1. Mojsijeva 24:12-56 - Упореди све верзије

Podeli

Onda se pomolio: „O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, izađi mi danas u susret i iskaži milost mome gospodaru Avrahamu. Evo, stojim ovde kod izvora, a ćerke meštana dolaze da zahvataju vodu. Reći ću jednoj devojci: ’Spusti svoj krčag da se napijem.’ Ako ona odgovori: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile’, neka ona bude ta koju si odredio za tvoga slugu Isaka. Po tome ću znati da si iskazao milost mome gospodaru.“ On još nije bio dorekao molitvu, kad dođe Reveka, koja se rodila Vatuilu, sinu Melhe, žene Avrahamovog brata Nahora, noseći krčag na ramenu. Devojka je bila predivnog izgleda, devica koju muškarac nije dotakao. Sišla je k izvoru, napunila krčag, pa se vratila gore. Sluga joj tada potrča u susret i reče joj: „Daj mi, molim te, malo vode iz tvog krčaga!“ Ona mu odgovori: „Pij, gospodaru!“, pa je hitro spustila krčag na ruku i dala mu da pije. Kad ga je napojila, rekla je: „Naliću i tvojim kamilama da se napoje.“ Brzo je izlila krčag u pojilo, pa se požurila k bunaru da ponovo zahvati vode. Zatim je napojila sve njegove kamile. Čovek ju je ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Gospod učinio njegov put uspešnim ili nije. Kad su se kamile napojile, čovek je uzeo zlatnu grivnu za njen nos tešku pola šekela, a za njene ruke dve zlatne narukvice teške deset šekela. Sluga joj tada reče: „Reci mi, molim te, čija si ćerka? Ima li u kući tvoga oca mesta za nas da prenoćimo?“ Ona odgovori: „Ja sam ćerka Vatuila, sina koga je Melha rodila Nahoru.“ Još mu je rekla: „Kod nas ima puno slame i stočne hrane, a ima i mesta da se prenoći.“ Čovek se tada poklonio i pao ničice pred Gospodom, govoreći: „Neka je blagosloven Gospod, Bog moga gospodara Avrahama, što nije uskratio svoju milost i vernost mome gospodaru. Gospod me je doveo pravo u kuću rođaka moga gospodara!“ Devojka je onda otrčala i ispričala sve ovo u kući svoje majke. Reveka je imala brata koji se zvao Lavan. Lavan je otrčao napolje, ka čoveku kod studenca. Čim je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo reči njegove sestre Reveke: „Ovako mi je govorio taj čovek“, otišao je k čoveku koji je stajao kod kamila na studencu. Rekao mu je: „Dođi, blagosloveni od Gospoda! Zašto stojiš napolju? Ja sam već spremio kuću i mesto za kamile.“ Čovek je došao u kuću i rastovario kamile. Lavan je onda dao stočne hrane i slame kamilama, a sluzi i ljudima koji su bili s njim je doneo vode da operu noge. Kad je postavio pred njega da jede, sluga reče: „Neću jesti dok ne kažem što imam da kažem.“ Lavan mu reče: „Govori onda!“ Sluga je počeo da priča: „Ja sam Avrahamov sluga. Gospod je obilato blagoslovio moga gospodara, te je postao bogat. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca. Sara, žena moga gospodara, mu je rodila sina u njegovoj starosti, kome je dao svu svoju imovinu. Moj me je gospodar zakleo, rekavši: ’Ne uzimaj za ženu mome sinu neku devojku od Hananejaca, u čijoj zemlji živim. Nego idi k porodici moga oca, k mojoj rodbini, da nađeš ženu za moga sina.’ Ja sam onda upitao svoga gospodara: ’A šta ako žena neće da pođe sa mnom?’ On mi odgovori: ’Gospod, čiji put sledim, poslaće svog anđela s tobom, i učiniti tvoj put uspešnim, pa ćeš dovesti ženu za moga sina od moje rodbine, iz porodice moga oca. Zakletve ćeš biti razrešen kad odeš k mojoj rodbini. Ako ti oni ne daju devojku, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Danas, kad sam došao kod izvora, rekao sam Gospodu: ’O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, ako ti je po volji, molim te učini uspešnim put na koji sam krenuo. Evo, stojim kod izvora i devojci koja dođe da crpi vodu, reći ću: ’Daj mi da popijem malo vode iz tvoga krčaga.’ Ako ona kaže: ’Pij! Izvući ću vode i za tvoje kamile’, to će biti ona koju je Gospod odredio za sina moga gospodara. Ja još nisam bio dorekao molitvu u sebi, kad eto Reveke sa krčagom na ramenu. Sišla je k izvoru da zahvati vode. Ja joj rekoh: ’Daj mi, molim te, da pijem!’ Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile.’ Ja sam pio, a ona je napojila kamile. Onda sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?’ Ona odgovori: ’Ćerka sam Vatuila, koga je Nahoru rodila Melha.’ Tada sam joj stavio grivnu na nos, a narukvice na njene ruke. Zatim sam pao ničice pred Gospodom i blagoslovio Gospoda, Boga moga gospodara Avrahama, koji me je vodio pravim putem da uzmem ćerku brata moga gospodara za njegovog sina. A sad, recite mi ako nameravate da iskažete milost i vernost mome gospodaru; ako ne nameravate, i to mi recite, tako da znam hoću li poći na desno ili na levo.“ Tada Lavan i Vatuilo odgovore: „Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo reći ni da ni ne. Evo, Reveka je tu: uzmi je i idi, pa neka bude žena tvome gospodaru, kako je Gospod rekao.“ Kad je Avrahamov sluga čuo ove reči, poklonio se Gospodu licem do zemlje. Sluga je onda izvadio zlatnog i srebrnog nakita, i haljina, pa ih dao Reveki. Njenoj braći i majci je takođe dao dragocene darove. Zatim su on i njegovi saputnici jeli i pili, pa su prenoćili tamo. Kad su ujutro ustali, sluga reče: „Dopustite mi da se vratim svome gospodaru.“ Ali njen brat i njena majka mu rekoše: „Neka devojka ostane s nama još desetak dana; onda možeš da ideš.“ Ali on im reče: „Ne zadržavajte me, kad je Gospod već učinio moj put uspešnim. Pustite me da idem k svome gospodaru!“

i reče: Gospode Bože gospodara mog Avrama, daj mi sreću danas i učini milost gospodaru mom Avramu. Evo, ja ću stajati kod ovog studenca, a građanke će doći da zahvataju vode. Kojoj devojci kažem: Nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: Na pij, i kamile ću ti napojiti; daj to da bude ona koju si namenio sluzi svom Isaku; i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mom. I on još ne izgovori, a to Reveka, kći Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramovog, dođe s krčagom na ramenu. I beše vrlo lepa, još devojka, još je čovek ne beše poznao. Ona siđe na izvor, i natoči krčag, i pođe; a sluga iskoči pred nju, i reče; daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvog. A ona reče: Na pij, gospodaru. I brže spusti krčag na ruku svoju, i napoji ga. I kad ga napoji, reče: i kamilama ću tvojim naliti neka se napiju. I brže izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim. A čovek joj se divljaše, i ćutaše, neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovom ili nije. A kad se kamile napiše, izvadi čovek zlatnu grivnu od po sikala i metnu joj oko čela, i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata. I reče: Čija si kći? Kaži mi. Ima li u kući oca tvog mesta za nas da prenoćimo? A ona mu reče: Ja sam kći Vatuila sina Melšinog, koga rodi Nahoru. Još reče: Ima u nas mnogo slame i piće i mesta za noćište. Tada čovek savivši se pokloni se Gospodu, i reče: Blagosloven da je Gospod Bog gospodara mog Avrama, što ne ostavi milost svoju i veru svoju prema gospodaru mom, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mog. A devojka otrča i sve ovo kaza u domu matere svoje. A Reveka imaše brata, kome ime beše Lavan; i istrča Lavan k čoveku na studenac, kako vide grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i ču gde Reveka sestra mu reče: Tako mi kaza čovek; dođe k čoveku; a on stajaše kod kamila na studencu. I reče: Hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? Spremio sam kuću, ima mesta i za kamile. I dovede čoveka u kuću, i rastovari kamile; i dodaše slame i piće kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što behu s njim; i postaviše mu da jede; ali on reče: Neću jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu reče: Govori. Tada reče: Ja sam sluga Avramov. A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca. I još Sara žena gospodara mog rodi sina gospodaru mom u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima. A mene zakle gospodar moj govoreći: Nemoj dovesti sinu mom žene između kćeri ovih Hananeja, među kojima živim; nego idi u dom oca mog i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mom. A ja rekoh gospodaru svom: Može biti da devojka neće hteti poći sa mnom. A on mi reče: Gospod, po čijoj volji svagda živeh, poslaće anđela svog s tobom, i daće sreću tvom putu da dovedeš ženu sinu mom od roda mog, iz doma oca mog. Onda će ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet će ti biti prosta zakletva moja. I kad dođoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mog Avrama, ako si dao sreću putu mom, kojim idem, evo, ja ću stajati kod studenca: koja devojka dođe da zahvati vode, i ja joj kažem: Daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvog, a ona mi odgovori: i ti pij i kamilama ću tvojim naliti; to neka bude žena koju je namenio Gospod sinu gospodara mog. Ja još ne izgovorih u srcu svom, a dođe Reveka s krčagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: Daj mi da se napijem. A ona brže spustivši sa sebe krčag reče: Na pij, i kamile ću ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje. I zapitah je govoreći: Čija si kći? A ona odgovori: Ja sam kći Vatuila sina Nahorovog, kog mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko čela i narukvice na ruke; i padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mog Avrama, što me dovede pravim putem da nađem kćer brata gospodara svog za sina njegovog. Ako ćete dakle učiniti ljubav i veru gospodaru mom, kažite mi; ako li nećete, kažite mi, da idem na desno ili na levo. A Lavan i Vatuilo odgovarajući rekoše: Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što kaza Gospod. A kad ču sluga Avramov reči njihove, pokloni se Gospodu do zemlje; i izvadi zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; takođe i bratu njenom i materi njenoj dade darove. Potom jedoše i piše on i ljudi koji behu s njim, i prenoćiše. A kad ujutru ustaše, reče sluga: Pustite me gospodaru mom. A brat i mati njena rekoše: Neka ostane devojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide. A on im reče: Nemojte me zadržavati, kad je Gospod dao sreću mom putu; pustite me da idem gospodaru svom.

Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.« И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе. Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.« »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије. Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«. И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није. Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку и две златне наруквице тешке десет шекела, па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?« Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.« Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.« Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.« И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге. Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.« А Лаван рече: »Кажи.« Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу, послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘ »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.« »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.« Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише. Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.« А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.« Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе. Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“ Она му одговори: „Пиј, господару!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије. Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није. Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела, а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела. Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“ Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“ Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Аврахама, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“ Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“ Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“ Лаван му рече: „Говори онда!“ Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује. Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара. Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле. Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’ Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’ Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“ Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“ Кад је Аврахамов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо. Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“ Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“ Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

Он рече: „Господе, Боже господара мога Авраама! Изађи ми у сусрет и смилуј се господару моме Аврааму. Ево, ја ћу стајати поред овог студенца, а ћерке људи из града доћи ће да захвате воду. Она девојка којој кад кажем: ‘Нагни крчаг свој да се напијем’ каже: ‘Ево, пиј и камиле ћу ти напојити’, нека буде она коју си наменио слуги своме Исаку. Тако ћу познати да си се смиловао на господара мога!” И он још не заврши те речи кад Ревека, ћерка Ватуилова, сина Мелхе, жене Авраамовог брата Нахора, дође с крчагом на рамену. Девојка је била врло лепог изгледа, девица, коју човек није спознао. Она сиђе до извора, напуни крчаг и попе се. Тада слуга дотрча пред њу и рече: „Молим те, дај ми да пијем мало из твога крчага.” „Пиј, господине, одговори она.” Брзо спусти крчаг на руку и напоји га. Кад га напоји, рече: „И камилама ћу твојим налити да се напију.” Она брзо изручи воду у појило, па отрча до студенца да поново захвати и тако нали свим његовим камилама. Човек је ћутке посматрао да би сазнао да ли је Господ његов пут учинио успешним или није. Кад су се камиле напојиле, човек извади златне наноснице од пола сикла и стави јој две наруквице на руке од десет сикала злата. Затим јој рече: „Кажи ми чија си ћерка? Има ли у кући оца твога места за нас, да преноћимо?” Она му одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина Мелхиног, кога роди Нахору.” Још додаде: „Има у нас доста сламе и хране и места за ноћење.” Тада се човек поклони Господу и рече: „Нека је благословен Господ Бог господара мога Авраама што није ускратио своје милосрђе и верност господару моме и што ме је Господ водио путем до куће брата господара мога.” Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке. Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!” Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’ Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’ Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.” Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.” Чим чу слуга Авраамов њихове речи, поклони се Господу до земље. Затим слуга извади сребрне и златне украсе и хаљине и даде их Ревеки. Такође, даде и њеном брату и њеној мајци богате дарове. Потом су јели и пили он и људи који беху с њим и тако проведоше ноћ. Кад су ујутру устали, он рече: „Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада њени брат и мајка рекоше: „Нека остане девојка с нама још неко време, десетак дана, па онда пођи.” Он им рече: „Немојте ме задржавати кад је Господ мој пут учинио успешним. Пустите ме да се вратим своме господару.”