YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

5. Mojsijeva 32:1-9

5. Mojsijeva 32:1-9 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

„Слушајте, небеса, проговорићу! Почуј, земљо, речи уста мојих! Нека се спусти као киша наук мој, као роса нека пада моја реч. Износићу име Господње, величајте Бога нашега! Он је стена, дело му је савршено, сви путеви његови прави су. Бог је веран, без неправде је, праведан је и правичан. Они се искварише према њему, нису његова деца. То је род зао и покварен. Тако узвраћате Господу, народе глупи и безумни? Није ли он отац твој, створитељ који те је саздао и који те је утврдио? Сети се некадашњих дана! Помисли на године од поколења до поколења. Оца свога питај, он ће те поучити. Старије питај и казаће ти. Кад је Вишњи делио поседе народима, кад је делио синове људске, границе је поставио народима према броју синова Израиљевих. Господњи део је његов народ, Јаков је део наследства његовог.

5. Mojsijeva 32:1-9 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Слушајте, небеса, а ја ћу говорити, чуј, земљо, речи мојих уста. Нека моје учење капље као киша, нека моје речи падају као роса, као кишица на нежно биље, као пљусак на младу траву. Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ, а ви величајте Бога нашега. Он је Стена, дела су му савршена, праведни су сви његови путеви. Он је Бог веран и неправду не чини. Он је праведан и правичан. Али они су се искварили; на своју срамоту нису му више деца, нараштај изопачени и препредени. Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ, народе неразумни и немудри? Зар он није твој Отац, твој Створитељ, који те начинио и саздао? Сети се прадавних дана, погледај давнашња поколења. Упитај свога оца, и он ће ти испричати, своје старешине, и они ће ти одговорити. Када је Свевишњи народима делио њихово наследство, када је размештао потомке Адамове, одредио је народима међе у складу са бројем синова Божијих. А ГОСПОДЊИ је део његов народ, Јаков је његов посед.

5. Mojsijeva 32:1-9 Нови српски превод (NSP)

Чујте, небеса, говорићу, слушај, земљо, беседу уста мојих. Као киша нека дажди поука моја, као роса нек се спусти беседа моја, као пљусак на младу траву, као ситна киша на младо биље. Јер, објавићу име Господње, величајте Бога нашега! Он је Стена, без мане је дело његово, јер праведни су сви путеви његови. Бог је веран, он је беспрекоран, праведан је он и правичан. А они се искварише, нису више деца његова, јер срама немају, нараштај су опак и изопачен. Зар овако враћаш Господу, народе безумни и немудри? Није ли он твој отац који те је створио, који те је начинио и ојачао? Спомените се давних дана, расудите о годинама минулих векова. Упитај свог оца, он ће ти објаснити, и своје старешине, они ће ти рећи. Кад је Свевишњи делио наследство народима, кад је делио потомке људске, поставио је границе народима, према броју синова Израиљевих. Јер, наследство Господње, народ је његов, Јаков је део његов, његово је он наследство.