2. Knjiga Samuilova 16:9-23 - Упореди све верзије

Podeli

Tada Avisaj, sin Serujin, reče: „Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje moga gospodara, cara? Pusti me da odem tamo i odsečem mu glavu!“ Car reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Serujini? On proklinje zato što mu je Gospod rekao da proklinje Davida. I ko će reći: ’Zašto ovo radiš?’“ David još reče Avisaju i svim svojim slugama: „Evo, moj sin, koji je izašao iz mog tela, traži da mi uzme život, a kako neće ovaj Venijaminovac? Pusti ga, neka proklinje, jer mu je Gospod to rekao. Možda će Gospod videti moju muku i uzvratiti mi dobrotom za njegovu kletvu.“ David i njegovi ljudi su nastavili svojim putem, a Semaj je išao kraj obronka gore, proklinjući i bacajući kamenje i prašinu na njega. Car i sav narod s njim su došli iscrpljeni tamo, pa su predahnuli. A Avesalom je došao sa svim izrailjskim narodom u Jerusalim zajedno s Ahitofelom. Kad je Husaj Arkijanin, Davidov prijatelj, došao Avesalomu, Husaj je rekao Avesalomu: „Živeo car! Živeo car!“ Avesalom reče Husaju: „Zar je ovo odanost tvome prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?“ Husaj odgovori Avesalomu: „Ne, ja sam za onoga koga je izabrao Gospod, ovaj narod i svi Izrailjci, i s njim ću i ostati. Osim toga, kome ću služiti ako ne Davidovom sinu? Kako sam služio tvome ocu, tako ću služiti i tebi.“ Zatim Avesalom reče Ahitofelu: „Savetuj šta da radimo.“ Ahitofel reče Avesalomu: „Lezi sa inočama svoga oca, koje je ostavio da čuvaju dvor. Kad sav Izrailj čuje da si postao mrzak svome ocu, ohrabriće se sve tvoje pristalice.“ Tada su na krovu razapeli šator za Avesaloma, pa je Avesalom legao sa inočama svoga oca na oči sveg Izrailja. U one dane je svaki savet koji je Ahitofel dao bio tražen kao Božija reč. Zato su i David i Avesalom cenili svaki Ahitofelov savet.

Tada reče caru Avisaj sin Serujin: Zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mog? Idem da mu skinem glavu. Ali car reče: Šta je vama do mene, sinovi Serujini? Neka psuje; jer mu je Gospod rekao: Psuj Davida. Pa ko sme kazati: Zašto tako činiš? Još reče David Avisaju i svim slugama svojim: Eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neće ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju. I tako David sa svojim ljudima iđaše svojim putem; a Simej iđaše pokraj gore prema njemu jednako psujući i bacajući se kamenjem na nj, i podižući prah. I dođe car i sav narod što beše s njim, umorni, i odmoriše se onde. A Avesalom i sav narod Izrailjev dođoše u Jerusalim, i Ahitofel s njim. A kad Husaj Arhijanin prijatelj Davidov dođe k Avesalomu, reče Husaj Avesalomu: Da živi car! Da živi car! A Avesalom reče Husaju: Takva li je ljubav tvoja prema prijatelju tvom? Zašto nisi otišao s prijateljem svojim? A Husaj reče Avesalomu: Ne; nego koga je izabrao Gospod i ovaj narod i svi Izrailjci, njegov ću biti i kod njega ću ostati. Svrh toga, kome bih služio? Eda li ne sinu njegovom? Kako sam služio ocu tvom, tako ću i tebi. A Avesalom reče Ahitofelu: Savetuj šta ćemo činiti. A Ahitofel reče Avesalomu: Lezi s inočama oca svog, koje je ostavio da mu čuvaju kuću, pa kad čuje sav Izrailj kako si se omrazio s ocem svojim, osiliće ruka svima koji su s tobom. Tada razapeše Avesalomu šator na krovu, i Avesalom leže s inočama oca svog na vidiku svemu Izrailju. I savet koji davaše Ahitofel u ono vreme beše kao da bi ko Boga upitao; takav beše svaki savet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma.

Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.« Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘« Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио. Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.« Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом. Цар и сав народ с њим стигоше на своје одредиште изнурени и тамо се окрепише. Када је Авесалом са свом израелском војском ушао у Јерусалим, с њим је био и Ахитофел. Хушај Аркијац, Давидов пријатељ, дође Авесалому и рече му: »Живео цар! Живео цар!« Авесалом га упита: »Зар тако показујеш љубав према свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?« »Не«, одговори му Хушај, »него, бићу с оним кога су изабрали ГОСПОД, овај народ и сви Израелци, и остаћу с њим. Уосталом, коме треба да служим? Зар не треба да служим сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.« Тада се Авесалом обрати Ахитофелу: »Посаветуј нас. Шта да радимо?« Ахитофел одговори: »Спавај с наложницама свога оца, које је оставио да воде бригу о палати. Тада ће сав Израел чути како си се ужасно замерио оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.« Тако за Авесалома разапеше шатор на крову, па је спавао с наложницама свога оца наочиглед целом Израелу. А у то време су и Давид и Авесалом сматрали да је Ахитофелов савет исто што и савет добијен од Бога.

Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“ Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“ Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“ Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега. Цар и сав народ с њим су дошли исцрпљени тамо, па су предахнули. А Авесалом је дошао са свим израиљским народом у Јерусалим заједно с Ахитофелом. Кад је Хусај Аркијанин, Давидов пријатељ, дошао Авесалому, Хусај је рекао Авесалому: „Живео цар! Живео цар!“ Авесалом рече Хусају: „Зар је ово оданост твоме пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“ Хусај одговори Авесалому: „Не, ја сам за онога кога је изабрао Господ, овај народ и сви Израиљци, и с њим ћу и остати. Осим тога, коме ћу служити ако не Давидовом сину? Како сам служио твоме оцу, тако ћу служити и теби.“ Затим Авесалом рече Ахитофелу: „Саветуј шта да радимо.“ Ахитофел рече Авесалому: „Лези са иночама свога оца, које је оставио да чувају двор. Кад сав Израиљ чује да си постао мрзак своме оцу, охрабриће се све твоје присталице.“ Тада су на крову разапели шатор за Авесалома, па је Авесалом легао са иночама свога оца на очи свег Израиља. У оне дане је сваки савет који је Ахитофел дао био тражен као Божија реч. Зато су и Давид и Авесалом ценили сваки Ахитофелов савет.

Тада рече цару Серујин син Ависај: „Зашто ружи онај мртви пас цара, господара мога? Пусти ме да му скинем главу!” Онда цар одговори: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Нека грди, јер му је Господ рекао: ‘Ружи Давида!’ Ко сме да запита: ‘Зашто то радиш?’” Тада рече Давид Ависају и свим слугама својим: „Ето, син мој, који је изашао из утробе моје, ради ми о глави! Како онда неће овај Венијаминов син? Пустите га нека грди, јер му је тако Господ рекао. Можда ће Господ видети невољу моју и вратиће ми добро за његову данашњу грдњу.” Затим Давид с људима својим настави пут. Симеј је ишао страном брда наспрам њега, стално га је ружио, гађао камењем и засипао прашином. Цар и цели народ који је био с њим стигоше уморни и одморише се. Авесалом стиже у Јерусалим са свим Израиљцима. Ахитофел је био уз њега. Кад Хусај Архијанин, пријатељ Давидов, приђе Авесалому, рече Хусај Авесалому: „Живео цар! Живео цар!” Авесалом упита Хусаја: „Је ли то твоја верност према пријатељу твоме? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?” Хусај одговори Авесалому: „Не, него кога изабра Господ и народ овај и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. Затим, коме ћу служити? Зар не – његовом сину? Онако како сам служио оцу твоме, тако ћу служити и теби.” Потом Авесалом рече Ахитофелу: „Дај ми савет. Шта да чинимо?” Ахитофел одговори: „Лези с наложницама оца свога које је оставио да му чувају двор. Кад сав Израиљ види како си се замрзео са оцем својим, охрабриће се сви који су ти пришли.” Тада разапеше Авесалому шатор на крову и Авесалом леже с наложницама оца свога пред очима целог Израиља. У то време је важило да коме Ахитофел да савет, то је као да је Бога самог питао. Толико је вредео сваки савет Ахитофелов и код Давида и код Авесалома.