Knjiga proroka Danila 10:1-7
Knjiga proroka Danila 10:1-7 Novi srpski prevod (NSPL)
U trećoj godini Kira, cara Persije, Danilu, koji je nazvan Valtazar, bila je otkrivena poruka. Poruka je bila istinita, a odnosila se na veliki rat. On je razumeo poruku; njeno značenje mu je došlo u viđenju. U te dane, ja, Danilo, bio sam u žalosti tri sedmice. Nisam jeo probrana jela, meso i vino nije ulazilo na moja usta, niti sam se mazao uljem dok se nisu navršile tri sedmice. Dvadeset četvrtog dana prvog meseca, stajao sam pored velike reke Tigar. Kad sam podigao pogled, ugledao sam jednog čoveka obučenog u lanenu odeću. Bokovi su mu bili opasani pojasom od čistog zlata iz Ufaza. Telo mu je bilo kao hrisolit, lice kao munja, a oči kao upaljena baklja. Njegove ruke i noge izgledale su kao uglačana bronza, a glas mu je bio kao buka velikog mnoštva. Samo sam ja, Danilo, video viđenje; ljudi koji su bili sa mnom nisu videli viđenje. Njih je obuzeo veliki strah, pa su pobegli i sakrili se.
Knjiga proroka Danila 10:1-7 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење. У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију.
Knjiga proroka Danila 10:1-7 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети. Разумевање поруке дође му у виђењу. »Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости. Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице. Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар, подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата! Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва. Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.
Knjiga proroka Danila 10:1-7 Нови српски превод (NSP)
У трећој години Кира, цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу. У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице. Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва. Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се.
Knjiga proroka Danila 10:1-7 Sveta Biblija (SRP1865)
Treæe godine Kira cara Persijskoga objavi se rijeè Danilu, koji se zvaše Valtasar; i rijeè bješe istinita i o velikim stvarima; i razabra rijeè i razumje utvaru. U to vrijeme ja Danilo bjeh u žalosti tri nedjelje dana. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne uðe u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedjelje dana. A dvadeset èetvrtoga dana prvoga mjeseca bijah na brijegu velike rijeke Hidekela. I podigoh oèi svoje i vidjeh, a to jedan èovjek obuèen u platno, i pojas bješe oko njega od èistoga zlata iz Ufaza; A tijelo mu bješe kao hrisolit, i lice mu kao munja a oèi mu kao luèevi zapaljeni, a ruke i noge kao mjed uglaðena, a glas od rijeèi njegovijeh kao glas mnogoga ljudstva. I ja Danilo sam vidjeh utvaru, a ljudi što bijahu sa mnom ne vidješe je, ali ih popade strah velik, te pobjegoše i sakriše se.