и пророцима своје мајке.« »Не«, одговори израелски цар, »јер је баш ГОСПОД позвао нас тројицу царева да нас преда у руке Моавцима.« А Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, да не поштујем Јосафата, цара Јуде, тебе не бих ни погледао ни приметио. Него, сада ми доведите свирача.« И док је свирач свирао, рука ГОСПОДЊА сиђе на Јелисија и он рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Ископајте у овој долини много јарака.‘ Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Нећете видети ни ветар ни кишу, а ипак ће се ова долина испунити водом, па ћете пити и ви и ваша говеда и друге животиње.‘ Али то је лако за ГОСПОДА. Он ће вам и Моав предати у руке. Заузећете сваки утврђени град и свако важније место. Исећи ћете свако добро дрво, затрпати све изворе и уништити сваку добру њиву засувши је камењем.« Сутрадан ујутро, у време када се приноси жртва, потече вода из правца Едома и преплави земљу. Када су Моавци чули да су цареви дошли да их нападну, сваки човек, од најмлађег до најстаријег, који је могао да носи оружје, би позван и постављен на границу. Када су устали рано ујутро, сунце је обасјавало воду, па им је са друге стране вода изгледала као крв. »То је крв!« рекоше. »Мора да су се цареви потукли међу собом и поклали се. Зато сада на плен, Моавци!« Али, када су Моавци дошли до израелског табора, Израелци се дигоше, па су их ударали док ови не побегоше. Израелци појурише за њима и побише их. Разорише градове, а сваки човек баци по камен на сваку добру њиву док је не засуше. Затрпаше све изворе и посекоше свако добро дрво. Остаде још само Кир Харесет, који опколише људи наоружани праћкама, па и њега нападоше. Када је моавски цар видео да губи битку, узе са собом седам стотина људи наоружаних мачевима да се пробију до едомског цара, али им не пође за руком. Тада он узе свог сина првенца, који је требало да га наследи на месту цара, и принесе га на жртву на градском зиду. Израелци се ужаснуше, па се повукоше и вратише у своју земљу.

Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих. А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“ Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“ Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима. Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“ Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“ Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“ Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему. Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“ Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“ Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. А сада ми доведите свирача.“ Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“ Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде. Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“ Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају. Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.

Ахавов син Јорам зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године Јосафатовог царевања над Јудом. Владао је дванаест година. Чинио је оно што је зло у очима Господњим, али не као отац његов и мајка његова, јер је оборио Валов кип који је начинио отац његов. Ипак, остао је у гресима Наватовог сина Јеровоама, којима је наводио на грех Израиљ и није одступао од тога. Цар моавски Миса имао је много стоке. Давао је цару израиљском данак од сто хиљада јагањаца и вуну од сто хиљада овнова. Кад је Ахав умро, одметну се цар моавски од цара израиљског. У то време цар Јорам изађе из Самарије и преброја цео Израиљ. Затим поручи јудејском цару Јосафату говорећи: „Цар моавски се одметнуо од мене. Да ли би пошао са мном у рат против Моаваца?” Овај одговори: „Хоћу. Ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.” Потом запита: „Којим ћемо путем ударити?” Овај одговори: „Путем преко Едомске пустиње.” Тако пођоше цар Израиљев, цар Јудин и цар едомски. Седам дана су ишли и понестаде воде војсци и стоци које су ишле за њима. Тада завапи цар Израиљев: „Авај! Господ је позвао сва три цара да их преда у руке Моавцима!” Међутим, Јосафат упита: „Има ли овде неки пророк Господњи да преко њега упитамо Господа?” Тада одговори један од слугу цара Израиљевог и рече: „Овде је Јелисије, син Сафатов, који је поливао руке Илији.” Јосафат тада рече: „У њему је реч Господња.” Потом цар Израиљев, Јосафат и цар едомски пођоше к њему. Јелисије рече цару Израиљевом: „Шта ја имам с тобом? Иди пророцима оца свога и пророцима мајке своје!” Цар Израиљев му одговори: „Не, јер је Господ сазвао ова три цара да их преда у руке Моавцима!” Тада рече Јелисије: „Тако да је жив Господ Саваот, пред чијим лицем стојим, да не видим Јосафата, цара Јудиног, за тебе не бих марио, нити бих те погледао. Сада, доведите ми свирача!” Кад свирач удари у жице, дође на њега рука Господња. Тада он проговори: „Овако говори Господ: ‘Ископајте у овој долини јаму до јаме.’ Овако говори Господ: ‘Нећете осетити ветар, нити ћете видети кишу, али ће се ова долина напунити водом, пићете ви, стока ваша и марва ваша. И то није све, него ће и Моавце предати у руке ваше. Освојићете све утврђене градове, изабране градове, исећи ћете све плодне воћке, затрпаћете све изворе воде и засућете камењем све плодне њиве.’” Тако и би ујутру. У време приношења жртве, гле, дође вода из Едома и земља се напуни водом. Кад су сви Моавци чули да су изашли цареви да их нападну, позваше све способне за војску и стадоше на границу. Ујутру кад су устали и кад сунце ограну над водом, Моавцима се учини да је вода црвена као крв. Тада рекоше: „То је крв! Сигурно су се цареви побили и један другог убили. Сада, Моавци – на плен!” Међутим, кад дођоше до збора Израиљевог, подигоше се Израиљци и потукоше Моавце, који побегоше пред њима. Они појурише за њима, тукући Моавце. Градове разорише, а на сваку плодну њиву сваки војник баци по камен, док их не засуше. Изворе затрпаше, а све плодне воћке посекоше. Остаде само Кирарасет на стени. Они га опколише и почеше гађати праћкама. Цар моавски виде да неће издржати битку. Он узе са собом седам стотина вичних мачу и покуша да се пробије код цара едомског, али не успе. Тада узе сина, свог првенца, који је требало да постане цар после њега, и принесе га на зиду као жртву паљеницу. Израиљци се згрозише, одоше од њега и вратише се у своју земљу.