Jevrejima 11:8-19 - Упореди све верзије

Podeli

Na osnovu svoje vere je Avraham poslušao Boga koji ga je pozvao da ode u kraj koji je trebalo da primi u posed. Otišao je iako nije znao kuda da ide. Verom se nastanio kao stranac u obećanoj zemlji i živeo pod šatorom u tuđini. Tako su živeli i Isak i Jakov, naslednici istog obećanja. Avraham je, naime, očekivao grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog. Na osnovu svoje vere je Sara, nerotkinja, dobila moć da stvara potomstvo, iako više nije bila u dobu za rađanje, jer je smatrala vernim Boga koji joj je dao obećanje. Tako se od jednoga, skoro mrtvog čoveka, izrodilo potomstvo, „brojno kao zvezde na nebu i neizmerno kao pesak na morskoj obali.“ Svi su oni umrli s verom, ne primivši stvari koje je Bog bio obećao. Oni su ih izdaleka nazreli i pozdravili ih, te priznali da su stranci i došljaci na zemlji. Naime, oni koji tako govore pokazuju da traže pravu domovinu. Uistinu, da su mislili na zemlju iz koje su izašli, oni bi našli priliku da se tamo i vrate. Ali oni sada čeznu za boljom domovinom, to jest, onom nebeskom. Zato se Bog ne stidi da se nazove njihovim Bogom, jer je on pripravio grad za njih. Na osnovu svoje vere je Avraham, kada ga je Bog stavio na kušnju, prineo Isaka na žrtvu. Avraham je prineo svoga jedinca, iako je prihvatio obećanja za njega Bog je, naime rekao: „Preko Isaka će se tvoje potomstvo nastaviti.“ On je bio uveren da je Bog u stanju da podigne Isaka iz mrtvih, i takoreći, dobio ga je natrag.

Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide. Verom dođe Avraam u zemlju obećanu, kao u tuđu, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog. Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog. Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća. Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora. U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji. Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo. I da bi se oni opomenuli onog iz kog iziđoše, imali bi vreme da se vrate. Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad. Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje, u kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme; pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.

Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог. Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао. Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали. Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући да су странци и дошљаци на земљи. А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град. Вером је Авраам, када га је Бог проверавао, принео Исаака на жртву. Онај који је примио обећања принео је свога јединца, онај коме је Бог рекао: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.« Помислио је да Бог може и из мртвих да васкрсава, и заиста је, у пренесеном смислу, добио Исаака из мртвих.

На основу своје вере је Аврахам послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. Аврахам је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог. На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“ Сви су они умрли с вером, не примивши ствари које је Бог био обећао. Они су их издалека назрели и поздравили их, те признали да су странци и дошљаци на земљи. Наиме, они који тако говоре показују да траже праву домовину. Уистину, да су мислили на земљу из које су изашли, они би нашли прилику да се тамо и врате. Али они сада чезну за бољом домовином, то јест, оном небеском. Зато се Бог не стиди да се назове њиховим Богом, јер је он приправио град за њих. На основу своје вере је Аврахам, када га је Бог ставио на кушњу, принео Исака на жртву. Аврахам је принео свога јединца, иако је прихватио обећања за њега Бог је, наиме рекао: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ Он је био уверен да је Бог у стању да подигне Исака из мртвих, и такорећи, добио га је натраг.

Вером Авраам послуша кад би позван да изађе на место које је имао да прими у наследство, и изађе не знајући куда иде. Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог. Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство, и преко времена своје старости, зато што је сматрала верним онога који јој је обећао. Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву „као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали”. Сходно вери, помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи. Јер који тако шта говоре, показују да траже отаџбину. И да су притом мислили на ону из које су изашли, имали су времена да се врате; али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом, јер им је припремио град. Вером је Авраам принео Исака кад је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања, коме је речено: „По Исаку назваће ти се потомство.” Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику.