Knjiga propovednikova 2:18-23 - Упореди све верзије

Podeli

Da, omrznuo sam sav svoj mukotrpan rad i trud pod kapom nebeskom, jer ga ostavljam svome nasledniku. I ko zna hoće li on mudar ili lud da bude? Tek, naslediće sav moj trud koji sam uložio i u kom sam mudar bio pod kapom nebeskom. Ali i to je prolazno. Počeo sam da očajavam u srcu nad svim uloženim trudom pod kapom nebeskom. Jer, neko se trudio mudro, sa znanjem i veštinom, i prepušta to onome ko nema udela u tome. Baš je i to prolazno i zlo je veliko. Šta vrede čoveku sav njegov trud i napor njegovog srca kojima mukotrpno radi pod kapom nebeskom? Jer, muči se sve svoje dane i strepi zbog svojih obaveza, pa mu ni noću srce ne miruje. I to je prolazno.

I omrze mi sav trud moj oko kog se trudih pod suncem, jer ću ga ostaviti čoveku koji će nastati nakon mene. I ko zna hoće li biti mudar ili lud? I opet će biti gospodar od svega truda mog oko kog se trudih i mudrovah pod suncem. I to je taština. Zato dođoh na to da mi srce izgubi nadanje o svakom trudu oko kog se trudih pod suncem. Jer ima ljudi koji se trude mudro i razumno i pravo, pa to ostavljaju u deo drugom koji se nije trudio oko toga. I to je taština i veliko zlo. Jer šta ima čovek od svega truda svog i od muke srca svog, koju podnosi pod suncem? Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi njegovi briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je taština.

Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику. Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност. Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем. Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло. Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем? Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност.

Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.

Омрзнух сав свој труд под сунцем јер га остављам човеку који долази после мене. Ко зна да ли ће он бити мудар или безуман? Па, ипак, он ће управљати свим трудом мојим, у који сам уложио напор и мудрост своју под сунцем. И то је ништавило. Тако се разочара срце моје у све напоре моје око којих се трудих под сунцем. Човек се труди мудро, са знањем и успехом, и оставља то човеку који се око тога није трудио. И то је ништавило и зло велико. Шта има човек од свег напора и труда срца свог којим се мучи под сунцем? Сви његови дани су мучни и његови послови велика брига. Ни ноћу не мирује срце његово. И то је ништавило.