Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25

Podijeli

Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тридесете године четвртог месеца, петог дана, док сам био међу прогнанима на реци Хевару, отворише се небеса и угледах божанска виђења. Петог дана истог месеца, пете године, после одвођења цара Јоахина, дође реч Господња Вузијевом сину Језекиљу, свештенику у земљи халдејској, на реци Хевару. Ту дође рука Господња на њега. Ја, видех, гле, долажаше са севера силан ветар, велик облак са огњем разгореним. Окруживала га је светлост, а изнутра као усијана електра. Усред тога биле су четири прилике сличне лику човечјем. Свака је имала четири лица и свака је имала четири крила. Ноге њихове су биле праве, а стопала њихова била су као у телета и севала су као усијана бронза. Испод крила њихових биле су руке човечје на четири стране. Лица њихова и крила њихова била су на четири стране. Крила њихова била су састављена једно с другим и нису се окретала док су ишла. Свака је напред ишла. Изгледала су лица њихова: лице човечје, лице лавово здесна, лице вола слева и лице орла, сва четири. Лица њихова и крила њихова била су испружена навише. Два су стајала, а два су покривала тело. Свака је ишла право. Ишле су онамо куда их је дух водио и нису се окретале док су ишле. Усред тих прилика било је као ужарено угљевље и као горуће бакље које су се кретале међу њима. Огањ је сијао, а из огња су муње севале. Та бића су трчала и враћала се као муње. Док сам гледао те прилике, гле, уз сваку прилику био је по један точак на земљи према четири лица њихова. Точкови су обликом и изгледом били као хрисолит. Сва четири су били једнака, а обликом и изгледом као да су била један у другом. Кад су се кретала, сва четири су ишла на своју страну и нису се окретала. Наплаци су били високи и застрашујући, пуни очију на четири стране. Кад би прилике ишле, ишли су и точкови уз њих. Кад би се прилике подигле са земље, и точкови су се подизали. Ишли су онамо куда их је дух водио. Кад су се подизали, и точкови су се подизали. Кад би се прилике кретале, кретали су се и точкови; кад би се оне зауставиле, зауставили су се и точкови. Кад су се оне уздизале са земље, уздизали су се и точкови, јер је дух тих прилика био у точковима. Над главама прилика било је као небо, налик на кристал, које се простирало над њиховим главама. Под тим сводом била су им раширена крила, једно наспрам другог, а два друга су скривала тело. Чуо сам хук њихових крила као хук велике воде, као глас Свемогућег, као грају у логору. Кад би стале, спуштале су своја крила. И би глас изнад свода, који је био изнад њихових глава, а кад су стале, спуштале су своја крила.

Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења. Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему. Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, али је свако од њих имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред. Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. Бића су јурила напред-назад као муња. Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима. Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила.

Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)

U tridesetoj godini, petog dana četvrtog meseca, dok sam bio među izgnanicima na reci Hevar, otvorila su se nebesa, i ukazala su mi se viđenja od Boga. Petog dana tog meseca, a to je peta godina izgnanstva cara Jehonije, dođe reč Gospodnja svešteniku Jezekilju, sinu Vuzijevom, u zemlji Haldejaca, na reci Hevar. Tamo je ruka Gospodnja bila nad njim. Pogledam ja, kad gle, dođe olujni vetar sa severa s velikim oblakom u kome je plamteo oganj; oko njega je bila jaka svetlost. Usred njega, u samom središtu ognja, bilo je nešto kao sjajni metal. Usred toga je bilo nešto kao četiri bića, koja su po izgledu bila slična ljudskom obličju. Svako je imalo četiri lica i četiri krila. Noge su im bile ravne, stopala kao u teleta; blistali su kao uglačana bronza. Ispod krila, na četiri strane, imali su ljudske ruke; svako od ovih četvoro imalo je svoje lice i svoja krila. Krila su im se dodirivala. Dok su išla, nisu se okretala; svako se kretalo napred. Ovako su izgledala njihova lica: svako od ovih je s prednje strane imalo ljudsko lice; sva četiri su imala lice lava s desne strane, a lice vola s leve strane; i sva četiri su imala lice orla. Takva su im bila lica. Krila su im bila raširena od gore; svako je imalo dva krila koja su dodirivala krila susednog, dok su im druga dva pokrivala telo. Svako od njih se kretalo napred. Gde god je Duh išao, tamo su išli i oni; nisu se okretali dok su išli. Između tih bića je bilo nešto nalik užarenom uglju, ili bakljama. Svetlost vatre je prolazila između bića, a iz vatre su sevale munje. Bića su trčala i vraćala se kao munja. I kako sam pogledao bića, video sam da je na zemlji, pored svakog od četiri bića, bio po jedan točak. Točkovi su po izgledu i načinu izrade bili nalik hrisolitu; sva četiri su izgledala isto. Po svom izgledu i načinu izrade svaki je bio kao točak unutar točka. Kojim god od četiri pravaca kretala, svako je išlo na svoju stranu, pa se nisu morala okretati. Rubovi su im bili visoki i zastrašujući; sva četiri ruba su svuda unaokolo bila pokrivena očima. Kad su se bića kretala, pokretali su se i točkovi pored njih; kad su se bića podizala sa zemlje, dizali bi se i točkovi. Gde god bi Duh išao, išli bi i oni, a točkovi bi se dizali sa njima, jer je duh tih bića bio u točkovima. Kad bi bića kretala, kretali bi i točkovi, kad bi bića stala, stali bi i oni; a kad bi se bića dizala sa zemlje, s njima bi se dizali i točkovi, jer je duh tih bića bio u točkovima. Nad glavama bića prostiralo se nešto što je izgledalo kao svod, svetlucajući kao kristal iznad njihovih glava. Ispod svoda, krila su im se pružala jedno prema drugom. Svako biće je imalo dva krila kojima je pokrivalo sebi telo. Kad su se bića pokrenula, čuo sam zvuk njihovih krila. Zvuk njihovih krila je bio kao huk mnogih voda, kao glas Svemoćnoga, kao buka vojnog tabora. Kad bi bića stala, spuštala bi krila. Iznad svoda nad njihovim glavama dolazio je glas. Dok su bića stajala, spuštala bi svoja krila.

Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25 Нови српски превод (NSP)

У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога. Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јехоније, дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим. Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. Свако је имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред. Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. Бића су трчала и враћала се као муња. И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима. Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима. Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила. Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила.

Knjiga proroka Jezekilja 1:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)

Godine tridesete, mjeseca èetvrtoga, petoga dana, kad bijah meðu robljem na rijeci Hevaru, otvoriše se nebesa, i vidjeh utvare Božje. Petoga dana toga mjeseca, pete godine otkako se zarobi car Joahin, Doðe rijeè Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevu, svešteniku, u zemlji Haldejskoj na rijeci Hevaru, i ondje doðe ruka Gospodnja nada nj. I vidjeh, i gle, silan vjetar dolažaše od sjevera, i velik oblak i oganj koji se razgorijevaše, i oko njega svjetlost, a isred ognja kao jaka svjetlost; Isred njega još kao èetiri životinje, koje na oèi bijahu nalik na èovjeka; I u svake bijahu èetiri lica, i èetiri krila u svake; I noge im bijahu prave, a u stopalu bijahu im noge kao u teleta; i sijevahu kao uglaðena mjed. I ruke im bijahu èovjeèije pod krilima nad èetiri strane, i lica im i krila bijahu na èetiri strane. Sastavljena im bijahu krila jedno s drugim; i ne okretahu se iduæi, nego svaka iðaše naprema se. I lice bijaše u sve èetiri lice èovjeèije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlovo u sve èetiri. I lica im i krila bijahu razdijeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im tijelo. I svaka iðaše pravo naprema se; iðahu kuda duh iðaše, i ne okretahu se iduæi. I na oèi bijahu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oèi kao svijeæe; taj oganj prolažaše izmeðu životinja i svijetljaše se, i iz ognja izlažaše munja. I životinje trèahu i vraæahu se kao munja. I kad gledah životinje, gle, toèak jedan bijaše na zemlji uza svaku životinju prema èetiri lica njihova. Oblièjem i napravom bijahu toèkovi kao boje hrisolitove, i sva èetiri bijahu jednaka, i oblièjem i napravom bijahu kao da je jedan toèak u drugom. Kad iðahu, iðahu sva èetiri svaki na svoju stranu, i iduæi ne skretahu. I naplaci im bijahu visoki strahota; i bijahu naplaci puni oèiju unaokolo u sva èetiri. I kad iðahu životinje, iðahu i toèkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi. Kuda duh iðaše, onamo iðahu, i podizahu se toèkovi prema njima, jer duh životinjski bješe u toèkovima. Kad one iðahu, iðahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi prema njima, jer duh životinjski bješe u toèkovima. A nad glavama životinjama bijaše kao nebo, po viðenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo nad glavama njihovijem. A pod tijem nebom bijahu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu tijelo. I èujah huku krila njihovijeh kad iðahu kao da bješe huka velike vode, kao glas svemoguæega i kao graja u okolu; i kad stajahu, spuštahu krila. I kad stavši spuštahu krila, èujaše se glas ozgo iz neba, koje bijaše nad glavama njihovijem.