2. Knjiga Samuilova 12:13-25 - Упореди све верзије

Podeli

David reče Natanu: „Zgrešio sam Gospodu.“ Natan reče Davidu: „Gospod ti je oprostio greh: nećeš umreti. Ipak, pošto si ovim delom podstakao neprijatelje Gospodnje na prezir, sigurno će umreti sin koji ti se rodio.“ Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli. David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji. Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima. Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“ Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ Oni odgovoriše: „Umrlo je.“ Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo. Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“ On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“ David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“. Gospod ga je voleo, pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“.

Tada reče David Natanu: Sagreših Gospodu. A Natan reče Davidu: i Gospod je proneo greh tvoj; nećeš umreti. Ali što si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato će ti umreti sin koji ti se rodio. Potom Natan otide svojoj kući. A Gospod udari dete koje rodi žena Urijina Davidu, te se razbole na smrt. I David se moljaše Bogu za dete, i pošćaše se David, i došavši ležaše preko noći na zemlji. I starešine doma njegovog ustaše oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne hte, niti jede šta s njima. A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete beše živo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslušati; a kako ćemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoće ga ucveliti. A David videći gde sluge njegove šapću među sobom, doseti se da je umrlo dete; i reče David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni rekoše: Umrlo je. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuče se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet dođe kući svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede. A sluge njegove rekoše mu: Šta to radiš? Dok beše dete živo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jedeš. A on reče: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo. A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on neće se vratiti k meni. Potom David uteši Vitsaveju ženu svoju, i otide k njoj, i leže s njom. I ona rodi sina, kome nade ime Solomun. I mio beše Gospodu. I posla Natana proroka, te mu nade ime Jedidija, radi Gospoda.

На то Давид рече Натану: »Згрешио сам против ГОСПОДА.« А Натан му одговори: »ГОСПОД ти је опростио. Нећеш умрети. Али зато што си својим чином показао крајњи презир према ГОСПОДУ, умреће син који ти се родио.« Када је Натан отишао кући, ГОСПОД учини да се разболи дете које је Уријина жена родила Давиду. Давид се молио Богу за дете и постио, а увече улазио у кућу и проводио ноћ лежећи на голој земљи. Његови дворани су долазили да га подигну са земље, али он је одбијао, а није хтео ни да једе с њима. Седмога дана, дете умре. Давидови службеници су се плашили да му кажу да је дете умрло, јер су мислили: »И док је дете било живо, говорили смо му, али он није хтео да нас слуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Могао би себи учинити неко зло.« Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. »Је ли дете умрло?« упита их он. »Јесте«, одговорише они, »умрло је.« Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео. Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!« А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘ Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.« Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон. ГОСПОД заволе дечака и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах.

Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“ Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети. Ипак, пошто си овим делом подстакао непријатеље Господње на презир, сигурно ће умрети син који ти се родио.“ Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима. Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“ Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“ Они одговорише: „Умрло је.“ Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео. Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“ Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“ Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“. Господ га је волео, па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“.

Тада рече Давид Натану: „Сагреших Господу.” Натан одговори Давиду: „Господ ти опрашта грех твој, нећеш умрети. Међутим, пошто си тим делом постао прича непријатељима Господњим, умреће ти дете које се родило.” Потом Натан оде својој кући. Господ удари дете које је Давиду родила Уријина жена и оно се тешко разболе. Давид се молио Богу за дете. Постио је и, кад би дошао кући, спавао би ноћу на земљи. Управници дома његовог који су стајали око њега хтели су да га подигну са земље, али он не хтеде, нити је хтео да једе с њима. Седмог дана умре дете. Давидове слуге не смедоше да му саопште да је дете умрло. Мислили су: „Ено, док је дете било живо, говорили смо му, а он није хтео да нас послуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће зло!” Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Је ли умрло дете?” Они одговорише: „Умрло је.” Тада Давид устаде са земље, уми се, намаза се и промени одећу. Потом оде у храм Господњи и помоли се. Затим се врати у дом свој, затражи да му донесу да једе и поједе. Слуге његове га упиташе: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао. Кад је дете умрло, устајеш да једеш?!” Он одговори: „Док је дете било живо, постио сам и плакао јер сам мислио: ‘Ко зна? Можда ће се Господ смиловати на мене да дете остане живо.’ Сад је умрло. Зашто да постим? Могу ли да га повратим? Ја ћу отићи њему, а оно се неће вратити мени.” Потом Давид утеши жену своју Витсавеју. Приђе јој и леже с њом. Она роди сина и он му надену име Соломон. Он је био драг Господу и преко пророка Натана по Божјој вољи назва га Једидија.