Knjiga proroka Avakuma 1:11-13 - Упореди све верзије

Podeli

Kao vetar tada zaviori i mine, ali kriv je taj kome je božanstvo njegova snaga.“ O, Gospode, zar ti nisi od davnina, moj Bože sveti? Nećemo mi umreti! O, Gospode, za sud si ih odredio. O, Steno, za prekor si ih učvrstio. Prečiste su oči tvoje da bi zlo promatrale, ti pakost ne možeš da gledaš. Zašto onda trpiš nevernike, ćutiš dok zlikovac proždire pravednijeg od sebe?

Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog. Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje. Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?

Потом прохује као ветар и оду даље, зликовци којима је снага постала бог.« Зар ти ниси од искона, ГОСПОДЕ, Боже мој, Свече мој? Ти не умиреш. ГОСПОДЕ, ти си их поставио да спроведу правду, ти си их, Стено, одредио да изврше казну. Твоје очи су пречисте да би гледале зло, злостављање не подносиш. Зашто онда трпиш подлаце? Зашто ћутиш кад опаки прождире праведнијега од себе?

Као ветар тада завиори и мине, али крив је тај коме је божанство његова снага.“ О, Господе, зар ти ниси од давнина, мој Боже свети? Нећемо ми умрети! О, Господе, за суд си их одредио. О, Стено, за прекор си их учврстио. Пречисте су очи твоје да би зло проматрале, ти пакост не можеш да гледаш. Зашто онда трпиш невернике, ћутиш док зликовац прождире праведнијег од себе?

Затим као вихор отхуји и оде, његова снага је њему бог. Ниси ли ти, Господе, од искона Бог мој и Светост моја? Господ који не умире! Ти си га поставио за суд, одредио си га, Стено, за прекор. Пречисте су очи твоје да би злоћу гледале, не можеш неправду да гледаш. Зашто безаконике гледаш, ћутиш кад зликовац прождире бољег од себе?