Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15
Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Једанаесте године трећег месеца, првога дана, дође ми реч Господња говорећи: „Сине човечји, реци фараону, цару египатском, и народу његовом: ‘На шта личиш у величини својој? Ето, Асир је био кедар ливански, лепих грана, густог лишћа, високог стабла, врх му је до облака допирао. Вода га је натапала, бездан га узвиси. Реке су текле око стабла његовог, а рукавци су се разливали према свем дрвећу пољском. Зато је растом надвисио сва дрвета пољска. Раширише му се гране и крошња му се распростре од воде обилне која га је напајала. По гранама су свијала гнезда птице небеске, а под крошњом његовом легле су се све звери пољске. У хладу су његовом боравили варвари многи. Био је леп величином својом и ширином грана својих. Корен му је допирао до вода дубоких. Нису га заклањали ни кедрови у врту Божјем. Нису се могли поредити ни чемпреси с гранама његовим, ни јавори нису били као крошња његова. Ниједно дрво у врту Божјем не беше му по лепоти равно. Украсио сам га мноштвом грана, тако да су му завидела сва дрвета еденска у врту Божјем.’” Зато овако говори Господ Господ: „Зато што се погордио, што је високо нарастао, до облака досеже, занесе му висина срце. Зато га предах у руке варварима врховним да учине с њим шта хоће. Њега сам одбацио. Туђинци, врховни међу варварима, посекоше га и оборише. Гране му попадаше по брдима и свим долинама. Гранчице му се поломише по свим увалама. Сви народи земаљски напустише хлад његов и удаљише се од њега. На пањ његов слетеше све птице небеске, а међу гранама његовим настанише се све звери пољске. То је зато да се ниједно дрво покрај воде не поноси висином својом и врх свој до облака да не уздиже. Ниједно дрво које црпи воду нека се не горди висином својом. Сви силници су смрти предати, бачени у област подземну, међу синове људске који у гроб силазе.” Овако говори Господ Господ: „У дан кад он у подземље сиђе, у знак жалости покрих бездан због њега и зауставих реке његове. Стадоше воде силне, Ливан се тугом огрну и увенуше за њим сва дрвета пољска.
Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа: »‚Ко је као ти по величанствености? Погледај Асирију: некада је била кедар либански, с красним гранама што засењиваху шуму, високог дебла с врхом до облака. Воде га отхранише, подземне реке учинише високим: напајале су место на ком је израстао и своје рукавце шириле до сваког дрвета. Тако он надвиси све дрвеће. Стубови му се намножише и гране издужише од обиља воде. Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима, све дивље животиње котиле под његовим гранама, сви велики народи живели у хладу његовом. Био је величанствен у својој лепоти, са својим дугим стубовима, јер му је корење сезало до великих вода. Кедрови у Божијем врту нису му били равни, борови се нису могли мерити са његовим стубовима ни платане с његовим гранама – ниједно дрво у Божијем врту није му било равно по лепоти. Ја сам га учинио лепим и тако гранатим, и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је. »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму. »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши.
Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
U jedanaestoj godini, trećeg meseca, prvog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja: „Sine čovečiji, reci faraonu, egipatskom caru, i njegovom mnoštvu: ’Kome li si sličan po svojoj veličini? Pogledaj Asiriju! Ona je bila kao kedar na Livanu: divnih grana, senovite krošnje. Rastom je bio veoma visok, među oblake vrh mu se vinuo. Vode su mu dale da poraste, dubinske su ga vode uzdigle. Oko stabla su mu tekle reke, potoke je svoje odaslao da napaja sve poljsko drveće. Stoga je visinom nadvisio sve poljsko drveće, mnoge su mu grane izrasle, u dužinu su mu ogranci otišli, od obilnih se voda razgranali. U njegovim granama gnezdile su se sve ptice nebeske, ispod njegovih grana rađale se sve poljske zveri, a u njegovom hladu sedeli svi veliki narodi. Divan je bio u svojoj veličini i dužini svojih grana, jer mu je koren bio kraj obilnih voda. Kedrovi u Božijem vrtu nisu mogli da se mere s njim, čempresi nisu bili ravni njegovim granama, platani nisu mogli da se porede s njegovim granama; nijedno drvo u Božijem vrtu nije mu bilo ravno po lepoti. Podario sam mu lepotu – mnoge grane – pa su mu zavidela sva drveta edenska u Božijem vrtu. Zato govori Gospod Bog: zato što se uzdigao svojim rastom, i digao svoj vrh među oblake, i poneo se u srcu zbog svoje visine, predaću ga u ruke najsilnijem među narodima, da postupa s njim prema njegovoj opakosti. Zato sam ga proterao. Posekli su ga stranci, najokrutniji među narodima, i ostavili ga. Sve su mu grane popadale po gorama i po svim dolinama, ogranci mu leže slomljeni po svim klisurama zemlje. Svi su narodi zemaljski otišli iz njegovog hlada i napustili ga. Na njegovom oborenom stablu gnezde se sve ptice nebeske, a među njegovim granama borave sve zveri poljske. To je zbog toga da se nijedno drvo kraj vode ne ponosi svojom visinom, i ne diže svoj vrh među oblake, i da nijedno navodnjavano drvo svojom visinom ne dosegne do njih. Jer svi su oni na smrt osuđeni, bačeni u najniže krajeve zemlje među sinove ljudske, s onima što silaze u raku. Govori Gospod Bog: onoga dana kad je kedar sišao u Svet mrtvih, upriličih tugovanje; radi njega sam bezdan pokrio i reke njegove zaustavio, te stadoše silne vode. Zbog njega sam Livan u žalost zavio, zbog njega se sve poljsko drveće osušilo.
Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15 Нови српски превод (NSP)
У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву: ’Коме ли си сличан по својој величини? Погледај Асирију! Она је била као кедар на Ливану: дивних грана, сеновите крошње. Растом је био веома висок, међу облаке врх му се винуо. Воде су му дале да порасте, дубинске су га воде уздигле. Око стабла су му текле реке, потоке је своје одаслао да напаја све пољско дрвеће. Стога је висином надвисио све пољско дрвеће, многе су му гране израсле, у дужину су му огранци отишли, од обилних се вода разгранали. У његовим гранама гнездиле су се све птице небеске, испод његових грана рађале се све пољске звери, а у његовом хладу седели сви велики народи. Диван је био у својој величини и дужини својих грана, јер му је корен био крај обилних вода. Кедрови у Божијем врту нису могли да се мере с њим, чемпреси нису били равни његовим гранама, платани нису могли да се пореде с његовим гранама; ниједно дрво у Божијем врту није му било равно по лепоти. Подарио сам му лепоту – многе гране – па су му завидела сва дрвета еденска у Божијем врту. Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку. Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих, уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило.
Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
A jedanaeste godine, treæega mjeseca, prvoga dana, doðe mi rijeè Gospodnja govoreæi: Sine èovjeèji, kaži Faraonu caru Misirskom i narodu njegovu: na što si nalik u velièini svojoj? Eto, Asirac bješe kedar na Livanu, lijepijeh grana i debela hlada i visoka rasta, kojemu vrhovi bijahu meðu gustijem granama. Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rijekama svojim tecijaše oko njegova stabla i puštaše potoke svoje k svijem drvetima poljskim. Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše. Na granama njegovijem vijahu gnijezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahu se, i u hladu njegovu sjeðahu svi veliki narodi. I bijaše lijep velièinom svojom i dužinom grana svojih, jer mu korijen bijaše kod velike vode. Kedri u vrtu Božijem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednaèiti s njegovijem granama, i javori ne bijahu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Božijem ne bješe na ljepotu tako kao on. Uèinih ga lijepa mnoštvom grana da mu zaviðahu sva drveta Edemska što bijahu u vrtu Božijem. Zato ovako veli Gospod Gospod: što je visok narastao, i digao vrh svoj meðu guste grane, i srce se njegovo ponijelo visinom njegovom, Zato ga dadoh u ruku najsilnijemu meðu narodima da èini s njim što hoæe, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu. I tuðinci, najljuæi izmeðu naroda, posjekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svijem dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svijem potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegova i ostaviše ga. Na izvaljenom panju njegovu stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovijem sve zvijeri poljske, Da se ne ponosi visinom svojom nijedno drvo kraj vode i ne diže vrha svojega meðu guste grane, i od svijeh što se natapaju da se nijedno ne uzda u se radi svoje velièine; jer su svi predani na smrt, baèeni u najdonji kraj zemlje meðu sinove ljudske s onima koji slaze u jamu. Ovako veli Gospod Gospod: u koji dan side u grob, uèinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih rijeke njezine, i velika voda stade, i rascvijelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim.