YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

1. Mojsijeva 11:1-4 - Упореди све верзије

1. Mojsijeva 11:1-4 NSPL (Novi srpski prevod)

U ono vreme je sva zemlja imala isti jezik i iste reči. No, seleći se na istok, ljudi naiđu na dolinu u zemlji Senar, i tu se nastane. Tada rekoše jedan drugome: „Hajde da pravimo opeke i da ih valjano ispečemo!“ Opeke su im bile umesto kamena, a smola im je služila umesto maltera. Zatim rekoše: „Hajde da sagradimo sebi grad i kulu s vrhom do nebesa. Stecimo time sebi ugled, da se ne bismo rasejali po zemlji.“

1. Mojsijeva 11:1-4 SRP1865 (Sveta Biblija)

A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči. A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji senarskoj, i naseliše se onde. Pa rekoše među sobom: Hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreča. Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji.

1. Mojsijeva 11:1-4 SB-ERV (Библија: Савремени српски превод)

На целом свету био је само један језик и исте речи. Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише. »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.« Тако су користили циглу место камена и катран место малтера. Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

1. Mojsijeva 11:1-4 NSP (Нови српски превод)

У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. Но, селећи се на исток, људи наиђу на долину у земљи Сенар, и ту се настане. Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед, да се не бисмо расејали по земљи.“

1. Mojsijeva 11:1-4 SNP_CNZ (Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић)

Тада су на целој земљи били један језик и исте речи. Кад су се људи селили са истока, нађоше равницу у земљи сенарској и ту се настанише. Тада рекоше један другом: „Хајде да правимо плоче и да их печемо!” Те опеке су им служиле уместо камена, а асфалт уместо малтера. Потом рекоше: „Сазидајмо себи град и кулу којој ће врх бити до неба, да стекнемо име да се не бисмо расејали по земљи.”