Matej 13:13-29 - Упореди све верзије

Podeli

Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi: ’Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim.’ A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju. Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli. Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“ Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito.

Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim. A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše. Vi pak čujte priču o sejaču: Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano. A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je, ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag. A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane. A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset. Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom, a kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo? A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети. Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.« »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.« Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ. »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге. »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.

Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи: ’Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’ А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули. Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“ Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито.

Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју. И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети. Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’ А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају. Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше. Ви, дакле, чујте причу о сејачу. Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима, али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.” Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’ А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’ А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.