Jevrejima 3:3-11 - Упореди све верзије

Podeli

Ipak, Isus zaslužuje veću čast nego Mojsije, kao što i graditelj zaslužuje veću čast od kuće koju je sagradio. Naime, svaka kuća ima graditelja, ali Bog je sve sagradio. Mojsije je bio veran u Božijem domu kao sluga, da bi svedočio o stvarima koje će se tek objaviti. Ali Hristos ima upravu nad domom Božijim u svojstvu Sina. A njegov dom smo mi, ako smelo održimo pouzdanje u nadu kojom se ponosimo. Zato, kao što Duh Sveti kaže: „Danas, kad glas njegov čujete, tvrda srca ne budite, kao kad se digla buna, u pustinji u dan kušanja. Oci vaši mene su kušali i izazivali, iako su dela moja gledali četrdeset leta. Tada planuh gnevom na onaj naraštaj i rekoh: ’Vernosti nema u njima nikakve, puteve moje oni ne poznaju.’ U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“

Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio. Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog. I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori. Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo. Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete, Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji, Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina. Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteve moje; Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.

а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће. Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све. Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено, али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо. Стога, као што каже Свети Дух: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце као у време Побуне, на дан искушења у пустињи, где су ме ваши праоци искушавали и проверавали, па моја дела гледали четрдесет година. Зато сам се разгневио на тај нараштај и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују, моје путеве нису упознали.‘ Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘«

Ипак, Исус заслужује већу част него Мојсије, као што и градитељ заслужује већу част од куће коју је саградио. Наиме, свака кућа има градитеља, али Бог је све саградио. Мојсије је био веран у Божијем дому као слуга, да би сведочио о стварима које ће се тек објавити. Али Христос има управу над домом Божијим у својству Сина. А његов дом смо ми, ако смело одржимо поуздање у наду којом се поносимо. Зато, као што Дух Свети каже: „Данас, кад глас његов чујете, тврда срца не будите, као кад се дигла буна, у пустињи у дан кушања. Оци ваши мене су кушали и изазивали, иако су дела моја гледали четрдесет лета. Тада планух гневом на онај нараштај и рекох: ’Верности нема у њима никакве, путеве моје они не познају.’ У гневу сам се тада заклео: ’Неће они ући у мој починак.’“

Јер овај је удостојен веће славе од Мојсија – као што већу част од дома има онај који га је саградио. Сваки дом, наиме, неко гради, а Бог је све саградио. И Мојсије је, додуше, био веран у свем дому његовом као слуга – за сведочанство онога што је имало да се каже, а Христос је као син над својим домом; ми смо његов дом ако поуздање и славну наду [до краја чврсту] одржимо. Зато, као што говори Дух Свети: „Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености – у дан кушања у пустињи, где су ваши очеви покушали да ме искушају, те видеше моја дела четрдесет година. Зато се расрдих на то поколење и рекох: ‘Увек блуде срцем’; мојих путева они не познаше, тако да се заклех у свом гневу: ‘Неће ући у мир мој!’”