Jevrejima 9:13-25 - Упореди све верзије

Podeli

Jer, ako krv jarčeva i bikova i pepeo junice, kojim se škrope oni koji su obredno nečisti, posvećuje radi telesne čistoće, koliko će više krv Hristova, koji je posredstvom večnog Duha prineo sebe neporočnog Bogu, očistiti našu savest od mrtvih dela, da služimo živome Bogu? On je posrednik Novog saveza da bi oni koji su pozvani primili obećanje večnog poseda, pošto je podneo smrt radi otkupljenja od prestupa učinjenih u prvom savezu. Naime, pri otvaranju testamenta, treba najpre da se potvrdi da je onaj koji ga je sastavio mrtav, budući da testament postaje važeći tek po zaveštavaočevoj smrti. Sve dok je zaveštavalac živ, testament ne važi. Zato je i prvi savez postao punovažan prolivanjem krvi žrtve. Naime, kad je Mojsije izgovorio sve zapovesti celom narodu u skladu sa Zakonom, uzeo je krv teladi i jaraca s vodom, skerletnom vunom i isopom, te poškropio knjigu i sav narod. Onda je rekao: „Ovo je krv saveza koji vam je Bog odredio.“ Krvlju je takođe poškropio Šator i sve bogoslužbene posude. Uistinu, po Zakonu se skoro sve čisti krvlju, to jest, bez prolivanja krvi nema oproštenja. Potrebno je, dakle, da se predmeti koji su načinjeni po uzoru na nebeske stvari očiste na ovaj način, ali nebeske stvari zahtevaju bolje žrtve od ovih. Jer, Hristos nije ušao u rukotvorenu Svetinju, koja je tek predstava prave Svetinje, nego u sâmo nebo, da se sad pojavi pred Bogom za nas. Prvosveštenik svake godine ulazi u svetinju i prinosi životinjsku krv. A Hristos nije ušao tamo da prinese sebe više puta

Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu; a kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom? I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani. Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet. Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio. Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi. Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod. Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama. A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju. I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje. Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas; niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom

Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт, да можемо да служимо Богу живоме. А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом. Јер, тамо где постоји завештање неопходно је да се утврди смрт завештаоца, пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«. Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења. Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу

Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу? Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу. Наиме, при отварању тестамента, треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења. Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута

Јер кад крв јараца и бикова и пепео јунице, којим се кропе опогањени, освећује на телесну чистоћу, колико ће више крв Христа, који је помоћу вечнога Духа самога себе непорочног принео Богу, чистити нашу савест од мртвих дела – да служимо живом Богу. И зато је он посредник новога савеза, да позвани приме обећање вечног наследства пошто он поднесе смрт за откуп преступа учињених у првом савезу. Где је, наиме, тестамент, мора да се догоди смрт тестатора; јер тестамент вреди по смрти, а никада не важи док је тестатор жив. Стога ни први савез није освећен без крви. Кад је, наиме, Мојсије изговорио сваку заповест по закону свему народу, узе јунећу и јарећу крв с водом и црвеном вуном и исопом, па покропи саму књигу и сав народ говорећи: „Ово је крв савеза који је Бог склопио с вама.” А исто тако је покропио крвљу скинију и све богослужбене сасуде. И по закону се скоро све чисти крвљу, и без проливања крви нема опроштаја. Морају се, дакле, слике небеских ствари овим чистити, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, слику оне праве светиње, него у само небо, да се сад покаже пред лицем Божјим за нас; и то не да би много пута самога себе принео, као што првосвештеник сваке године улази у светињу с туђом крвљу