Knjiga propovednikova 8:2-17
Knjiga propovednikova 8:2-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Kažem ti: carevu zapovest izvrši zbog zaveta pred Bogom. Ne žuri da od njega odeš i ne pristaj na zlu stvar, jer on čini šta god poželi. Naime, njegova reč je vrhovna i ko će da mu kaže: „Šta to radiš?“ Ko god sluša njegovu zapovest neće doživeti zlo, a mudro srce zna i pravo vreme i način. Jer za sve postoji pravo vreme i način, makar nevolja velika pritiska čoveka. Tek, on ne zna šta će da se zbude, i ko da mu kaže kad će se šta desiti? Nema čoveka koji vlada vetrom, koji vetar zauzdava. Niko ne vlada danom smrti, od boja nema poštede, a nepravda ne spasava onog nad kim vlada. Sve to sam video i srcem razmišljao o svemu što se radi pod kapom nebeskom. Nekada čovek vlada čovekom na njegovu štetu. A video sam i zlobnike, već sahranjene, kako dolaze i odlaze sa svetog mesta. Zaboravili su ih u gradu gde su tako radili. A i to je prolazno. Zato što ih kazna za zlo ne stiže odmah, ljudi su srcem rešeni da čine zlo. Makar da grešnik i stotinu puta učini zlo, pa opet dugo živi, ja znam da će bogobojaznima biti dobro jer se boje Boga. A zlobniku neće biti dobro, neće mu se produžiti dani što su poput senke, jer se Boga ne boji. I ovo je prolaznost koja se dešava na zemlji: ima pravednika kojima se dešava po delima nepravednika, a ima nepravednika kojima se dešava po delima pravednika. Ali, kažem, i to je prolazno. Tako sam hvalio uživanje, jer za čoveka nema boljeg pod kapom nebeskom nego da jede i pije, da srećan bude; to da ga prati u trudu njegovom kroz dane života njegovog, koji mu je Bog dao pod kapom nebeskom. Zato sam se srcem predao da upoznam mudrost, da vidim dostignuća što su na zemlji ostvarena – iako zbog njih nekome ni noću ni danju san na oči ne dolazi – razmislio sam o svim Božijim delima: čovek ne može da dokuči urađeno pod kapom nebeskom. On traga s trudom ali ne nalazi. Makar mudar tvrdio da je zna, ipak nije kadar da to dokuči.
Knjiga propovednikova 8:2-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ја кажем: „Чувај реч цареву због заклетве Божје. Не иди од лица његовог, не држи се зле речи, јер све шта хоће, он учини.” Моћна је реч царева, ко ће му рећи: „Шта радиш?” Ко чува заповест, неће знати ружну реч јер време и суд зна срце мудро. Постоји свакој жељи време и процена, али човека стижу многа зла. Он не зна шта ће бити и ко ће му рећи кад ће се десити? Човек не влада ветром да заустави ветар, нема моћи над даном смрти и нема спаса у тој борби. Злоћа не спасава зликовца. Све то видех кад усправих срце своје на све што се под сунцем дешава. Понекад човек влада над човеком да би му зло учинио. Затим сам видео да су зликовци сахрањени и почивају на светом месту, а они који су добро чинили, налазе се ван града. И то је ништавило. Пошто се зла дела не осуђују одмах, срце синова људских злу тежи. Нека грешник дуго живи иако сто пута зло учини, ја знам да ће бити добро онима који се Бога боје јер се боје лица његовог. Зликовцу неће бити добро, нити ће продужити живот свој као сенку јер се не боји лица Божјег. Постоји бесмисао на земљи: праведници добијају по делима зликовачким, а зликовци добијају по делима праведничким. Тада рекох: „И то је ништавило.” Зато сам хвалио весеље јер нема човеку ништа боље под сунцем него то да једе, да пије и да се весели. То нека га прати за напоре његове целог живота који му Бог даде под сунцем. Кад сам управио срце своје ка познању мудрости да видим шта се ради на земљи, јер ни дању ни ноћу сан не долази човеку на очи, видех сва дела Божја. Нико не може да схвати шта се под сунцем дешава. Колико год се човек трудио то да открије, ипак не може да схвати. Чак и ако мудрац каже да зна, не може то да сазна.
Knjiga propovednikova 8:2-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Повинуј се царевој заповести, јер на то си се заклео пред Богом. Када си пред царем, не одлази журно. Не заузимај се за рђаву ствар, јер он чини што је њему воља. Царева реч је најјача, и ко сме да му каже: »Шта то радиш?« Ко се повинује његовој заповести, избећи ће невољу, а мудар човек зна право време и начин. Јер, за све постоји право време и начин. Човека тешко притиска његово зло, пошто не зна шта ће бити. Јер, ко му може рећи када ће шта бити? Нико нема власт над духом, да га задржи, ни власт над даном своје смрти. Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни опакост не пушта оне којима господари. Све ово сам видео проучавајући сва дела која се чине под сунцем: понекад човек има власт да другоме нанесе зло. А видео сам и како опаке сахрањују, а сви из града у ком су чинили своју опакост, излазећи са гробља, хвале их. И то је испразност. Зато што се казна за злодело не извршава брзо, људи су спремни да чине зло. Иако грешник учини стотину злодела и живи дуго, знам да је боље онима који се боје Бога. А опаком не треба да буде боље, нити живот треба да му се продужава као сенка, јер он се не боји Бога. Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност. Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем. Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању – видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.
Knjiga propovednikova 8:2-17 Нови српски превод (NSP)
Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“ Ко год слуша његову заповест неће доживети зло, а мудро срце зна и право време и начин. Јер за све постоји право време и начин, макар невоља велика притиска човека. Тек, он не зна шта ће да се збуде, и ко да му каже кад ће се шта десити? Нема човека који влада ветром, који ветар зауздава. Нико не влада даном смрти, од боја нема поштеде, а неправда не спасава оног над ким влада. Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно. Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји. И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском. Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
Knjiga propovednikova 8:2-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Ja ti kažem: izvršuj zapovijest carevu, i to zakletve Božije radi. Ne budi brz da otideš ispred njega; ne stoj u zloj stvari, jer æe uèiniti što god hoæe. Jer gdje je god rijeè careva ondje je vlast, i ko æe mu reæi: šta radiš? Ko izvršuje zapovijest, neæe znati za zlo, jer srce mudroga zna vrijeme i naèin. Jer svaèemu ima vrijeme i naèin; ali mnoga zla snalaze èovjeka, Što ne zna šta æe biti; jer kad æe što biti, ko æe mu kazati? Èovjek nije vlastan nad duhom da bi ustavio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnijem, niti ima obrane u toj borbi; ni bezbožnost ne izbavlja onoga u koga je. Sve ovo vidjeh, i upravih srce svoje na sve što se radi pod suncem. Katkad vlada èovjek nad èovjekom na zlo njegovo. I tada vidjeh bezbožnike pogrebene, gdje se vratiše; a koji dobro èinjahu otidoše sa svetoga mjesta i biše zaboravljeni u gradu. I to je taština. Što nema odmah osude za zlo djelo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da èine zlo. Neka grješnik sto puta èini zlo i odgaða mu se, ja ipak znam da æe biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova. A bezbožniku neæe biti dobro, niti æe mu se produljiti dani, nego æe biti kao sjen onome koji se ne boji lica Božijega. Taština je koja biva na zemlji što ima pravednika kojima biva po djelima bezbožnièkim, a ima bezbožnika kojima biva po djelima pravednièkim. Rekoh: i to je taština. Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje èovjeku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegova za života njegova, koji mu Bog da pod suncem. Kad upravih srce svoje da poznam mudrost i vidim šta se radi na zemlji, te ni danju ni noæu ne dolazi èovjeku san na oèi, Vidjeh na svijem djelima Božijim da èovjek ne može dokuèiti ono što se radi pod suncem, oko èega se trudi èovjek tražeæi, ali ne nalazi, i ako i mudarac reèe da zna, ipak ne može dokuèiti.