Dela apostolska 24:1-25 - Упореди све верзије

Podeli

Nakon pet dana u Kesariju je stigao Prvosveštenik Ananija sa nekim starešinama i izvesnim advokatom Tertulom, pa su podneli namesniku tužbu protiv Pavla. Kada su dozvali Pavla, Tertul je počeo da iznosi optužbu: „Tvojom zaslugom uživamo u velikom miru i napretku koji je tvojom brigom nastao na dobro ovog naroda; to mi, uvaženi Felikse, na svaki način i na svakom mestu priznajemo sa dubokom zahvalnošću. No, da ti ne bih više dosađivao, molim te da nas po svojoj dobroti ukratko saslušaš. Ustanovili smo, naime, da je ovaj čovek bundžija, da po celom svetu zameće svađe među Jevrejima i da je vođa nazarejske sekte. Čak je i naš hram pokušao da oskrnavi, ali smo ga mi uhvatili. (Hteli smo da mu sudimo po našem zakonu, ali je došao zapovednik Lisija sa velikom vojskom i silom ga oteo od nas.) Ako ga saslušaš, i sam ćeš moći da saznaš od njega sve za šta ga mi optužujemo.“ Jevreji su ga podržavali potvrđujući da je to istina. Kad mu je namesnik dao znak da uzme reč, Pavle odgovori: „Znajući da si dugo godina sudija ovom narodu, drage volje izlažem svoju odbranu. Sâm možeš da doznaš da nije prošlo više od dvanaest dana od kako sam otišao gore u Jerusalim da se poklonim Bogu. Nikada me nisu zatekli da se svađam s kim u hramu, niti da bunim narod po sinagogama ili u gradu. Zato oni ne mogu da ti dokažu ono za šta me sad optužuju. Ali jedno ti priznajem: prema ovom Putu, koji oni nazivaju sektom, služim Bogu naših otaca i verujem u sve ono što je zapisano u Zakonu i Prorocima. Ja imam istu nadu, koju i oni imaju, da će vaskrsnuti i pravedni i nepravedni. Zato se trudim da uvek imam čistu savest pred Bogom i pred ljudima. Posle više godina, vratio sam se u Jerusalim da donesem novčanu pomoć za moj narod i da prinesem žrtve. Tom prilikom su me našli u hramu i tada sam bio obredno čist, ali tu nije bilo ni okupljenog naroda ni buke. To su bili neki Jevreji iz Male Azije; trebalo bi da oni stupe pred tebe i iznesu optužbe protiv mene, ako imaju nešto protiv mene. Ili neka ovi tu sami kažu kakvu su krivicu našli na meni kad sam stajao pred Velikim većem, osim ako se ne radi o onome što sam tada povikao dok sam stajao među njima: ’Zbog vaskrsenja mrtvih sudi mi se danas pred vama!’“ Tada je Feliks, budući dobro upoznat s ovim Putem, odgodio suđenje rekavši: „Kada dođe zapovednik Lisija, rešiću vaš spor.“ Naredio je kapetanu da se Pavle čuva, ali da mu se da izvesna sloboda i da se ne brani njegovim prijateljima da mu budu na usluzi. Nekoliko dana kasnije, Feliks je došao u posetu Pavlu sa svojom ženom Drusilom, koja je inače bila Jevrejka. Poslao je da dovedu Pavla koji im je govorio o veri u Isusa Hrista. Dok je Pavle izlagao o pravdi, uzdržljivosti i dolazećem sudu Božijem, Feliksa obuze veliki strah, pa reče: „Idi sad, a kad nađem nešto vremena, pozvaću te.“

A posle pet dana siđe poglavar sveštenički Ananija sa starešinama i s ritorom nekim Tertulom, koji iziđoše pred sudiju protiv Pavla. A kad njega dozvaše, poče Tertul tužiti ga govoreći: Što živimo pod tobom u velikom miru, i pravice koje se ovom narodu čine tvojim promišljanjem, u svakom događaju i svuda, čestiti Filikse! Primamo sa svakom zahvalnošću. Ali da ti mnogo ne dosađujem, molim te da nas ukratko poslušaš sa svojom krotošću. Jer nađosmo ovog čoveka da je kuga, i podiže bunu protiv sviju Jevreja po vasionom svetu, i da je kolovođa jeresi nazaretskoj; koji se usudi i crkvu poganiti; koga mi i uhvatismo, i htesmo da mu sudimo po zakonu svom. Ali dođe Lisija vojvoda, i ote ga iz naših ruku na veliku silu, i posla k tebi, zapovedivši i nama, koji ga tužimo, da idemo k tebi; a od njega možeš sam ispitavši doznati za sve ovo za šta ga mi tužimo. A i Jevreji se složiše govoreći da je ovo tako. A Pavle odgovori kad mu namaže sudija da govori: Znajući od mnogo godina da si ti pravedni sudija ovom narodu, slobodno odgovaram za sebe: Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja iziđoh u Jerusalim da se pomolim Bogu, i niti me u crkvi nađoše da kome govorim, ili bunu da činim u narodu, ni po zbornicama, ni u gradu, niti oni mogu posvedočiti šta tebi sad na mene govore. Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otačkom, verujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima, i imajući nadanje na Boga da će biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami ovi čekaju. A za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima. I posle mnogo godina dođoh i donesoh milostinju narodu svom i prinose. U tome me nađoše očišćenog u crkvi, ni s narodom, ni s vikom. A imaju i Jevreji neki iz Azije kojima je trebalo da dođu preda te, i da se tuže ako imaju šta na me. Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kad sam stajao na skupštini, osim jednog ovog glasa kojim povikah stojeći među njima: Za vaskrsenje mrtvih dovedoste me danas na sud. A kad Filiks ču ovo, odgodi im znajući vrlo dobro za ovaj put i reče: Kad dođe Lisija vojvoda, izvideću vašu stvar. A kapetanu zapovedi da se čuva Pavle, i da mu se olakša, i nijednom od njegovih da se ne zabranjuje posluživati ga ili dolaziti k njemu. A posle nekoliko dana dođe Filiks sa Drusilom ženom svojom, koja beše Jevrejka, i dozva Pavla da čuje od njega veru u Hrista Isusa. A kad Pavle govoraše o pravdi i čistoti i o sudu koji će biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te.

Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла. Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу, и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо. Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш. »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте. Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили. Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.« А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно. Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима. »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.« Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.« Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему. Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа, али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«

Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.) Ако га саслушаш, и сам ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“ Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина. Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће васкрснути и праведни и неправедни. Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима. После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због васкрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“ Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“ Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи. Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“

А после пет дана сиђе првосвештеник Ананија с неколико старешина и неким адвокатом Тертулом, па иступише пред намесником против Павла. Кад га пак дозваше, Тертул поче да га оптужује говорећи: „А велики мир уживамо захваљујући теби и да се твојим старањем много штошта поправило у овом народу, то ми на сваки начин и на сваком месту признајемо, угледни Феликсе, са сваком захвалношћу. Но, да те више не задржавам, молим те саслушај нас укратко по свој правичности. Нашли смо, наиме, да је овај човек куга, да покреће свађе међу свим Јудејцима по целом свету, да је првоборац назарејске секте, па је покушао и храм да оскрнави, те га ухватисмо [и хтедосмо да му судимо по свом закону, али дође заповедник Лисија с великом силом, па га оте из наших руку и нареди да његови тужитељи дођу к теби.] Од њега можеш, ако га испиташ, сам дознати све за шта га ми оптужујемо.” А Јудејци подупреше говорећи да је то тако. А кад му намесник даде знак да може да говори, Павле одговори: „Знајући да си много година судија овом народу, мирне душе браним своју ствар. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како сам отишао горе у Јерусалим да се помолим Богу. Па ни у храму, нити по синагогама, нити у граду, не нађоше да се с ким препирем или да буним народ, а не могу ни теби да докажу оно за шта ме сад оптужују. Теби пак признајем да по науци, коју они називају сектом, служим тако Богу наших отаца верујући свему што је написано у Закону и Пророцима, имајући наду у Бога, коју имају и ови сами, да ће бити васкрсење праведника и грешника. Стога се и сам трудим да имам увек чисту савест пред Богом и пред људима. После више година дошао сам да донесем милостињу свом народу и да принесем жртве, приликом чега ме нађоше у храму неки Јудејци из Азије очишћена, али без окупљања народа и без буке; требало је да они изађу против тебе и да поднесу тужбу ако би имали шта против мене. Или ови сами нека кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стао пред Синедрион, или је можда реч о овој једној речи коју сам гласно рекао стојећи међу њима: ‘Због васкрсења мртвих судите ми данас!’” Тада Феликс, који је боље познавао ову науку, одгоди њихову ствар и рече: „Кад дође заповедник Лисија, решићу вашу ствар.” Капетану заповеди да га чувају, да буду према њему снисходљиви, да се никоме од његових не забрањује да му буде на услузи. А после неколико дана дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, те позва Павла и слушаше његове речи о вери у Исуса Христа. Кад је пак расправљао о праведности, уздржању и о будућем суду, Феликса обузе страх и одговори: „Сад иди, а кад нађем мало времена, позваћу те опет.”