Jevrejima 6:1-9 - Упореди све верзије

Podeli

Zato ostavimo za sada početno učenje o Hristu i okrenimo se zrelijem učenju, ne vraćajući se na osnove: pokajanje od mrtvih dela, vera u Boga, učenje o krštenjima, polaganje ruku, vaskrsenje iz mrtvih i večni sud. I o tome ćemo govoriti ako da Bog. Ima, naime, onih koji su jednom bili prosvetljeni. Ali iako su iskusili nebeski dar primivši Duha Svetog, iako su iskusili da je reč Božija dobra, iako su iskusili sile budućeg sveta, ipak su napustili veru. Takve je nemoguće ponovo dovesti do pokajanja, jer oni time iznova razapinju Sina Božijeg i javno ga izvrću ruglu. Zemlja, naime, koja upija vodu od čestih kiša koje padaju na nju i rađa rod koji je na korist onima za koje se obrađuje, prima blagoslov od Boga. A zemlja koja rađa trnje i korov ništa ne vredi. Takva se bliži prokletstvu i završava u ognju. Ipak, voljeni, premda govorimo ovako, uvereni smo da stvari stoje bolje u vašem slučaju, i da vam predstoji spasenje.

Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga, nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog. I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti. Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog, i okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg. Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja rađa povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga; a koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže. Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.

Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт и вером у Бога, учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. И то ћемо учинити ако Бог дâ. Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу. Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена. Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење.

Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, учење о крштењима, полагање руку, васкрсење из мртвих и вечни суд. И о томе ћемо говорити ако да Бог. Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу. Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу. Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење.

Стога, оставимо почетну науку о Христу, обратимо се савршенству, не постављајући опет темељ одвраћањем од мртвих дела и вером у Бога, науком о крштењу, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и вечном суду. И ово ћемо учинити ако Бог да. Јер је немогућно оне који су једном просвећени и који су окусили небески дар поставши учесници Духа Светога, који су окусили добру реч Божју и силе будућег света, па ипак отпали, опет обновити за покајање, пошто они поново себи распињу и срамоте Сина Божјег. Земља, наиме, која се напила кише што често на њу пада и која рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога; која пак доноси трње и чкаљ ништа не вреди и близу је клетве, њен крај је у спаљивању. А за вас, драги наши, уверени смо да сте бољи и да вам предстоји спасење иако овако говоримо.