1. Mojsijeva 8:1-22
1. Mojsijeva 8:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом се Бог сети Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу, па посла Бог ветар на земљу да сузбије воду. Тада се затворише извори бездана и уставе небеске и престаде киша с неба. Вода се повлачила са земље и отицала је сто педесет дана. Седмог месеца, седамнаестог дана, заустави се ковчег на планини Арарат. Вода је стално опадала до десетог месеца и првог дана десетог месеца показаше се врхови планина. После четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио на ковчегу. Он пусти гаврана, који стално одлеташе и долеташе док се земља не исуши од воде. Затим пусти голубицу да види да ли је вода нестала с копна. Међутим, голубица не нађе где би могла да спусти ноге, па му се врати у ковчег јер вода још покриваше тло. Он пружи руку, ухвати голубицу, па је узе к себи у ковчег. Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу из ковчега. Предвече, врати му се голубица и, гле, у кљуну јој беше лист маслине који је откинула. Тако Ноје дозна да су опале воде са земље. Затим почека седам дана, па опет пусти голубицу, али она му се више не врати. Шест стотина прве године Нојевог живота, првога месеца првога дана, усахну вода с копна. Ноје отвори кров на ковчегу и виде да је тло суво. Другога месеца, седамнаестог дана, земља беше сува. Тада рече Бог Ноју говорећи: „Изађите из ковчега ти, твоја жена, синови твоји и жене синова твојих. Изведи са собом све животиње што су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи, да се разиђу по земљи, нека се плоде и множе на земљи.” Тада Ноје изађе са синовима својим и женом својом и женама синова својих. Све животиње, сви гмизавци, све птице, све што се миче на земљи по врстама својим изађе из ковчега. Тада Ноје подиже жртвеник Господу. Узе од свих чистих животиња и од свих чистих птица и принесе на жртвеник жртве паљенице. Господ осети мирис угодни, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу проклињати због човека, јер су мисли људског срца зле од детињства, нити ћу уништавати све живо као што сам учинио. Све док буде земље, сетве, жетве, мраза, топлоте, лета, зиме, дана, ноћи, неће ничега недостајати.”
1. Mojsijeva 8:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. Затворише се извори бездана и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина. После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати. Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува. Тада Бог рече Ноју: »Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.« И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом. Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице. ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио. »Све док буде земље, сетве и жетве, студени и врућине, лета и зиме, дани и ноћи никада неће престати.«
1. Mojsijeva 8:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Ipak, Bog se setio Noja i svih životinja i sve stoke što je bila s njim u plovilu; pokrenuo je vetar da duva nad zemljom i voda se povukla. Zatvorili su se izvori bezdana i okna na nebesima, te je pljusak sa neba prestao. Voda se postepeno povlačila sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana voda je opala. A sedamnaestoga dana sedmog meseca plovilo se zaustavilo na bregovima Ararata. Voda je neprestano opadala do desetog meseca, a prvog dana tog meseca su se pokazali planinski vrhovi. Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila. Šest stotina prve godine Nojevog života, prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva. Bog reče Noju: „Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom. Sa sobom povedi sva živa bića, sve životinje koje su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što puze po zemlji. Neka vrve zemljom, plode se i množe se po zemlji!“ I Noje izađe sa svojim sinovima, sa svojom ženom i sa ženama svojih sinova. I sve životinje, svi gmizavci, sve ptice, sva stvorenja što puze po zemlji izađu iz plovila, vrsta za vrstom. Tada Noje sagradi žrtvenik Gospodu, te uzme od sve čiste stoke i svih čistih ptica i prinese na žrtveniku žrtve svespalnice. Gospod omirisa ugodni miris, pa reče u svom srcu: „Nikad više neću zemlju izručiti prokletstvu zbog čoveka, jer su čovekove namere zle od detinjstva, niti ću ikad više uništiti sva živa bića koja sam stvorio. Sve dok bude zemlje, setve i žetve, studeni i vrućine, leta i zime, dana i noći, nikada neće prestati.“
1. Mojsijeva 8:1-22 Нови српски превод (NSP)
Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови. Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила. Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува. Бог рече Ноју: „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“ И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом. Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио. Све док буде земље, сетве и жетве, студени и врућине, лета и зиме, дана и ноћи, никада неће престати.“
1. Mojsijeva 8:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
A Bog se opomenu Noja i svijeh zvijeri i sve stoke što bjehu s njim u kovèegu; i posla Bog vjetar na zemlju da uzbije vodu. I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše poslije sto i pedeset dana; Te se ustavi kovèeg sedmoga mjeseca dana sedamnaestoga na planini Araratu. I voda opadaše sve veæma do desetoga mjeseca; i prvoga dana desetoga mjeseca pokazaše se vrhovi od brda. A poslije èetrdeset dana otvori Noje prozor na kovèegu, koji bješe naèinio; I ispusti gavrana, koji jednako odlijetaše i dolijetaše dokle ne presahnu voda na zemlji. Pa pusti i golubicu da bi vidio je li opala voda sa zemlje. A golubica ne našavši gdje bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovèeg, jer još bješe voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovèeg. I poèeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu iz kovèega. I pred veèe vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji bješe otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. Ali poèeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati. Šest stotina prve godine vijeka Nojeva prvi dan prvoga mjeseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovèegu, i ugleda zemlju suhu. A drugoga mjeseca dvadeset sedmoga dana bješe sva zemlja suha. Tada reèe Bog Noju govoreæi: Izidi iz kovèega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom; Sve zvijeri što su s tobom od svakoga tijela, ptice i stoku i što god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziðu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji. I izide Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovijeh s njim. Sve zvijeri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se mièe po zemlji po svojim vrstama izidoše iz kovèega. I naèini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake èiste stoke i od svijeh ptica èistijeh, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice. I Gospod omirisa miris ugodni, i reèe u srcu svojem: neæu više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca èovjeèijega zla od malena; niti æu više ubijati svega što živi, kao što uèinih. Otsele dokle bude zemlje, neæe nestajati sjetve ni žetve, studeni ni vruæine, ljeta ni zime, dana ni noæi.