5. Mojsijeva 1:1-33
5. Mojsijeva 1:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ово су речи које изговори Мојсије целом Израиљу с оне стране Јордана у пустињи, у Араби наспрам Суфа, између Фарана, Тофола, Ловона, Асирота и Дизава. Једанаест дана хода је од Хорива, преко горе Сир, до Кадис-Варније. Четрдесете године првог дана једанаестог месеца каза Мојсије синовима Израиљевим све што му је Господ заповедио за њих. Пошто је победио Сиона, цара аморејског, који је живео у Есевону, и Ога, цара васанског, који је живео у Астароту и Едраину, с оне стране Јордана, у земљи моавској, поче Мојсије да излаже овај закон говорећи: „Господ, Бог наш, рече нам на Хориву говорећи: ‘Доста сте били на овој гори. Окрените се и пођите ка горама и долинама, ка Негеву и обали морској, ка земљи хананској, ка Ливану, све до велике реке Еуфрата. Видите, пред вас стављам ову земљу. Уђите у њу и заузмите ту земљу! Господ се заклео оцима вашим Аврааму, Исаку и Јакову да ће им је дати и потомцима њиховим после њих.’ Тада сам вам рекао говорећи: ‘Не могу да вас водим сам. Господ, Бог ваш, умножио вас је и сада вас има као звезда на небу! Нека вас Господ, Бог отаца ваших, умножи још хиљаду пута више! Нека вас благослови као што вам је обећао! Како да ја сам носим ваш терет, ваше бреме и ваше свађе? Дајте из својих племена људе мудре, разумне и угледне да вам их поставим за поглаваре!’ Ви сте ми тада одговорили и казали: ‘Добро је то што предлажеш да урадиш!’ Тада сам изабрао међу вашим племенским вођама људе мудре и угледне. Поставио сам вам их за старешине над хиљадом, стотинике, педесетаре, десетаре и писаре по племенима вашим. Тада сам наложио и судијама вашим: ‘Саслушајте браћу своју. Судите правично између човека и брата његовог, или дошљаку. Кад судите, не гледајте ко је ко. Саслушајте малога као и великога. Не бојте се ничега! Суд је Божји! Ако је нека ствар тешка, дајте је мени да је испитам.’ Тако сам вам онда наложио шта да радите. Потом кренусмо од Хорива и пређосмо ону пустињу, велику и страшну, коју сте видели док смо ишли ка горама аморејским. Тако нам је наредио Господ, Бог наш. Стигосмо у Кадис-Варнију. Тада вам рекох: ‘Дођосте до гора аморејских, које нам даје Господ, Бог ваш. Погледај, Господ, Бог твој, дао ти је ту земљу! Иди и узми је, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих! Не бој се и не плаши се!’ Тада сви ви дођосте и рекосте ми: ‘Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу, да нам покажу пут којим ћемо ићи и у које градове ћемо доћи.’ Предлог ми се свидео. Изабрао сам дванаест људи између вас, по једног из сваког племена. Они кренуше и стигоше у брда до ешколске долине и разгледаше земљу. Набраше плодове оне земље, донеше нам их и известише говорећи: ‘Добра је земља коју нам Господ, Бог наш, даје!’ Међутим, ви не хтедосте ићи, него се супротстависте заповести Господа, Бога свога. Гунђали сте у шаторима својим и говорили: ‘Зато што нас Господ мрзи, зато нас је извео из земље египатске да нас преда у руке Аморејцима како би нас уништио. Куда да идемо? Браћа наша нас уплашише кад су рекла да су људи тамо већи и јачи од нас, а градови велики и зидине им до неба. Рекоше да су видели и синове Енакове!’ Ја вам тада рекох: ‘Не бојте се и не плашите их се! Господ, Бог ваш, који иде пред вама, бориће се за вас као што је то чинио на ваше очи у Египту’, такође у пустињи, где си видео како те је носио Господ, Бог твој, као што човек носи сина свога. И то целим путем којим сте ишли, док не дођосте до овога места! Упркос томе, ви нисте веровали Господу, Богу своме. Ономе који је ишао пред вама путем, тражећи вам место за коначиште. Ноћу је ишао у огњу да вам осветљава пут, а дању у облаку.
5. Mojsijeva 1:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава. Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира. Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио. Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју. На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон. Он рече: ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори. Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат. Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.« У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама. ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу. Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао. Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове? Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.« Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.« Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике. Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака. Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.« Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините. Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу. Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје. Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.« Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.« Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена. Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га. Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.« Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру. Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘« А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се. ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.« Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу, Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.
5. Mojsijeva 1:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Ovo su reči koje je Mojsije izgovorio svem Izrailju s one strane Jordana, u pustinji u Aravi nasuprot Sufu, između Farana i Tofela, Lavana, Asirota i Di Zahava. A od Horiva do Kadis-Varnije preko gore Sir ima jedanaest dana hoda. Četrdesete godine prvoga dana jedanaestoga meseca, Mojsije je rekao Izrailjcima sve što mu je Gospod zapovedio da im kaže. Nakon što je porazio amorejskog cara Sihona koji je vladao u Esevonu i vasanskog cara Oga koji je vladao u Astarotu u Edrajinu, s one strane Jordana, u zemlji moavskoj, Mojsije je počeo da objašnjava ovaj Zakon. Govorio je: „Gospod, naš Bog, rekao nam je na Horivu: ’Dosta ste boravili na ovoj gori. Zaputite se u gorski kraj Amorejaca i svih njihovih suseda, u Aravu, u gorje, u ravnicu i Negev, u Primorje, u zemlju Hananaca, i u Livan sve do velike reke, reke Eufrata. Pogledajte! Predao sam vam ovu zemlju. Idite i zauzmite tu zemlju za koju se Gospod zakleo vašim ocima Avrahamu, Isaku i Jakovu, da će je dati njima i njihovom potomstvu posle njih.’ U to vreme sam vam rekao: ’Ne mogu sam upravljati vama. Gospod vas je toliko umnožio da vas je danas kao zvezda na nebu. Gospod, Bog vaših otaca, neka vas umnoži hiljadu puta više! Neka vas blagoslovi, kao što vam je obećao! Kako bih, inače, ja sam mogao da nosim vaš teret, vaša bremena i sporove? Izaberite sebi iz svakoga plemena ljude mudre, razumne i iskusne da vam ih postavim za glavare.’ A vi ste mi odgovorili: ’Dobro je to što si rekao da ćeš učiniti!’ Tada sam uzeo glavare plemena, ljude mudre i iskusne, pa sam ih postavio vama za glavare, za zapovednike jedinica od hiljadu, stotinu, pedeset i deset, i za plemenske zapovednike. U to vreme sam zapovedio vašim sudijama: ’Saslušajte svoju braću i sudite pravedno kad neko ima spor sa svojim sunarodnikom, ili sa strancem. Ne budite pristrani u suđenju, nego saslušavajte kako malog, tako velikog. Ne plašite se nikoga, jer sud pripada Bogu. Ako je spor suviše težak za vas, donesite ga meni da čujem.’ U to vreme sam vam zapovedio sve što imate da činite. Zatim smo otišli s Horiva, pa smo prešli svu onu veliku i zastrašujuću pustinju koju ste videli na putu prema gorskom kraju Amorejaca, kako nam je zapovedio Gospod, naš Bog. Tako smo došli u Kadis-Varniju. Ja sam vam tada rekao: ’Došli ste u gorski kraj Amorejaca, koji vam daje Gospod, Bog vaš. Vidi, Gospod, Bog tvoj, predao ti je ovu zemlju. Uspni se i osvoji je, kao što ti je rekao Gospod, Bog tvojih otaca. Ne boj se i ne strahuj!’ Tada ste mi svi vi pristupili i rekli: ’Hajde da pošaljemo ljude ispred nas da izvide zemlju i donesu nam izveštaj o putu kojim ćemo ići i gradovima u koje ćemo doći.’ Ovaj predlog mi se dopao. Zato sam odabrao između vas dvanaestoricu ljudi, iz svakog plemena po jednog. Oni su krenuli, uspeli se u gorje, te došli u dolinu Eshol i izvideli je. Onda su poneli u svojim rukama plodove te zemlje, pa su se spustili k nama i doneli nam izveštaj. Rekli su: ’Zemlja koju nam Gospod daje je dobra.’ Međutim, vi niste hteli da pođete gore, nego ste se pobunili protiv naredbe Gospoda, svoga Boga. Gunđali ste u svojim šatorima i govorili: ’Gospod nas mrzi! Izveo nas je iz Egipta da nas preda Amorejcima u ruke, kako bi nas istrebili. Kuda da idemo? Naša braća su napunila naše srce strahom, govoreći: „taj narod je veći i viši rastom od nas, a gradovi su im ogromni i opasani zidinama do nebesa. I Enakovce smo tamo videli!“’ Tada sam vam rekao: ’Ne strahujte! Ne bojte ih se! Gospod, Bog vaš, koji ide pred vama, ratovaće za vas, kao što je to činio u Egiptu na vaše oči. U pustinji si video da te je Gospod, Bog tvoj, nosio kao što otac nosi svoga sina tokom celog puta koji ste prevalili sve dok niste došli do ovog mesta.’ Ali i pored toga niste se pouzdali u Gospoda, Boga svoga, koji ide pred vama da vam potraži mesto za taborovanje – noću u ognju da vidite put na koji ste krenuli, a danju u oblaku.
5. Mojsijeva 1:1-33 Нови српски превод (NSP)
Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода. Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је: „Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Аврахаму, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’ У то време сам вам рекао: ’Не могу сам управљати вама. Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! Како бих, иначе, ја сам могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’ А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’ Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ У то време сам вам заповедио све што имате да чините. Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’ Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’ Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’ Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’ Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’ Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
5. Mojsijeva 1:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)
Ovo su rijeèi koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenome Moru, izmeðu Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava, Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije. A bješe èetrdesete godine prvi dan jedanaestoga mjeseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevijem sve što mu bješe zapovjedio Gospod da im kaže, Pošto ubi Siona cara Amorejskoga koji življaše u Esevonu, i Oga cara Vasanskoga koji življaše u Astarotu i u Edrainu. S onu stranu Jordana u zemlji Moavskoj poèe Mojsije kazivati ovaj zakon govoreæi: Gospod Bog naš reèe nam na Horivu govoreæi: dosta ste bili na ovoj gori. Obrnite se i podignite se i idite ka gori Amorejskoj i u svu okolinu njezinu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju Hanansku i na Livan i do rijeke velike, rijeke Efrata. Eto, dao sam vam zemlju, uðite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da æe im je dati i sjemenu njihovu nakon njih. I rekoh vam onda govoreæi: ne mogu vas nositi sam. Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvijezda nebeskih. Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još tisuæu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao. Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše? Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vješte i poznate da vam ih postavim za starješine. Tada mi odgovoriste i rekoste: dobro je da se uèini što si kazao. Tada uzevši starješine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starješine, za tisuænike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim. I zapovjedih onda sudijama vašim govoreæi: saslušavajte raspre meðu braæom svojom i sudite pravo izmeðu èovjeka i brata njegova i izmeðu došljaka koji je s njim. Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i maloga i velikoga, ne bojte se nikoga, jer je sud Božji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je èujem. I zapovjedih vam onda sve što æete èiniti. Potom otišavši od Horiva prijeðosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju vidjeste, iduæi ka gori Amorejskoj, kao što nam zapovjedi Gospod Bog naš, i doðosmo do Kadis-Varnije. Tada vam rekoh: doðoste do gore Amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš. Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se, i ne plaši se. A vi svi doðoste k meni i rekoste: da pošljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim æemo iæi i za gradove u koje æemo doæi, I to mi bi po volji, i uzeh izmeðu vas dvanaest ljudi, iz svakoga plemena po jednoga; I oni se podigoše i izašavši na goru doðoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; I nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreæi: dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš. Ali ne htjeste iæi nego se suprotiste zapovijesti Gospoda Boga svojega. I vikaste u šatorima svojim govoreæi: mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje Misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre. Kuda da idemo? braæa naša uplašiše srce naše govoreæi: narod je veæi i viši od nas, gradovi su veliki i ograðeni do neba, pa i sinove Enakove vidjesmo ondje. A ja vam rekoh: ne plašite se i ne bojte ih se. Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, on æe se biti za vas onako kako vam je uèinio u Misiru na vaše oèi, I u pustinji, gdje si vidio kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što èovjek nosi sina svojega, cijelijem putem kojim ste išli dokle doðoste do ovoga mjesta. Ali zato opet ne vjerovaste Gospodu Bogu svojemu, Koji iðaše pred vama putem tražeæi vam mjesto gdje biste stali, iðaše noæu u ognju da vam svijetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.