Knjiga proroka Jone 1:4-16
Knjiga proroka Jone 1:4-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Међутим, Господ подиже на мору силан ветар. Настаде велика бура на мору да је изгледало да ће се лађа разбити. Морнари се уплашише и сваки призиваше свога бога. Бацали су ствари из лађе да би је олакшали. Јона је сишао у дно лађе, легао је и чврсто заспао. Заповедник лађе му приђе и рече му: „Зашто спаваш? Устани и призивај свога бога! Можда ће нас се Бог сетити да не пропаднемо.” Потом рекоше један другоме: „Ходите да бацимо жреб да видимо због кога дође ово зло.” Они бацише жреб и жреб показа на Јону. Тада му они рекоше: „Кажи нам зашто ово зло дође на нас? Чиме се бавиш? Одакле долазиш? Из које си земље и из ког си народа?” Он им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.” Тада се уплашише људи, уплашише се веома, и рекоше му: „Шта си то учинио?” Сазнали су људи да он бежи од Господа јер им је то он рекао. Они га запиташе: „Шта да радимо с тобом да би се море смирило?” Море је све више беснело. Он им одговори: „Узмите ме и баците ме у море, па ће се море смирити. Знам да је због мене дошла на вас ова велика бура.” Људи почеше веслати да би се приближили копну, али нису могли јер се море дизало против њих. Тада они призваше Господа и рекоше: „О, Господе! Не дај да изгинемо због душе овог човека! Немој да свалиш на нас крв невину, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш!” Потом узеше Јону, бацише га у море, и море се смири. Тада се људи уплашише веома, принесоше жртве Господу и учинише завете.
Knjiga proroka Jone 1:4-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада ГОСПОД посла силан ветар на море, па се диже толико жестока олуја да је лађа била у опасности да се разбије. Сви морнари се уплашише, па сваки завапи своме богу, а и товар бацише у море да олакшају лађу. А Јона је био сишао у потпалубље, где је легао и чврсто заспао. Капетан му приђе и рече: »Како можеш да спаваш? Устани и помоли се своме богу! Можда ће тај бог обратити пажњу на нас, па нећемо пропасти.« Тада морнари рекоше један другом: »Хајде да бацимо коцку, да откријемо због кога нас је снашла ова несрећа.« Тако бацише коцку, и она паде на Јону. Они га упиташе: »Кажи нам, због кога нас је снашла ова несрећа? Којим се послом бавиш? Одакле си? Из које си земље и из ког народа?« Он им одговори: »Ја сам Јеврејин и клањам се ГОСПОДУ, Богу неба, који је начинио море и копно.« Сазнавши од њега да бежи од ГОСПОДА, силно се уплашише и упиташе га: »Зашто си то учинио?« А море је постајало све узбурканије, па га они упиташе: »Шта да учинимо с тобом да би нам се море смирило?« »Дигните ме и баците у море«, одврати он, »па ће се море смирити. Знам да сам ја крив што вас је захватила ова жестока олуја.« Људи покушаше да одвеслају назад према копну, али нису могли, јер је море било све узбурканије. Тада завапише ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, молимо те, не дај да погинемо због тога што ћемо овоме човеку одузети живот! Не сматрај нас кривима за проливање недужне крви, јер ти си, ГОСПОДЕ, учинио како ти се свидело.« Потом узеше Јону и бацише га у море, и море престаде да бесни. Они се збога тога силно уплашише ГОСПОДА, па му принеше клану жртву и заветоваше му се.
Knjiga proroka Jone 1:4-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Ali Gospod podiže veliki vetar. Nastala je velika bura na moru, pa je izgledalo da će se lađa razbiti. Uplašivši se, mornari su počeli da prizivaju svaki svog boga i da izbacuju u more tovar što je bio u lađi, da je olakšaju. A Jona je sišao pod palubu, legao i zaspao tvrdim snom. Kapetan lađe dođe k njemu i reče mu: „Kako možeš da spavaš?! Diži se i prizivaj svoga Boga! Možda će se Bog obazreti na nas, te nećemo propasti.“ Tada ljudi rekoše jedan drugome: „Hajde da bacimo žreb da vidimo zbog koga nas je snašlo ovo zlo.“ Bacili su žreb i žreb je pao na Jonu. Oni su ga upitali: „Reci nam, zašto nas je snašlo ovo zlo? Kakvim se poslom baviš? Odakle dolaziš? Koja je tvoja zemlja, i kom narodu pripadaš?“ Jona im odgovori: „Ja sam Jevrejin i bojim se Gospoda, Boga nebeskog, koji je stvorio more i zemlju.“ Ljude je obuzeo veliki strah. Pitali su ga: „Šta si uradio?“ Znali su da beži od Gospoda, jer im je sam rekao. Onda su ga upitali: „Šta da učinimo s tobom da nam se more smiri?“ More je, naime, počelo sve više da besni. On im odgovori: „Podignite me i bacite me u more i more će vam se umiriti, jer znam da vas je ovo veliko nevreme snašlo zbog mene.“ No, ljudi su počeli da veslaju kako bi se domogli obale, ali nisu mogli, jer se more još jače dizalo na njih. Tada su prizvali Gospoda govoreći: „Ne daj, Gospode, da propadnemo zbog života ovog čoveka! Ne svali na nas krv nevinog čoveka, jer ti, Gospode, činiš kako hoćeš.“ Podigli su Jonu, i bacili ga u more; i more je prestalo da besni. Na to je ljude obuzeo veliki strah od Gospoda, pa su prineli žrtvu Gospodu i učinili zavete.
Knjiga proroka Jone 1:4-16 Нови српски превод (NSP)
Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају. А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“ Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је сам рекао. Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни. Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.
Knjiga proroka Jone 1:4-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Ali Gospod podiže velik vjetar na moru, i posta velika bura na moru da mišljahu da æe se razbiti laða. I laðari uplašivši se prizivahu svaki svojega boga, i bacahu što bješe u laði u more da bi bila lakša; a Jona bješe sišao na dno laði, i legav spavaše tvrdo. A upravitelj od laðe pristupi k njemu i reèe mu: šta ti spavaš! ustani, prizivaj Boga svojega, ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. Potom rekoše jedan drugome: hodite, da bacimo ždrijeb da vidimo sa koga doðe na nas ovo zlo. I baciše ždrijeb, i pade ždrijeb na Jonu. Tada mu rekoše: kaži nam zašto doðe ovo zlo na nas; koje si radnje? i odakle ideš? iz koje si zemlje? i od koga si naroda? A on im reèe: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suhu zemlju. Tada se vrlo uplašiše ljudi, i rekoše mu: što si uèinio? Jer doznaše ljudi da bježi od Gospoda, jer im on kaza. I rekoše mu: što æemo èiniti s tobom, da bi nam more utolilo? Jer bura na moru bivaše sve veæa. A on im reèe: uzmite me i bacite me u more, i more æe vam utoliti, jer vidim da je s mene došla na vas ova velika bura. A ljudi stadoše veslati da bi došli ka kraju; ali ne mogahu, jer im bura na moru bivaše sve veæa. Tada prizvaše Gospoda i rekoše: molimo ti se, Gospode, da ne poginemo radi duše ovoga èovjeka, i nemoj metnuti na nas krvi prave, jer ti, Gospode, èiniš kako hoæeš. Potom uzeše Jonu i baciše ga u more, i presta bura na moru. Tada se pobojaše oni ljudi Gospoda vrlo, i prinesoše žrtvu Gospodu i uèiniše zavjete.