1. Mojsijeva 1:9-31 - Упореди све верзије

Podeli

Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo. Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo. Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan treći. Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo. Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde. Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan četvrti. Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!“ Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro. Bog ih blagoslovi govoreći: „Plodite se i množite i napunite morske vode! Tako i ptice neka se namnože na zemlji!“ Prođe veče, svanu jutro – dan peti. Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!“ Tako se i zbilo. Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas, da bude vladar ribama morskim, pticama u vazduhu i stoci po celoj zemlji, i svim gmizavcima što puze po zemlji!“ Tako stvori Bog čoveka po svom liku, po Božijem liku ga stvori, stvori ih – muško i žensko. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Plodite se i množite se i napunite zemlju! Podložite je sebi i vladajte ribama morskim, pticama na nebu i svim živim bićima što puze po zemlji!“ Zatim reče Bog: „Evo, dajem vam za hranu sve bilje na zemlji što u sebi nosi zrnevlje, i sva drveta što u svome plodu nose seme! Neka vam to bude za hranu. A divljim životinjama na zemlji, pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života – dajem za hranu sve zeleno bilje.“ Tako se i zbilo. Bog pogleda sve što je stvorio i sve je bilo veoma dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan šesti.

Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro. Opet reče Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro. I bi veče i bi jutro, dan treći. Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; i neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. I bi veče i bi jutro, dan četvrti. Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro; i blagoslovi ih Bog govoreći: Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji. I bi veče i bi jutro, dan peti. Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako. I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro. Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji. I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu. A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se miče na zemlji i u čemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako. Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti.

Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.« И би тако. Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро. Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.« И би тако. Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро. И би вече, и би јутро – дан трећи. Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.« И би тако. Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро. И би вече, и би јутро – дан четврти. Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.« И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро. Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.« И би вече, и би јутро – дан пети. Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.« И би тако. Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро. Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.« И Бог створи човека на своју слику. На Божију слику створи га, мушко и женско створи их. Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.« Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну. А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.« И би тако. Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро. И би вече, и би јутро – дан шести.

Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро. Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. Прође вече, свану јутро – дан трећи. Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. Прође вече, свану јутро – дан четврти. Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ Прође вече, свану јутро – дан пети. Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро. Затим рече Бог: „Начинимо човека по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“ Тако створи Бог човека по свом лику, по Божијем лику га створи, створи их – мушко и женско. И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“ Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље, и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило. Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.

Потом рече Бог: „Нека се саберу воде под небом на једно место и нека се покаже копно!” И би тако. Копно назва Бог земља, а зборишта водена назва море. И виде Бог да је добро. Затим рече Бог: „Нека пусти земља зеленило, биље што носи семе и дрвета родна, која, према својим врстама, дају плод у којима су њихова семена на земљи!” И би тако. И пусти земља зеленило, биље што носи семе по врстама својим, дрвета родна у којима су семена њихова, по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. И би вече, и би јутро, дан трећи. Потом рече Бог: „Нека буду светила на своду небеском да деле дан од ноћи и да буду знаци празницима, данима и годинама. Нека светле на своду небеском да обасјавају земљу!” И би тако. Тада Бог начини два светила велика: светило веће да влада даном и светило мање да влада ноћу, и звезде. Затим их Бог постави на свод небески да обасјавају земљу, да владају даном и ноћи и да растављају светлост од таме. И виде Бог да је добро. И би вече, и би јутро, дан четврти. Потом рече Бог: „Нека врве по води бића, душе живе, а птице нека лете над земљом под свод небески!” Тада створи Бог китове велике и све душе живе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим и све птице крилате по врстама својим. И виде Бог да је добро. Потом их Бог благослови говорећи: „Оплођујте се и множите се и испуните воде морске, а птице нека се множе на земљи!” И би вече, и би јутро, дан пети. Затим рече Бог: „Нека пусти земља душе живе по врстама њиховим: стоку, гмизавце и звери земаљске по врстама својим!” И би тако. Тада Бог начини звери земаљске по врстама својим и стоку по врстама својим и све гмизавце по врстама својим, и виде Бог да је добро. Потом рече Бог: „Начинимо човека по слици својој и обличју своме да влада рибама морским, птицама небеским, стоком, свом земљом и свим гмизавцима што пузе по земљи!” Тада Бог створи човека по слици својој, по слици Божјој створи га, створи их мушко и женско. И благослови их Бог и рече им Бог: „Оплођујте се, множите се и напуните земљу, покорите је и владајте рибама морским, птицама небеским и свим гмизавцима што пузе по земљи!” Затим рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље које носи семе по свој земљи и сва дрвета родна која носе семе, нека вам буду храна. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свим гмизавцима што пузе по земљи, у којима је душа жива, нека је храна зелено биље!” И би тако. И погледа Бог све што је начинио и, гле, беше веома добро. Тада би вече и би јутро, дан шести.