Matej 14:18-36 - Compare All Versions

Podeli

Он пак рече: „Донесите ми их овамо.” И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече. А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ. И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.” А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.” Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу. Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!” А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?” И кад уђоше у чамац, преста ветар. А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.” И прешавши, пристадоше код Генисарета. А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени.

»Донесите ми их овамо«, рече он, па заповеди да народ поседа по трави. Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу. Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар. Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору. Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се. »Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу. Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!« »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.« И Исус му рече: »Дођи!« Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води. Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!« Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?« Када су се попели у чамац, ветар утихну, а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!« Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.

On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.

Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ Када су ушли у бродић, ветар се умирио. Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.

A On reče: Donesite mi ih ovamo. I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih. A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece. I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod. I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam. A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru. I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se. A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi. A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu. No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vetar. A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji. I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku. I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike. I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.