1. Mojsijeva 3:8-24 - Упореди све верзије

Podeli

Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek. „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“ „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek. „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena. Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila, prokleta budi među svim životinjama i svim divljim zverima. Na svom trbuhu ćeš puzati i jesti prah celog svog veka!“ Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene; između tvog potomstva i njenog potomstva: Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati. A ženi reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem. Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“ Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima. A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.

I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si? A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih. A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega? A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh. Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati. A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar. Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti. I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima. I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi. I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.

Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту. ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?« А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.« »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?« »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.« Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?« »Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.« ГОСПОД, Бог, рече змији: »Зато што си то урадила, проклета била међу свом стоком и свим дивљим животињама! На трбуху ћеш пузити и јести прашину свих дана свог живота. А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.« А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.« Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота. Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљкама. У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.« Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима. ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их. »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!« Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту. Господ Бог позва човека: „Где си!“ „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек. „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“ „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек. „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену. „Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена. Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила, проклета буди међу свим животињама и свим дивљим зверима. На свом трбуху ћеш пузати и јести прах целог свог века!“ Ево, замећем непријатељство између тебе и жене; између твог потомства и њеног потомства: Оно ће ти главу сатирати, а ти ћеш му пету уједати. А жени рече: „Умножићу твоје трудничке муке, те ћеш с муком децу рађати. Жудећеш за својим мужем, али он ће владати над тобом!“ Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево: Земља нека буде проклета због тебе, с муком ћеш се од ње хранити целог свог века! Рађаће ти трње и коров, а хранићеш се пољским биљем. Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет. Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“ Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима. А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.

Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту. Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?” Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.” На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?” Тада човек одговори: „Жена коју си ми придодао даде ми с дрвета, па једох.” Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” Жена одговори: „Змија ме превари, па једох.” Тада Господ Бог рече змији: „Пошто си то учинила, нека си проклета међу свим животињама и зверима пољским! На трбуху своме вући ћеш се и прах ћеш јести у све дане свога живота. Ставићу непријатељство између тебе и жене и семена твога и семена њеног, оно ће ти газити главу, а ти ћеш му пету вребати.” Тада рече жени: „Умножићу ти патње у трудноћи, у мукама ћеш рађати децу. Жудећеш за мужем својим, а он ће владати над тобом.” Потом рече човеку: „Зато што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета с ког сам ти забранио и рекао: ‘Не једи с њега!’, нека је земља због тебе проклета; с муком ћеш се од ње хранити у све дане свога живота. Трње и коров ће ти рађати, а хранићеш се пољским растињем. У зноју лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу од које си узет, јер си прах и у прах ћеш се вратити.” Тада човек надену својој жени име – Ева, јер је мати свима живима. Потом Господ Бог начини човеку и његовој жени одећу од крзна и одену их. Затим рече Господ Бог: „Гле, човек поста као један од нас знајући добро и зло. Да не пружи сада руку своју и убере с дрвета живота и поједе, па да живи вечно?” Зато га Господ Бог истера из врта еденскога, да обрађује земљу од које је и био узет. Пошто истера човека и настани га источно од врта еденског, постави херувима с пламеним мачем, који је лелујао, да чува пут ка дрвету живота.