1. Mojsijeva 35:1-18 - Упореди све верзије

Podeli

Bog reče Jakovu: „Ustani i idi gore u Vetilj i nastani se tamo. Onde podigni žrtvenik Bogu koji ti se ukazao kad si bežao od svoga brata Isava.“ Jakov reče svojoj porodici i svima koji su bili s njim: „Odbacite strane bogove iz vaše sredine, očistite se i presvucite odeću. Ustanimo i pođimo gore u Vetilj. Tamo ću podići žrtvenik Bogu koji me je uslišio kad sam bio u nevolji i koji je bio sa mnom kad sam pošao na put.“ Tada su oni predali Jakovu sve strane bogove koje su imali i naušnice što su im bile na ušima, pa ih Jakov zakopa pod hrast kod Sihema. Kad su krenuli na put, Božiji strah je obuzeo okolne gradove, te niko nije krenuo u poteru za Jakovljevim sinovima. Tada je Jakov došao u Luz, to jest Vetilj, u hananskoj zemlji, i sav narod što je bio s njim. Onde je podigao žrtvenik i nazvao to mesto „El-Vetilj“, jer mu se tamo objavio Bog kad je bežao od svog brata. Tu je umrla Devora, Revekina dojilja. Sahranili su je niže Vetilja, pod hrastom, koji se otada zove „Tužni Hrast“. Bog se ponovo objavio Jakovu kad se vratio iz Padan-Arama, i blagoslovio ga. Bog mu reče: „Tvoje ime je Jakov, ali se nećeš više zvati Jakov, nego će ti ime biti ’Izrailj’.“ Tako ga je nazvao Izrailj. Još mu reče Bog: „Ja sam Bog Svemoćni. Budi rodan i množi se. Od tebe će nastati narod i zbor naroda, i od tebe će carevi proisteći. Zemlju koju sam dao Avrahamu i Isaku, predaću tebi i tvome potomstvu posle tebe.“ Bog se onda uzneo od Jakova, s mesta gde mu je govorio. Na mestu gde mu je Bog govorio, Jakov je uspravio stub od kamena, pa je na njega izlio žrtvu izlivnicu i prelio ga uljem. Mesto na kome mu je Bog govorio je nazvao Vetilj. Zatim su napustili Vetilj. Još je bio ostao deo puta do Efrate, kad Rahilja poče da se porađa. Snašli su je jaki trudovi. Kako je porođaj bio težak, babica joj reče: „Ne boj se, jer i ovo ti je sin.“ Na samrti, dok je izdisala, dala mu je ime Venoni , ali ga je otac nazvao „Venijamin“.

A Bog reče Jakovu: Ustani, idi gore u Vetilj i onde stani; i načini onde žrtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bežao od Isava brata svog. I Jakov reče porodici svojoj i svima koji behu s njim: Bacite tuđe bogove što su u vas, i očistite se i preobucite se; pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj, da načinim onde žrtvenik Bogu, koji me čuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam išao. I dadoše Jakovu sve bogove tuđe koji behu u njihovim rukama, i oboce, koje imahu u ušima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. Potom otidoše. A strah Božji dođe na gradove koji behu oko njih, te se ne digoše u poteru za sinovima Izrailjevim. I Jakov i sva čeljad što beše s njim dođoše u Luz u zemlji hananskoj, a to je Vetilj. I onde načini žrtvenik, i nazva ono mesto: Bog vetiljski, jer mu se onde javi Bog, kad je bežao od brata svog. Tada umre Devora dojkinja Revečina, i pogreboše je ispod Vetilja pod hrastom, koji nazva Jakov Alon-Vakut. I javi se Bog Jakovu opet, pošto iziđe iz Padan-Arama, i blagoslovi ga, i reče mu Bog: Ime ti je Jakov; ali se odsele nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrailj. I nadede mu ime Izrailj. I još mu reče Bog: Ja sam Bog Svemogući; rasti i množi se; narod i mnogi će narodi postati od tebe, i carevi će izaći iz bedara tvojih. I daću ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakon tebe semenu tvom daću zemlju ovu. Potom otide od njega Bog s mesta gde mu govori. A Jakov metnu spomenik na istom mestu gde mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem. I Jakov prozva mesto gde mu govori Bog Vetilj. I otidoše od Vetilja. A kad im osta još malo puta do Efrate, porodi se Rahilja, i beše joj težak porođaj. I kad se veoma mučaše, reče joj babica: Ne boj se, imaćeš još jednog sina. A kad se rastavljaše s dušom te umiraše, nazva ga Venonija; ali mu otac nadede ime Venijamin.

Бог рече Јакову: »Спреми се, па иди у Бетел и тамо живи. Тамо подигни жртвеник Богу који ти се показао када си бежао од свога брата Исава.« Јаков рече својим укућанима и свима који су били с њим: »Одбаците туђе богове које имате са собом, очистите се и пресвуците, а онда хајдемо у Бетел. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио када сам био у невољи и био са мном на путу којим сам ишао.« Тако они предадоше Јакову све туђе богове које су имали и минђуше које су носили на ушима, а Јаков то закопа под једном смрдљиком код Сихема. Потом кренуше, а Бог учини да житеље околних градова обузме страх од Јаковљевих синова, па нико не пође у потеру за њима. Јаков и сав народ који је био с њим стигоше у Луз, то јест Бетел, у Ханаану, где он сагради жртвеник. Он то место назва Ел Бетел, јер му се тамо Бог показао када је бежао од свога брата. Тада умре Девора, Ревекина дојкиња, па је сахранише ниже Бетела, под храстом који назваше Алон Бахут. Након што се Јаков вратио из Падан-Арама, Бог му се опет показа и благослови га. »Зовеш се Јаков«, рече му Бог, »али се више нећеш звати тако, него ће ти име бити Израел.« Тако му Бог даде име Израел. Бог му још рече: »Ја сам Бог Свесилни. Буди плодан и множи се. Од тебе ће потећи народ и мноштво народâ, и биће царева међу твојим потомцима. Земљу коју сам дао Аврааму и Исааку, дајем и теби, а даћу је и твоме потомству.« Тада се Бог подиже од њега са места на ком је с њим разговарао. Јаков усправи један камен као стуб на месту на ком је Бог с њим разговарао, па на њега изли жртву леваницу, а поли га и уљем. Место на ком је Бог с њим разговарао Јаков назва Бетел. Онда Јаков и његови кренуше из Бетела. Када је било још врло мало до Ефрате, Рахиља поче да се порађа, а имала је јаке трудове. Док су трудови трајали, бабица јој рече: »Не бој се, јер и ово ће бити син.« На издисају – јер је умирала – даде сину име Бен-Они, али му његов отац даде име Венијамин.

Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“ Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима. Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата. Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“. Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ. Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио. На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ. Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ На самрти, док је издисала, дала му је име Венони , али га је отац назвао „Венијамин“.

Бог рече Јакову: „Устани, иди горе у Ветиљ и тамо остани. Начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава, брата свога.” Тада Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Баците туђе идоле који су у вас, очистите се и пробудите. Идемо горе у Ветиљ да начинимо тамо жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.” Тада предадоше Јакову све туђе идоле које су имали и наушнице које су имали на ушима, па их Јаков закопа под храст у Сихему. Затим пођоше. Тада страх од Бога обузе околна места, тако да не пођоше у потеру за синовима Јаковљевим. Јаков и сви који беху с њим стигоше у Луз, у земљу хананску, а то је Ветиљ. Онде подиже жртвеник и назва то место Бог Ветиљски, јер му се онде јави Бог кад је бежао од брата свога. Тада умре Девора, дојиља Ревекина, и сахранише је под Ветиљем, под храст који се назва Храст плача. Опет се Бог јави Јакову после повратка из Падан-Арама и благослови га. Тада му рече: „Име ти је Јаков, али се одсад нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ!” Тако га назва Израиљ. Потом му рече Бог: „Ја сам Бог Свемогући. Буди плодан и размножавај се! Од тебе ће потећи народ и многи народи и цареви ће изаћи из тебе. Даћу ти земљу коју дадох Аврааму и Исаку и после тебе даћу ову земљу твојим потомцима!” Потом се Бог уздиже с места где му је говорио. Јаков подиже споменик на месту на којем му је Бог говорио, жртвеник од камена, на коме принесе жртву и прели га уљем. Јаков прозва место на којем му је Бог говорио Ветиљ. Потом одоше из Ветиља. Кад је остало још само мало пута до Ефрате, Рахиља се породи. Кад су јој болови били највећи, рече јој бабица: „Не бој се, добила си још једног сина!” Кад умираше и растављаше се с душом, даде му име Венонија, али га отац назва Венијамин.