Knjiga o Jestiri 1:5-22
Knjiga o Jestiri 1:5-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada su se ti dani završili, car je priredio za sve ljude koji su se zatekli na dvoru u Susanu – od najvećih do najmanjih – sedmodnevnu gozbu u dvorištu vrta carskog dvora. Bele i ljubičaste zavese su visile na vrpcama od finog platna i od skerleta na srebrnim alkama i mermernim stubovima. Zlatni i srebrni ležajevi bili su na podu od porfira, sedefa, crnog i belog mermera. Pilo se iz zlatnih čaša i drugih različitih posuda. Bilo je obilja carskog vina, onako kako dolikuje carskoj darežljivosti. Ipak, pilo se prema ukazu da niko na to nije bio primoravan. Naime, car je naredio svakom nadgledniku svog dvora da postupa po želji svakog ponaosob. Takođe je i carica Astina priredila gozbu za žene u Artakserksovom carskom dvoru. A sedmog dana, kada je vino razgalilo carevo srce, zapovedio je Meumanu, Visati, Arvoni, Vikti, Avakti, Zetaru i Harkasu – sedmorici evnuha koji su služili pred carem Artakserksom – da dovedu caricu Astinu pred cara, sa carskom krunom, da narodu i glavarima pokaže njenu lepotu. Naime, ona je bila veoma lepa. Ali carica Astina je odbila da dođe na carevu zapovest koju su joj preneli evnusi. Na to se car jako razgnevio i u sebi razbuktao od besa. Tada je car upitao mudrace, koji su umeli da razumeju vremena – jer, car je tako postupao. Izložio bi stvar svima koji su poznavali zakon i pravo; onima koji su mu bili bliski: Karseni, Setaru, Admati, Tarsisu, Meresu, Marseni i Memukanu, sedmorici persijskih i midijskih glavara koji su gledali carevo lice i bili najuzvišeniji u carstvu: „Šta zakon nalaže da se uradi sa caricom Astinom zato što nije poslušala zapovest cara Artakserksa koju su joj preneli evnusi?“ Tada je pred carem i glavarima odgovorio Memukan: „Carica Astina nije pogrešila samo protiv cara već i protiv svih glavara i protiv sveg naroda u svim oblastima cara Artakserksa. Naime, caričin slučaj će doći do svih žena i izazvati ih da prezrivo gledaju svoje muževe kada razglase: ’Car Artakserks je naredio da mu pred njega dovedu caricu Astinu, a ona nije došla!’ I koliko danas će kneginje Persije i Midije, koje budu čule za caričin slučaj, reći tako svim carevim glavarima. Biće mnogo prezira i gneva. Ako je caru po volji, neka se od njega pošalje carski ukaz i neka se za stalno zapiše u zakone Persije i Midije: carica Astina više neće dolaziti u prisustvo cara Artakserksa, a caričino dostojanstvo car daje drugoj koja je bolja od nje. Carev će se ukaz – koji će on da donese – čuti po svem njegovom carstvu, koje je veliko. I sve će žene da poštuju svoje muževe, od najvećeg do najmanjeg.“ Ovaj savet se dopao caru i glavarima, pa je car postupio prema Memukanovoj reči. Poslao je pisma po svim carskim oblastima, i to svakoj oblasti na njenom pismu i svakom narodu na njegovom jeziku – da svaki čovek bude domaćin svog doma i govori jezikom svog naroda.
Knjiga o Jestiri 1:5-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тог периода приреди цар целом народу који је био у Сусану гозбу, од великог до малог, од седам дана у трему врата царског двора. Завесе су биле од белог лана и љубичасте порфире, причвршћене врпцама ланеним и пурпурним, а сребрне алке на мермерним стубовима. Златне и сребрне постеље биле су на поду прекривеном порфиром, мермером, седефом и драгуљима. Пиће се служило из златних посуда. Свака посуда је била различита. Вина је било у изобиљу, царски дарежљиво. Никог нису присиљавали да пије јер је цар био наредио послузи свог двора да пусте сваког према његовој вољи. И царица Астина је приредила гозбу женама у царском двору цара Асвира. Седмог дана, кад се цар био развеселио од вина, рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који су послуживали цара Асвира, да доведу царицу Астину с царском круном пред цара да прикаже народима и поглаварима њену лепоту, јер је била лепа. Међутим, царица Астина не хтеде да дође по заповести царевој коју су јој пренели дворани. Цар се тада веома наљути и гнев му се распламса. Онда цар запита мудраце, који су знали обичаје, јер се цар саветовао с познаваоцима закона и права. Најближи су му били: Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемкан, седам поглавара Персије и Мидије, који су гледали лице царево и били на најважнијим местима у царству. Он их упита: „Шта по закону треба учинити царици Астини, која није послушала заповест цареву коју су пренели дворани?” Тада Мемукан рече пред царем и поглаварима: „Није само цару скривила царица Астина него и свим поглаварима и целом народу који живе у свим областима цара Асвира. За понашање царичино сазнаће све жене, па ће презирати мужеве своје и говориће: ‘Цар Асвир је био заповедио да доведу пред њега царицу Астину, а она није дошла!’ Одсад ће жене персијских и мидских поглавара које буду чуле шта је урадила царица тако говорити свим поглаварима царевим. Тако ће бити много пркоса и свађе. Ако се цар слаже, нека се објави царска заповест и упише у законе персијске и мидске заувек да Астина више не излази пред цара и да ће царску част предати другој, која је боља од ње. Кад се та царева заповест разгласи по целом његовом царству, све ће жене поштовати своје мужеве од највишег до најнижег.” Цар и поглавари се сложише с тим и цар учини онако како је рекао Мемукан. Он разасла писма по свим областима царским, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком: „Сваки муж је господар у својој кући.”
Knjiga o Jestiri 1:5-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога, цар је у унутрашњем врту своје палате приредио седмодневну гозбу за сав народ који се налазио у тврђави града Сузе, од најмањег до највећег. Завесе од белог и плавог лана биле су гајтанима од танког лана и скерлетног предива причвршћене за сребрне шипке на стубовима од алабастера. На плочнику од порфира, мермера, седефа и другог скупоценог камења биле су лежаљке од злата и сребра. Вино се служило у златним пехарима, од којих је сваки био другачији, а царског вина било је у изобиљу, у складу с царевом дарежљивошћу. По царевој заповести, пило се без присиле, јер је цар наложио свим дворским пехарницима да угађају жељама сваке званице. А и царица Вашти је у царској палати цара Ксеркса приредила гозбу за жене. Седмога дана, када је цар био весео од вина, он рече Мехуману, Бизти, Харвони, Бигти, Авагти, Зетару и Каркасу, седморици евнуха који су му служили, да пред њега доведу царицу Вашти с царским оглављем, да народу и поглаварима покаже њену лепоту. Јер, Вашти је била прелепа. Али, када су јој евнуси пренели цареву заповест, царица Вашти одби да дође. На то се цар силно разгневи и разјари. Пошто је цар имао обичај да се посаветује са стручњацима за закон и правосуђе, он упита мудраце који су били стручњаци за текућа збивања и били блиски цару – Каршену, Шетара, Адмату, Таршиша, Мереса, Марсену и Мемухана, седморицу поглавара Персије и Медије који су смели слободно да приступају цару и који су заузимали највише положаје у царству: »Шта, по закону, треба да се уради са царицом Вашти зато што се није покорила заповести цара Ксеркса коју су јој пренели евнуси?« Тада Мемухан одговори пред царем и поглаварима: »Царица Вашти није скривила само цару већ и свим поглаварима и свим народима свих покрајина цара Ксеркса. Јер, све жене ће дознати за царичино понашање, па ће презирати своје мужеве и говорити: ‚Цар Ксеркс је заповедио да се царица Вашти доведе пред њега, а она није дошла.‘ И колико данас ће жене персијских и међанских поглавара које су чуле за царичино понашање то испричати свим царевим поглаварима, па неће бити краја непоштовању и гневу. Стога, ако је цару по вољи, нека изда царски указ да Вашти више не сме да изађе пред цара Ксеркса и нека се тај указ упише међу законе Персије и Медије, који не могу да се опозову. И нека цар њен царски положај дâ другој, бољој од ње. Тада ће, када се царев указ објави по целом његовом великом царству, све жене поштовати своје мужеве, од најмањег до највећег.« Овај савет се свиде цару и његовим поглаварима, па цар учини како му је Мемухан предложио. Посла писма у све покрајине царства, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу на његовом језику. У писмима је стајало, на језику сваког народа, да сваки човек треба да буде господар у својој кући.
Knjiga o Jestiri 1:5-22 Нови српски превод (NSP)
Када су се ти дани завршили, цар је приредио за све људе који су се затекли на двору у Сусану – од највећих до најмањих – седмодневну гозбу у дворишту врта царског двора. Беле и љубичасте завесе су висиле на врпцама од финог платна и од скерлета на сребрним алкама и мермерним стубовима. Златни и сребрни лежајеви били су на поду од порфира, седефа, црног и белог мермера. Пило се из златних чаша и других различитих посуда. Било је обиља царског вина, онако како доликује царској дарежљивости. Ипак, пило се према указу да нико на то није био примораван. Наиме, цар је наредио сваком надгледнику свог двора да поступа по жељи сваког понаособ. Такође је и царица Астина приредила гозбу за жене у Артаксерксовом царском двору. А седмог дана, када је вино разгалило царево срце, заповедио је Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу – седморици евнуха који су служили пред царем Артаксерксом – да доведу царицу Астину пред цара, са царском круном, да народу и главарима покаже њену лепоту. Наиме, она је била веома лепа. Али царица Астина је одбила да дође на цареву заповест коју су јој пренели евнуси. На то се цар јако разгневио и у себи разбуктао од беса. Тада је цар упитао мудраце, који су умели да разумеју времена – јер, цар је тако поступао. Изложио би ствар свима који су познавали закон и право; онима који су му били блиски: Карсени, Сетару, Адмати, Тарсису, Мересу, Марсени и Мемукану, седморици персијских и мидијских главара који су гледали царево лице и били најузвишенији у царству: „Шта закон налаже да се уради са царицом Астином зато што није послушала заповест цара Артаксеркса коју су јој пренели евнуси?“ Тада је пред царем и главарима одговорио Мемукан: „Царица Астина није погрешила само против цара већ и против свих главара и против свег народа у свим областима цара Артаксеркса. Наиме, царичин случај ће доћи до свих жена и изазвати их да презриво гледају своје мужеве када разгласе: ’Цар Артаксеркс је наредио да му пред њега доведу царицу Астину, а она није дошла!’ И колико данас ће кнегиње Персије и Мидије, које буду чуле за царичин случај, рећи тако свим царевим главарима. Биће много презира и гнева. Ако је цару по вољи, нека се од њега пошаље царски указ и нека се за стално запише у законе Персије и Мидије: царица Астина више неће долазити у присуство цара Артаксеркса, а царичино достојанство цар даје другој која је боља од ње. Царев ће се указ – који ће он да донесе – чути по свем његовом царству, које је велико. И све ће жене да поштују своје мужеве, од највећег до најмањег.“ Овај савет се допао цару и главарима, па је цар поступио према Мемукановој речи. Послао је писма по свим царским областима, и то свакој области на њеном писму и сваком народу на његовом језику – да сваки човек буде домаћин свог дома и говори језиком свог народа.
Knjiga o Jestiri 1:5-22 Sveta Biblija (SRP1865)
I poslije tih dana uèini car svemu narodu što ga bijaše u Susanu carskom gradu od maloga do velikoga gozbu za sedam dana u trijemu u vrtu od carskoga dvora. Zavjesi bijeli, zeleni i ljubièasti bijahu obješeni vrvcama bijelijem, lanenijem i skerletnijem o bioèuzima srebrnijem na stupovima mramornijem; odri bijahu zlatni i srebrni po podu od zelenoga, bijeloga, žutoga i crvenoga mramora. A piæe davahu u sudovima zlatnijem, i to u sudovima drugim i drugim, a vina carskoga bješe izobila, kako može biti u cara. I piæem niko ne navaljivaše po naredbi, jer car bješe zapovjedio svijem pristavima doma svojega da èine kako ko hoæe. I carica Astina uèini gozbu ženama u carskom dvoru cara Asvira. Sedmi dan kad se car razveseli od vina reèe Meumanu, Visati, Arvoni, Vikti, Avakti, Zetaru i Harkasu, sedmorici dvorana koji dvorahu pred carem Asvirom, Da dovedu caricu Astinu pred cara pod carskim vijencem, da pokaže narodima i knezovima ljepotu njezinu, jer bijaše lijepa. Ali carica Astina ne htje doæi na rijeè carevu, koju joj poruèi po dvoranima; zato se car vrlo razgnjevi i gnjev se njegov raspali u njemu. I reèe car mudarcima koji razumijevahu vremena jer tako car iznošaše stvari pred sve koji razumijevahu zakon i pravdu, A najbliži do njega bijahu Karsena, Setar, Admata, Tarsis, Meres, Marsena i Memukan, sedam knezova Persijskih i Midskih, koji gledahu lice carevo i sjeðahu na prvijem mjestima u carstvu): Što treba po zakonu èiniti s caricom Astinom što nije uèinila što je zapovjedio car Asvir preko dvorana? Tada reèe Memukan pred carem i knezovima: nije samo caru skrivila carica Astina nego i svijem knezovima i svijem narodima po svijem zemljama cara Asvira. Jer æe se djelo carièino raziæi meðu sve žene, pa æe prezirati muževe svoje govoreæi: car Asvir zapovjedi da dovedu preda nj caricu Astinu, a ona ne doðe. I od danas æe kneginje Persijske i Midske koje èuju šta je uèinila carica tako govoriti svijem knezovima carevijem; te æe biti mnogo prkosa i svaðe. Ako je ugodno caru, da izide carska zapovijest od njega i da se upiše meðu zakone Persijske i Midske da je nepromjenito, da Astina ne izlazi više pred cara Asvira i da æe car dati njezino carstvo drugoj boljoj od nje. I kad se zapovijest careva koju uèini èuje po carstvu njegovu svemu kolikome, sve æe žene poštovati svoje muževe od velikoga do maloga. I ovo bi po volji caru i knezovima, i uèini car kako reèe Memukan. I razasla knjige po svijem zemljama carskim, u svaku zemlju njezinijem pismom i svakomu narodu njegovijem jezikom, da bi svaki muž bio gospodar u svojoj kuæi; i bi proglašeno jezikom svakoga naroda.