Dela apostolska 9:21-43 - Упореди све верзије

Podeli

Svi koji su ga slušali, čudili su se: „Nije li ovo onaj – pitali su se – što je u Jerusalimu istrebljivao one koji zazivaju to ime? Zar nije došao ovde da ih svezane dovede pred vodeće sveštenike?“ Savlovo propovedanje bivalo je sve silnije, pa je Jevreje iz Damaska ostavljao bez reči, dokazujući da je Isus Hristos. Nakon duže vremena, Jevreji skuju zaveru da ga ubiju. Savle je, međutim, saznao za njihovu nameru. Jevreji su, pak, i danju i noću budno motrili na gradska vrata da bi ga ubili. No, učenici su ga noću spustili u košari preko gradskih zidina. Kad je Savle došao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima. Ipak, svi su ga se plašili, jer nisu verovali da je zaista učenik. Tada ga je Varnava prihvatio i odveo ga apostolima. Ispričao je apostolima kako je Savle video Gospoda koji mu je govorio i kako je u Damasku hrabro propovedao u Isusovo ime. Tako je Savle ostao sa njima, pa je išao po Jerusalimu i hrabro propovedao u Isusovo ime. Govorio je i raspravljao sa Jevrejima koji su govorili grčki, ali su i oni nastojali da ga ubiju. Kada su to braća saznala, odveli su ga u Kesariju i odande ga poslali u Tars. I tako je Crkva uživala mir u celoj Judeji, Galileji i Samariji. Podizala se i živela u strahopoštovanju prema Gospodu, rastući brojčano potporom Svetoga Duha. Jednom je Petar obilazio sve crkve, pa je svratio k svetima koji su živeli u Lidi. Tamo je našao čoveka po imenu Eneja koji je osam godina oduzet ležao na postelji. Petar mu reče: „Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svoj krevet!“ Eneja ustade istog trena. Kada su videli Eneju, svi stanovnici Lide i Sarona su se okrenuli Gospodu. U Jopi je, opet, živela neka učenica po imenu Tavita (što u prevodu znači „Košuta“), koja je uvek činila dobra dela i pomagala siromašnima. Baš u to vreme se razbolela i umrla. Okupali su je i položili u sobu na spratu. Pošto je Lida bila blizu Jope, učenici, čuvši da je Petar tamo, poslaše mu dva čoveka sa molbom: „Dođi k nama bez oklevanja!“ Petar je ustao i otišao sa njima. Čim je stigao, odveli su ga u gornju sobu. Sve udovice su stajale oko njega; plakale su i pokazivale haljine i ogrtače koje je Tavita izradila dok je bila sa njima. Tada je Petar sve njih poslao napolje, pa je kleknuo i pomolio se. Zatim se okrenuo prema mrtvom telu i rekao: „Tavita, ustani!“ Ona otvori oči, ugleda Petra i sede. On je prihvati za ruku i podiže je. Zatim je pozvao verujuće i udovice, i pokazao im je živu. Za ovo su saznali svi stanovnici Jope, te su mnogi od njih poverovali u Gospoda. Petar je, pak, ostao izvesno vreme u Jopi kod nekog Simona kožara.

A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dođe da ih povezane vodi glavarima svešteničkim. A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos. A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju. Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili; a učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici. A kad dođe Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik. A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo. I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa. I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju. A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars. A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha. I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dođe i k svetima koji življahu u Lidi. I nađe tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet. I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta. I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu. A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše. I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu. A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih. A Petar ustavši otide s njima, i kad dođe, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima. A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede. Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu. I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda. I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.

И сви који су га чули, били су запањени. »Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?« А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос. Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију, али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију, али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина. Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик. Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име. Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име. Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију. Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс. Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа. Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди. Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи. »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.« И он одмах устаде. Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу. А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу. Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату. Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.« И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима. Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се. Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.« Она отвори очи, угледа Петра и седе. Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу. То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа. А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.

Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос. Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина. Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име. Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс. И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Господу, растући бројчано потпором Светога Духа. Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу. У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“ Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима. Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.

А сви који су слушали дивили су се и говорили су: „Није ли то онај који је у Јерусалиму упропастио оне који призивају ово Име, и зар није овамо дошао да их свезане поведе пред првосвештенике?” А Савле је бивао све јачи и збуњивао је Јудејце који су становали у Дамаску, доказујући да је овај Исус Месија. А кад прође више дана, договорише се Јудејци да га убију. Њихова намера, међутим, дата је на знање Савлу. Они су пак пазили на градска врата дању и ноћу да би га убили. Али његови ученици узеше га и ноћу спустише у котарици преко зида. А кад дође у Јерусалим, покушавао је да се придружи ученицима; али сви су се бојали њега јер нису веровали да је ученик. Тада га Варнава прихвати, доведе апостолима и каза им како је Савле на путу видео Господа и да му је говорио, и како је у Дамаску слободно иступао у Име Исусово. И с њим је улазио у Јерусалим и излазио иступајући слободно у име Господње. Говорио је и препирао се с јелинистима; но они су настојали да га убију. А кад браћа то дознаше, сведоше га у Кесарију и одатле послаше у Тарс. И тако је Црква по свој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру, подизала се и живела у страху Господњем и умножавала се потпором Светога Духа. А кад је Петар обилазио све, дође и к светима који су били живели у Лиди. Онде нађе једнога човека по имену Енеја, који је узет осам година лежао у постељи. И рече му Петар: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!” И одмах уста. И видеше га сви становници Лиде и Сарона, па се обратише Господу. У Јопи пак беше једна ученица по имену Тавита, што преведено на грчки значи Дорка, Газела; ова беше пуна добрих дела и милостиња које је учинила. У оне дане разболе се и умре; окупаше је и метнуше у горњу собу. А како је Лида близу Јопе, ученици чуше да је Петар у њој и послаше к њему два човека молећи: „Не оклевај да дођеш до нас.” А Петар уста и оде с њима. Кад дође, одведоше га у горњу собу и приступише му све удовице плачући и показујући доње и горње хаљине које је Газела радила док је била с њима. На то Петар изгна све напоље, клече на колена и помоли се Богу, па окренувши се мртвом телу, рече: „Тавито, устани!” А она отвори своје очи и, видевши Петра, седе. Тада јој он пружи руку и подиже је. Затим дозва свете и удовице и показа је живу. Ово се разгласи по свој Јопи и многи повероваше у Господа. Он пак оста више дана у Јопи код неког Симона кожара.