YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga o Jestiri 2:1-12

Knjiga o Jestiri 2:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

После тога, кад се утишао гнев цара Асвира, сети се Астине, шта је учинила и шта јој је пресуђено. Тад рекоше цареви момци који су га служили: „Нека се потраже за цара лепе девице. Нека цар одреди поверенике у свим покрајинама свога царства да доведу све лепе девице у престоницу Сусан. Нека се повере царевом евнуху Игају, чувару жена, и нека им да све чиме би се улепшавале. Девојка која се највише свиди очима царевим нека буде царица уместо Астине.” Цару се то свиде и учини тако. У престоници Сусану био је Јудејац по имену Мардохеј. Био је син Јаира, сина Симеја, сина Кисовог из племена Венијаминовог. Он је био одведен у ропство из Јерусалима с Јехонијом, царем Јудиним, кога је заробио цар вавилонски Навуходоносор. Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, пошто она није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепог стаса и лица, а Мардохај је њу узео да му буде ћерка. Кад се прочула реч царева и одлука, много девојака дошло је у престоницу Сусан под Игајев надзор. Тако су довели и Јестиру у царски двор Игају, чувару жена. Девојка му се свиде, стече његову наклоност и давао јој је све за улепшавање и за храну. Одреди јој и седам вештих девојака из двора царевог. Сместио је њу и њене девојке на најлепше место у женском двору. Јестира није казала из ког народа и рода потиче јер јој је Мардохеј заповедио да то не казује. Мардохеј је сваког дана долазио пред трем женског двора да сазна како је Јестира и шта ће бити с њом. Свака девојка је одлазила цару по реду, према пропису за жене, после дванаест месеци. Толико је времена требало за улепшавање: шест месеци уљем од смирне, а шест месеци балзамом и осталим женским мирисима.

Knjiga o Jestiri 2:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

После ових догађаја, чим се стишао гнев цара Ксеркса, он се сети Вашти, онога што је она урадила и онога што је он наредио о њој. Тада рекоше цареви лични служитељи: »Нека се за цара потраже лепе младе девојке. Нека цар у свим покрајинама свога царства одреди поверенике који ће све те лепе младе девојке довести у харем у тврђави града Сузе. Нека се оне повере бризи царевог евнуха Хегаја, који је задужен за жене, а он ће се постарати за негу њихове лепоте. Она девојка која се цару највише допадне, нека буде царица место Вашти.« Овај предлог се свиде цару, и он тако уради. А у тврђави града Сузе био је и један Јудејин из Венијаминовог племена по имену Мордехај син Јаира сина Шимија сина Кисовог. Њега су одвели из Јерусалима заједно са изгнаницима које је са Јехонијом, царем Јуде, одвео Навуходоносор, цар Вавилона. Он је одгајао Хадасу, то јест Јестиру, кћер свога стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Била је то девојка стасита и привлачна, а Мордехај ју је, после смрти њеног оца и мајке, узео к себи као кћер. Када је објављена царева наредба и указ, у тврђаву града Сузе доведоше многе девојке и поверише их Хегајевој бризи. Тако и Јестиру одведоше у цареву палату и поверише је Хегају, који је био задужен за жене. Девојка му се допаде и стече његову наклоност, па је он одмах снабде средствима за улепшавање и следовањем хране. Даде јој седам најбољих слушкиња из цареве палате и заједно с њима је премести у најбољи део харема. А Јестира није помињала свој народ ни сроднике, јер јој је Мордехај забранио да о томе говори. Он је сваког дана ходао горе-доле испред дворишта харема да би сазнао како је Јестира и шта је с њом. Када би на неку девојку дошао ред да уђе код цара Ксеркса по завршетку дванаестомесечног улепшавања прописаног за жене – шест месеци уљем од смирне и шест месеци мирисима и другим средствима за улепшавање

Knjiga o Jestiri 2:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)

Nakon ovih događaja, kada se utišao bes cara Artakserksa, on se setio Astine, onoga što je uradila i što je bilo odlučeno protiv nje. Tada su carevi mladići, koji su mu služili, rekli: „Neka se potraže za cara devojke, device privlačnog izgleda! Neka car odredi nadglednike u svim oblastima svog carstva. Neka oni, u Susanu na dvoru, okupe u haremu svaku devojku, lepu i privlačnu devicu i predaju je Igaju, carevom evnuhu i nadgledniku žena, pa neka im obezbedi da se doteruju. Devojka koja se svidi caru neka vlada umesto Astine.“ Ovaj savet je caru bio prihvatljiv pa je tako i uradio. U Susanu, na dvoru, živeo je čovek Jevrejin zvani Mardohej. Bio je sin Jaira, sin Semaja, sin Kisa Venijaminovca koji je bio odveden iz Jerusalima sa grupom izgnanika odvedenom sa Jehonijom, Judinim carem koga je odveo vavilonski car Navuhodonosor. On je odgajao Adasu, to jest Jestiru, ćerku njegovog strica, jer nije imala ni oca ni majku. Devojka je bila lepa stasom i izgledom. Nakon smrti oca i majke, Mardohej ju je uzeo kod sebe kao ćerku. Tada se pročuo carev ukaz i njegova odredba, pa su mnoge devojke bile okupljene na dvoru u Susanu i predane Igaju. I Jestira je odvedena na carev dvor i predana Igaju, carevom nadgledniku žena. Devojka mu se svidela i stekla njegovu naklonost, a on se revno pobrinuo za njeno doterivanje i njena sledovanja. Dao joj je i sedam probranih pratilja sa carevog dvora, pa je i nju i njene pratilje preselio u najbolji deo harema. Jestira nije rekla iz kog je naroda i ko joj je rod, jer joj je Mardohej zabranio da to govori. A Mardohej se dan za danom šetao ispred dvora, ispred harema, da sazna za Jestirino stanje i šta će da bude sa njom. Na svaku devojku bi došao red da ide caru Artakserksu, kada bi se završilo njeno ulepšavanje od dvanaest meseci, prema odredbi za žene. Naime, toliko je trajalo vreme njihovog ulepšavanja: šest meseci sa uljem smirne i šest meseci sa balzamovim uljem i sredstvima za doterivanje žena.

Knjiga o Jestiri 2:1-12 Нови српски превод (NSP)

Након ових догађаја, када се утишао бес цара Артаксеркса, он се сетио Астине, онога што је урадила и што је било одлучено против ње. Тада су цареви младићи, који су му служили, рекли: „Нека се потраже за цара девојке, девице привлачног изгледа! Нека цар одреди надгледнике у свим областима свог царства. Нека они, у Сусану на двору, окупе у харему сваку девојку, лепу и привлачну девицу и предају је Игају, царевом евнуху и надгледнику жена, па нека им обезбеди да се дотерују. Девојка која се свиди цару нека влада уместо Астине.“ Овај савет је цару био прихватљив па је тако и урадио. У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку. Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема. Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом. На сваку девојку би дошао ред да иде цару Артаксерксу, када би се завршило њено улепшавање од дванаест месеци, према одредби за жене. Наиме, толико је трајало време њиховог улепшавања: шест месеци са уљем смирне и шест месеци са балзамовим уљем и средствима за дотеривање жена.

Knjiga o Jestiri 2:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)

Poslije toga, kad se utiša gnjev cara Asvira, on se opomenu Astine i što je uèinila i što je nareðeno za nju. I rekoše momci carevi, sluge njegove: da potraže caru mladijeh djevojaka lijepijeh; I neka odredi car pristave po svijem zemljama carstva svojega da skupe sve djevojke mlade i lijepe u Susan grad carski u ženski dvor pod ruku Igaja dvoranina careva, èuvara ženskoga, i neka im se daju potrebe za ljepotu. Pa koja djevojka bude po volji caru, neka bude carica na Astinino mjesto. I to bi po volji caru, i uèini tako. Bijaše u Susanu carskom gradu Judejac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisova, od plemena Venijaminova, Koji bi odveden u ropstvo iz Jerusalima s robljem koje bi odvedeno u ropstvo s Jehonijom carem Judinijem, kojega zarobi Navuhodonosor car Vavilonski. On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kæi strica njegova, jer ne imaše oca ni matere; a djevojka bijaše lijepa stasa i krasna lica, i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za kæer. I kad se razglasi rijeè careva i zapovijest, i mnogo se djevojaka skupi u Susan grad carski pod ruku Igajevu, bi i Jestira dovedena u dvor carev pod ruku Igaja èuvara ženskoga. I djevojka mu omilje i naðe milost u njega, te joj odmah dade potrebe za ljepotu i dio njezin, i sedam pristalijeh djevojaka iz carskoga doma, i namjesti je s njezinijem djevojkama na najljepše mjesto u ženskom domu. Jestira ne kaza naroda svojega ni roda svojega, jer joj Mardohej bješe zabranio da ne kazuje. A Mardohej hodaše svaki dan ispred trijema od ženskoga doma da bi doznao kako je Jestira i što æe biti od nje. A kad bi došao red na koju djevojku da uðe k caru Asviru, pošto bi joj se èinilo po ženskom zakonu dvanaest mjeseca jer toliko vremena trebaše da se uljepšavaju, šest mjeseca uljem od smirne a šest mjeseca mirisima i drugim stvarima za ljepotu žensku