1. Mojsijeva 21:14-34 - Упореди све верзије

Podeli

Rano ujutro je Avraham uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji. Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun, a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala. Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži. Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“ Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka. Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom. Dok je živeo u pustinji Faran, majka mu je dovela ženu iz Egipta. U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrahamu: „Bog je s tobom u svemu što radiš. Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“ Avraham odgovori: „Zaklinjem se!“ Onda je Avraham prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele. Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“ Avraham uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez. Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada. Avimeleh upita Avrahama: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“ Avraham odgovori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“ To mesto se zove „Vir-Saveja“, jer su se tamo obojica zaklela. Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku. A Avraham je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda – večnog Boga. Avraham je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.

I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leđa, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj. A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo, pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako će umreti dete. I sedeći prema njemu stade glasno plakati. A Bog ču glas detinji, i anđeo Božji viknu s neba Agaru, i reče joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog ču glas detinji odande gde je. Ustani, digni dete i uzmi ga u naručje; jer ću od njega učiniti velik narod. I Bog joj otvori oči, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete. I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac. A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske. U to vreme reče Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreći: Bog je s tobom u svemu što radiš. Zakuni mi se sada Bogom da nećeš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ćeš dobro onako kako sam ja tebi činio i ti činiti meni i zemlji u kojoj si došljak. A Avram reče: Hoću se zakleti. Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove. A Avimeleh reče: Ne znam ko je to učinio; niti mi ti kaza, niti čuh do danas. Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru među sobom. A Avram odluči sedam jaganjaca iz stada. A Avimeleh reče Avramu: Šta će ono sedam jaganjaca što si odlučio? A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac. Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica. Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku. A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Večnog. I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.

Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.« И док је тако седела, гласно заплака. Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.« Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије. Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену. У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.« »Кунем се«, рече Авраам. Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле. А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.« Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез. Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?« Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.« Тако оно место доби име Беер Шева, јер су тамо њих двојица положили заклетву. Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу. Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.

Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи. Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала. Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“ Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака. Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта. У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“ Аврахам одговори: „Заклињем се!“ Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“ Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. Онда је издвојио седам јагањаца из стада. Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“ Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“ То место се зове „Вир-Савеја“, јер су се тамо обојица заклела. Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.

Авраам рано ујутро узе хлеба и мешину воде, па даде Агари и стави јој на леђа и дете, па их отпусти. Она отишавши луташе по пустињи вирсавејској. Кад је потрошила воду из мешине, остави дете под једно дрво. Затим се удаљи колико лук може да добаци и седе према њему говорећи: „Нећу да гледам како дете умире.” Седећи тако зарида. Бог чу глас дечаков и анђео Божји зовну са неба Агару и рече јој: „Шта ти је, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо глас дечаков са свога места. Устани, подигни дечака и узми га у наручје јер ћу од њега учинити велики народ.” Тада јој Бог отвори очи, па угледа студенац и отишавши напуни мешину водом и напоји дечака. Бог је био уз дечака, који одрасте. Живео је у пустињи и постао стрелац. Боравио је у фаранској пустињи и мати га ожени женом из Египта. У то време Авимелех, у пратњи свога војног заповедника Фихола, рече Аврааму: „Бог је с тобом у свему што радиш. Закуни се сада Богом да нећеш преварити ни мене ни моје синове, ни моје унуке, него да ћеш добро чинити земљи у коју си дошао, као што сам и ја теби чинио.” Тад Авраам рече: „Заклињем се!” Затим Авраам приговори Авимелеху због студенца којег су Авимелехове слуге присвојиле. Авимелех одговори: „Не знам ко је то учинио. Ти ми то ниси рекао, нити сам чуо до данас.” Тада Авраам узе оваца и говеда и даде Авимелеху и њих двојица склопише савез. Затим Авраам издвоји седам јагањаца из стада. Авимелех упита Авраама: „Шта значе ових седам јагањаца које си издвојио?” Он одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду доказ да сам ја ископао овај студенац.” Зато се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде њих двојица заклеше. Тако склопише савез код Вирсавеје, па се Авимелех и његов војни заповедник Фихол дигоше и одоше у земљу филистејску. Потом Авраам засади тамарикс и призва име Господа Бога вечног. Авраам је дуго времена провео као дошљак у земљи филистејској.