2. Mojsijeva 8:6-32

Podijeli

2. Mojsijeva 8:6-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат. Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат. Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.« »Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.« »Сутра«, рече фараон. »Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог. Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.« После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона, и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше, па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала. Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘« Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце. Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама. Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.« Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје. Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи. Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘« И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува. Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.« »То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали? Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.« »Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.« Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.« Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ, и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде. Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.

2. Mojsijeva 8:6-32 Novi srpski prevod (NSPL)

Aron ispruži svoju ruku nad egipatske vode i žabe izađoše i prekriše egipatsku zemlju. Ali i gatari su to isto učinili svojim čaranjem; i oni su učinili da žabe izađu i navale na egipatsku zemlju. Tada faraon pozove Mojsija i Arona i reče im: „Molite se Gospodu da odstrani žabe od mene i moga naroda, pa ću pustiti narod da prinese žrtvu Gospodu.“ Mojsije odgovori faraonu: „Ti imaš čast da mi kažeš kad hoćeš da se molim za tebe, za tvoje dvorane i za tvoj narod, da se žabe povuku od tebe, i tvojih kuća, i da ostanu u Nilu.“ „Sutra“ – odgovori faraon. Mojsije reče: „Neka bude kako si rekao, da znaš da niko nije kao Gospod, naš Bog. Žabe će se povući od tebe, tvojih domova, od tvojih dvorana i od tvoga naroda; ostaće samo u Nilu.“ Kad su Mojsije i Aron otišli od faraona, Mojsije zavapi k Gospodu zbog žaba, koje je doveo na faraona. Gospod je učinio kako je Mojsije rekao: žabe su uginule po kućama, dvorištima i poljima. Na gomile su ih skupljali, pa se zemlja usmrdela od njih. No, kada je faraon video da je nastalo olakšanje, otvrdnuo je srce, te ih nije poslušao, baš kako je Gospod rekao. Gospod reče Mojsiju: „Reci Aronu: ’Zamahni svojim štapom i udari po prašini na tlu, i ona će se pretvoriti u komarce po celom Egiptu.’“ Tako su i učinili. Aron ispruži svoju ruku i udari njime po prašini na tlu. Komarci se stušte na ljude i na stoku. Sva prašina na tlu se pretvorila u komarce po celom Egiptu. Gatari su takođe pokušali da stvore komarce svojim čaranjem, ali nisu mogli. Tako su se komarci stuštili na ljude i na stoku. Tada gatari rekoše faraonu: „To je prst Božiji!“ Ali faraonovo srce je i dalje bilo tvrdo, i nije ih poslušao, baš kako je Gospod rekao. Gospod reče Mojsiju: „Ustani u rano jutro i stupi pred faraona kad dolazi k vodi, pa mu reci: ’Ovo govori Gospod: pusti moj narod da mi služi. Jer ako ne pustiš moj narod, čuvaj se: pustiću obade na tebe, na tvoje dvorane, na tvoj narod, i na tvoje kuće. Egipatske kuće će se napuniti obadima. Čak će i tlo na kome stoje vrveti od njih. Ipak, u taj dan ću izuzeti gosenski kraj, gde moj narod živi; tamo neće biti obada. Tako ćeš znati da sam ja, Gospod, u ovoj zemlji. Tako ću napraviti razliku između tvog i mog naroda. Ovaj znak će se pokazati sutra.’“ Gospod tako i učini. Rojevi obada navale u faraonov dvor i u kuće njegovih dvorana. Sva je egipatska zemlja nastradala od obada. Faraon pozva Mojsija i Arona i reče im: „Idite i prinesite žrtvu svome Bogu, ali tu, u zemlji.“ Mojsije mu odgovori: „Bilo bi neprimereno učiniti tako nešto. Žrtve koje prinosimo Gospodu, našem Bogu, Egipćanima su odvratne. Ako, dakle, na njihove oči prinesemo žrtve koje su Egipćanima odvratne, neće li nas kamenovati? Zato moramo da odemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtve Gospodu, našem Bogu, kako nam je zapovedio.“ „Pustiću vas da odete u pustinju i prinesete žrtve Gospodu, svome Bogu – reče faraon – pod uslovom da ne idete predaleko. Pomolite se i za mene.“ Mojsije reče: „Evo, čim odem od tebe, ja ću se pomoliti Gospodu, i sutra će se obadi udaljiti od faraona, od njegovih dvorana, i od njegovog naroda. Samo da nas faraon opet ne prevari, te ne pusti narod da prinese žrtve Gospodu.“ Kad je Mojsije otišao od faraona, pomolio se Gospodu. Gospod je učinio što je Mojsije tražio; obadi su se udaljili od faraona, od njegovih dvorana i od njegovog naroda. Ni jedan jedini nije ostao. Ali faraon je i ovaj put otvrdnuo srce, pa nije pustio narod.

2. Mojsijeva 8:6-32 Нови српски превод (NSP)

Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу. Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“ Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“ „Сутра“ – одговори фараон. Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“ Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао. Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли. Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао. Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих. Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“ Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада. Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“ Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“ „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“ Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.

2. Mojsijeva 8:6-32 Sveta Biblija (SRP1865)

I pruži Aron ruku svoju na vode Misirske, i izaðoše žabe i pokriše zemlju Misirsku. Ali i vraèari Misirski uèiniše tako svojim vraèanjem, uèiniše te izaðoše žabe na zemlju Misirsku. A Faraon dozva Mojsija i Arona i reèe: molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda mojega, pak æu pustiti narod da prinesu žrtvu Gospodu. A Mojsije reèe Faraonu: èast da ti je nada mnom! dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije žabe od tebe i iz kuæa tvojih, i samo u rijeci da ostanu? A on reèe: do sjutra. A Mojsije reèe: biæe kako si kazao, da poznaš da niko nije kao Gospod Bog naš. Otiæi æe žabe od tebe i iz kuæa tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvojega; samo æe u rijeci ostati. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za žabe koje bješe pustio na Faraona. A Gospod uèini po rijeèi Mojsijevoj; i pocrkaše žabe, i oprostiše ih se kuæe i sela i polja. I na gomile ih grtahu, da je smrdjela zemlja. A kad Faraon vidje gdje odahnu, otvrdnu mu srce, i ne posluša ih, kao što bješe kazao Gospod. A Gospod reèe Mojsiju: kaži Aronu: pruži štap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u uši po svoj zemlji Misirskoj. I uèiniše tako: Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postaše uši po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u uši po cijeloj zemlji Misirskoj. A gledaše i vraèari Misirski vraèanjem svojim da uèine da postanu uši, ali ne mogoše. I bijahu uši po ljudima i po stoci. I rekoše vraèari Faraonu: ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša, kao što bješe kazao Gospod. A Gospod reèe Mojsiju: ustani rano i izaði pred Faraona, evo, on æe izaæi k vodi, pa mu reci: ovako veli Gospod: pusti narod moj da mi posluži. Ako li ne pustiš naroda mojega, evo, pustiæu na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuæe tvoje svakojake bubine, i napuniæe se bubina kuæe Misirske i zemlja na kojoj su. Ali æu u taj dan odvojiti zemlju Gesemsku, gdje živi moj narod, i ondje neæe biti bubina, da poznaš da sam ja Gospod na zemlji. I postaviæu razliku izmeðu naroda svojega i naroda tvojega. Sjutra æe biti znak taj. I uèini Gospod tako, i doðoše silne bubine u kuæu Faraonovu i u kuæe sluga njegovijeh i u svu zemlju Misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i reèe im: idite, prinesite žrtvu Bogu svojemu ovdje u zemlji. A Mojsije reèe: ne valja tako; jer bismo prinijeli na žrtvu Gospodu Bogu svojemu što je neèisto Misircima; a kad bismo prinijeli na žrtvu što je neèisto Misircima na oèi njihove, ne bi li nas pobili kamenjem? Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svojemu, kao što nam je kazao. A Faraon reèe: pustiæu vas da prinesete žrtvu Gospodu Bogu svojemu u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me. A Mojsije reèe: evo ja idem od tebe, i moliæu se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovijeh i od naroda njegova sjutra; ali nemoj opet da prevariš, i da ne pustiš naroda da prinese žrtvu Gospodu. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu. I uèini Gospod po rijeèi Mojsijevoj, te otidoše bubine od Faraona i od sluga njegovijeh i od naroda njegova; ne osta ni jedna. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti naroda.