1. Mojsijeva 28:18-22 - Упореди све верзије

Podeli

Jakov ustane ujutro, uzme onaj kamen što ga je stavio pod glavu, uspravi ga kao stub i na njega izlije ulje. To mesto je nazvao „Vetilj“. Taj grad se ranije zvao Luz. Jakov se tu zavetovao, rekavši: „Ako Bog bude sa mnom i sačuva me na ovom putu kojim idem, da mi hleba za jelo i odeće da se oblačim, i u miru se vratim u dom svoga oca i Gospod se kao Bog moj pokaže, onda će ovaj kamen što sam ga postavio kao stub, biti Dom Božiji. A od svega što mi budeš dao, tebi ću davati jednu desetinu.“

I usta Jakov ujutru rano, i uze kamen što beše metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem. I prozva ono mesto Vetilj, a pre beše ime onom gradu Luz. I učini Jakov zavet, govoreći: Ako Bog bude sa mnom i sačuva me na putu kojim idem i da mi hleba da jedem i odela da se oblačim, i ako se vratim na miru u dom oca svog, Gospod će mi biti Bog; a kamen ovaj koji utvrdih za spomen biće dom Božji; i šta mi god daš, od svega ću deseto dati Tebi.

Јаков устаде рано ујутро, узе камен који је био ставио под главу, па га усправи као стуб и на њега изли уља. То место назва Бетел. Град уз њега пре тога се звао Луз. Онда се Јаков заветова, говорећи: »Ако Бог буде са мном и ако ме буде чувао на овом путу на који сам пошао, ако ми буде давао хлеба да једем и одеће да се обучем, па се жив и здрав вратим кући свога оца, онда ће ГОСПОД бити мој Бог, а овај камен који сам усправио као знак биће Божија кућа. А од свега што ми будеш давао, Боже, теби ћу давати десетак.«

Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. То место је назвао „Ветиљ“. Тај град се раније звао Луз. Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да ми хлеба за јело и одеће да се облачим, и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“

Јаков уста ујутру рано, узе камен који је био ставио себи под главу, усправи га за спомен и прели га уљем. То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз. Тада Јаков учини завет говорећи: „Ако Бог буде са мном, сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одеће да се облачим, ако се мирно вратим у дом оца мога, Господ ће ми бити Бог! Овај камен који подигох за спомен биће дом Божји. Од свега што ми даш, десетак ћу дати Теби!”