Knjiga o sudijama 18:1-6 - Упореди све верзије

Podeli

U ono vreme, kada nije bilo cara u Izrailju, Danovo pleme je tražilo sebi zemlju da se naseli, jer do tada nije primilo u posed zemlju među Izrailjevim plemenima. Zato su Danovci iz svoga plemena poslali petoricu hrabrih ratnika iz Saraje i Estaola, da uhode zemlju i istraže je. Rekli su im: „Idite i izvidite zemlju.“ Oni odu u Jefremovu goru, u Mihejinu kuću, i tamo prespavaju. Kad su bili kod Mihejine kuće, prepoznali su glas mladoga Levita. Svrate oni tamo i upitaju ga: „Ko te je doveo ovamo? Šta radiš ovde? Zašto si tu?“ On im odgovori: „Tako i tako je Miheja učinio za mene. On me je unajmio, te sam postao njegov sveštenik.“ Oni mu rekoše: „Pitaj Boga da znamo hoće li put na koji smo pošli biti uspešan?“ On im reče: „Idite u miru. Gospod bdi nad putem na koji ste pošli.“

U to vreme ne beše cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo tražaše sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne beše dopalo nasledstvo među plemenima Izrailjevim. Zato poslaše sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi između sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoše im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoše u goru Jefremovu u kuću Mišinu i zanoćiše onde. I kad behu kod kuće Mišine, poznaše glas onog mladića Levita, i svrativši se onamo rekoše mu: Ko te dovede ovamo? I šta radiš tu? I šta ćeš tu? A on im reče: Tako i tako učini mi Miha, i najmi me da mu budem sveštenik. A oni mu rekoše: Upitaj Boga da znamo hoće li nam biti srećan put na koji pođosmo. A sveštenik im reče: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete.

У то време Израел није имао цара. А у то време је и Даново племе тражило за себе место где би живело, јер још није добило наследство међу Израеловим племенима. Стога Дановци послаше петорицу ратника из Цоре и Ештаола, представнике свих својих братстава, да извиде земљу и истраже је. »Идите и истражите земљу«, рекоше им. Тако они уђоше у Ефремово горје, дођоше до Михејеве куће и тамо заноћише. Док су били близу Михејеве куће, препознаше глас оног младог Левита, па свратише и упиташе га: »Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Шта ћеш ту?« Левит им исприча шта је Михеј учинио за њега и рече: »Он ме је унајмио и ја сам постао његов свештеник.« Тада му они рекоше: »Молимо те, упитај Бога да ли ће наше путовање бити успешно.« »Идите у миру«, одговори им свештеник. »ГОСПОД одобрава ваше путовање.«

У оно време, када није било цара у Израиљу, Даново племе је тражило себи земљу да се насели, јер до тада није примило у посед земљу међу Израиљевим племенима. Зато су Дановци из свога племена послали петорицу храбрих ратника из Сараје и Естаола, да уходе земљу и истраже је. Рекли су им: „Идите и извидите земљу.“ Они оду у Јефремову гору, у Михејину кућу, и тамо преспавају. Кад су били код Михејине куће, препознали су глас младога Левита. Сврате они тамо и упитају га: „Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Зашто си ту?“ Он им одговори: „Тако и тако је Михеја учинио за мене. Он ме је унајмио, те сам постао његов свештеник.“ Они му рекоше: „Питај Бога да знамо хоће ли пут на који смо пошли бити успешан?“ Он им рече: „Идите у миру. Господ бди над путем на који сте пошли.“

У то време није било цара у Израиљу. Тада је Даново племе тражило себи област јер му није било одређено наследство међу племенима Израиљевим. Зато послаше потомци Данови петорицу људи између себе, људе храбре из Сараје и Естаола, да извиде и упознају земљу. Они им рекоше: „Идите и извидите земљу.” Они дођоше у Јефремову гору, до Михине куће, и ту заноћише. Пошто су били поред Михине куће, препознаше глас младог левита. Свратише тамо и упиташе га: „Ко те доведе овамо? Шта овде радиш? Шта ћеш овде?” Он им одговори: „То и то ми учини Миха. Најмио ме да му будем свештеник.” Они му рекоше: „Упитај Бога да знамо хоће ли нам успети пут који смо предузели.” Свештеник им одговори: „Идите с миром. По вољи Божјој је пут којим идете.”