Knjiga proroka Isaije 49:13-16
Knjiga proroka Isaije 49:13-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кличите, небеса, радуј се, земљо, узвикујте, брегови, весело, јер Господ теши народ свој и смиловао се невољним. Сион рече: ‘Господ ме напусти и Господ ме заборави.’ Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на дланове сам те урезао, преда мном су стално зидови твоји.
Knjiga proroka Isaije 49:13-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима. Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио, Господ ме заборавио.« »Може ли жена да заборави своје одојче, да се не сажали на дете које је родила? Па кад би и заборавила, ја тебе нећу заборавити. Ево, у своје дланове сам те урезао, твоје зидине стално су ми пред очима.
Knjiga proroka Isaije 49:13-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda.
Knjiga proroka Isaije 49:13-16 Нови српски превод (NSP)
Кличите, небеса, и весели се, земљо! Подвикујте, планине, раздрагано! Зато што Господ теши народ свој, и смиловаће се на невољнике своје. А Сион рече: „Напустио ме Господ“ и „Господар ме је заборавио.“ „Може ли жена заборавити своје одојче, да се не смилује на сина утробе своје? Ако би нека и заборавила, ја пак тебе заборавити нећу. Ево, на оба длана сам те урезао, зидови твоји преда мном су свагда.
Knjiga proroka Isaije 49:13-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Pjevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod utješi svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se. Ali Sion reèe: ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na èedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neæu zaboraviti tebe. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.