1. Mojsijeva 48:10-22 - Упореди све верзије

Podeli

Izrailju su, naime, oči bile oslabile od starosti, pa nije video. Kad ih je priveo, Izrailj ih je poljubio i zagrlio. Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“ Josif ih je tada skinuo sa njegovih kolena i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim Josif uzme svoja dva sina, Jefrema svojom desnicom, Izrailju s leva, a Manasiju svojom levicom, Izrailju s desna, pa mu ih primakne. Međutim, Izrailj pruži svoju desnicu i položi je na Jefremovu glavu, a svoju levicu na Manasijinu, držeći ruke unakrst, iako je Manasija bio prvenac. Potom je blagoslovio Josifa, rekavši: „Bog, čije su puteve sledili preci moji, Avraham i Isak, Bog koji je bio moj Pastir od mladosti moje, pa sve do danas, Anđeo koji me je od svakog zla izbavljao, mladiće ove neka blagoslovi. Neka se po njima spominje ime moje i ime predaka mojih, Avrahama i Isaka. Po zemlji neka im se potomstvo razmnoži.“ Kad je Josif video da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Jefremovu glavu, nije mu bilo pravo. Zato je posegnuo za očevom rukom da je premesti sa Jefremove glave na Manasijinu glavu. Rekao je svome ocu: „Ne tako, oče moj! Položi svoju ruku na glavu ovog drugog, jer je on prvenac.“ Njegov otac je to odbio, rekavši: „Znam, sine moj, znam. Od njega će, takođe, nastati narod, i to veliki narod. Ipak, njegov mlađi brat će biti veći od njega, i njegovo potomstvo će postati mnoštvo naroda.“ Tog dana ih je blagoslovio, rekavši: „Tvojim će imenom blagosiljati Izrailj. Govoriće se: ’Neka ti Bog učini onako kako je učinio Jefremu i Manasiji!’“ Tako je Jefremu dodelio prvenaštvo nad Manasijom. Izrailj zatim reče: „Evo, uskoro ću umreti, ali Bog će biti s vama i on će vas vratiti u zemlju vaših otaca. Tebi dajem i Sihem, deo više nego tvojoj braći, koji sam lukom i mačem osvojio od Amorejaca.“

A oči behu Izrailju otežale od starosti, te ne mogaše dobro videti. A kad mu ih privede, celiva ih i zagrli. I reče Izrailj Josifu: Nisam mislio da ću videti lice tvoje; a gle, Bog mi dade da vidim i porod tvoj. A Josif odmače ih od kolena njegovih i pokloni se licem do zemlje. Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne; i tako ih primače k njemu. A Izrailj pruživši desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mlađem, a levu na glavu Manasiji, tako namestivši ruke navlaš, ako i jeste Manasija bio prvenac. I blagoslovi Josifa govoreći: Bog, kome su svagda ugađali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me je hranio od kako sam postao do današnjeg dana, Anđeo, koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decu ovu, i da se po mom imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji! A Josif kad vide gde otac metnu desnu ruku svoju na glavu Jefremu, ne bi mu milo, pa uhvati za ruku oca svog da je premesti s glave Jefremove na glavu Manasijinu. I reče Josif ocu svom: Ne tako, oče; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu. Ali otac njegov ne hte, nego reče: Znam, sine, znam; i od njega će postati narod, i on će biti velik; ali će mlađi brat njegov biti veći od njega, i seme će njegovo biti veliko mnoštvo naroda. I blagoslovi ih u onaj dan i reče: Tobom će Izrailj blagosiljati govoreći: Bog da te učini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju. Posle reče Izrailj Josifu: Evo ja ću skoro umreti; ali će Bog biti s vama i odvešće vas opet u zemlju otaca vaših. I ja ti dajem jedan deo više nego braći tvojoj, koji uzeh iz ruku amorejskih mačem svojim i lukom svojim.

А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли. Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.« Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони. Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну. Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени. Тада Израел благослови Јосифа и рече: »Бог, пред којим су моји очеви Авраам и Исаак живели чинећи његову вољу, Бог који ми је пастир целог мог живота до дана данашњег, Анђео који ме избављао од сваког зла, нека благослови ове дечаке, да сачувају моје име и име мојих очева Авраама и Исаака и да се силно намноже на земљи.« Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину. »Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.« Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.« Тако их он тога дана благослови и рече: »Израел ће вас помињати кад буде благосиљао: ‚Нека те Бог учини као Ефрема и Манасију.‘« Тако је Ефрема претпоставио Манасији. Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца. А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«

Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио. Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“ Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац. Потом је благословио Јосифа, рекавши: „Бог, чије су путеве следили преци моји, Аврахам и Исак, Бог који је био мој Пастир од младости моје, па све до данас, Анђео који ме је од сваког зла избављао, младиће ове нека благослови. Нека се по њима спомиње име моје и име предака мојих, Аврахама и Исака. По земљи нека им се потомство размножи.“ Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“ Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ Тог дана их је благословио, рекавши: „Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се: ’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“ Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом. Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“

Израиљу беху очи помућене од старости, тако да није видео. Кад му их приведе, пољуби их и загрли. Тада рече Израиљ Јосифу: „Нисам мислио да ћу видети твоје лице, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој!” Јосиф их одмаче од колена његових и поклони се ничице. Затим их узе обојицу, Јефрема десном руком – наспрам Израиљеве леве – а Манасију левом руком – наспрам Израиљеве десне – и примаче их к њему. Међутим, Израиљ испружи десницу и стави је на главу Јефрему (који је био млађи), а леву руку на главу Манасији, иако је био првенац, укрстивши руке. Тада благослови Јосифа говорећи: „Нека Бог по чијим су путевима ишли оци моји Авраам и Исак, Бог који ме је водио откад постах па до данас, анђео који ме је избављао од сваког зла, нека ову децу благослови! Нека се име моје и мојих отаца Авраама и Исака кроз њих спомиње! Нека се намноже и рашире по земљи!” Кад Јосиф виде да је његов отац положио десницу на главу Јефрему, не би му право, па ухвати за руку оца свога да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину. Јосиф рече оцу своме: „Оче мој, немој тако. Ово је првенац, стави њему десницу на главу.” Међутим, отац његов не хтеде и рече: „Знам ја, сине мој, знам. Од њега ће постати народ, и то велики. Само, млађи брат његов биће већи од њега и његово потомство ће бити мноштво народа.” Тог дана их благослови и рече: „Кроз вас ће се Израиљци благосиљати и говорити: ‘Нека ти Бог да као Јефрему и Манасији!’” Тако постави Јефрема испред Манасије. Израиљ рече Јосифу: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу отаца ваших. Теби дајем један део више него браћи твојој, који узех мачем својим и луком својим из руку аморејских.”