Matej 21:1-38 - Compare All Versions

Podeli

И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им: „Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми. И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.” А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк: „Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’” Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих. А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу. А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!” И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?” А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.” И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.” И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их. А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’” И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде. А кад се ујутру враћао у град, огладне. И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква. И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?” А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће; и све што затражите у молитви верујући, примићете.” И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?” А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово. Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’ А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.” И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.” „А шта ви мислите? Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: ‘Синко, иди данас и ради у винограду.’ Он одговори и рече: ‘Идем, господару’, и не оде. Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: ‘Нећу’, али се касније покаја и оде. Који је од двојице учинио очеву вољу?” Рекоше: „Други.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје. Јер вам дође Јован путем праведности, и не поверовасте му, а цариници и блуднице му повероваше. Ви сте видели, али се нисте покајали да му поверујете.” „Чујте другу причу. Беше један домаћин који посади виноград и огради га оградом, и ископа у њему муљару, и сагради кулу, па га даде под закуп виноградарима и отпутова. А кад се приближи време плодова, посла своје слуге виноградарима да приме његове плодове. И ухватише виноградари његове слуге, једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше. Опет посла друге слуге, више њих но први пут, и учинише им исто тако. Најзад посла к њима свога сина говорећи: ‘Презаће од мога сина.’ Али виноградари, видевши сина, рекоше међу собом: ‘Ово је наследник, хајде да га убијемо, па ћемо имати његово наследство.’

Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.« Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка: »Реците Кћери сионској: ‚ево, твој цар ти долази, кротак, јаше на магарцу, на магарету, младунчету магаричином.‘« И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу. Народ који је ишао испред и иза њега викао је: »Хосана Сину Давидовом! ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘ Хосана на висини!« Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?« А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.« Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘, а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘!« У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи. Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?« »Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали: ‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади стижу хвалоспеви‘?« Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи. Када се рано ујутро враћао у град, огладне. Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа. Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!« И смоква се сместа осуши. Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?« »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.« Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?« »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?« А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.« Зато му одговорише: »Не знамо.« Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.« »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде. »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде. »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?« А они рекоше: »Онај први.« »Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.« »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше. »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин. »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘ »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘

A kada su se približili Jerusalimu i došli u Vitfagu na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu učenika, rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni. A ako vam ko što kaže, vi recite da su potrebni Gospodu. Odmah će ih poslati.“ Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je bilo rečeno preko proroka: „Recite ćerki sionskoj: ’Evo, Car tvoj k tebi dolazi! On je krotak i jaše na magarcu i na magaretu, mladuncu magarice.’“ Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naložio. Doveli su magaricu i magare i stavili na njih odeću, pa je Isus uzjahao. Mnogi je narod prostro svoju odeću po putu, dok su drugi rezali grane sa drveća i prostirali ih po putu. Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su: „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!“ Kad je Isus ušao u Jerusalim, sav grad se uskomešao, govoreći: „Ko je ovaj?“ A narod je odgovarao: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskog.“ Isus je potom ušao u hram i isterao sve one koji su prodavali i kupovali u hramu, i isprevrtao stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Isus im je rekao: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu“’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!“ Tada su mu u hramu pristupili slepi i hromi i Isus ih je izlečio. A kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma videli čuda koja je učinio, te decu u hramu gde uzvikuju: „Osana Sinu Davidovu“, razljutili su se. I rekoše: „Čuješ li šta oni govore?“ Isus im odgovori: „Da. Zar niste čitali: ’Sa usana dece i dojenčadi, hvalu si sebi ispevao’?“ On ih je onda ostavio i otišao van grada u Vitaniju, gde je proveo noć. Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo. Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!“ I smokva se odmah osuši. Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?“ Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi. Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi.“ Isus je ušao u hram i dok je poučavao narod, pristupiše mu vodeći sveštenici i starešine, pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?“ Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela. Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?“ Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ A ako kažemo ’od čoveka’, strah nas je ljudi, jer svi smatraju da je Jovan prorok.“ Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo.“ Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“ „Šta mislite? Neki čovek je imao dva sina. On priđe prvom i reče mu: ’Dete, idi danas i radi u vinogradu!’ On odgovori: ’Neću!’, ali se kasnije predomisli i ode. Otac priđe i drugom sinu i reče mu isto. Ovaj odgovori: ’Svakako, gospodaru!’, i ne ode. Koji je od ove dvojice postupio po očevoj volji?“ Oni rekoše: „Prvi.“ Isus im onda reče: „Zaista vam kažem da će poreznici i bludnice ući u Carstvo Božije pre nego vi! Jer Jovan je došao k vama da vam pokaže put pravednosti, ali mu niste poverovali. A poreznici i bludnice su mu poverovali. Vi ste to videli, ali niste promenili mišljenje da mu poverujete. Poslušajte drugu priču. Bio neki domaćin koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. Kada se približilo vreme da vinograd rodi, domaćin pošalje sluge da uzmu njegov deo roda od vinogradara. Ali, vinogradari uhvate njegove sluge, te jednog pretuku, drugog ubiju, a trećeg kamenuju. Domaćin pošalje druge sluge, više nego prvi put, ali vinogradari i sa ovima postupe jednako. Naposletku, domaćin pošalje vinogradarima svoga sina misleći: ’Mog sina će poštovati.’ Ali vinogradari, kada videše sina, rekoše među sobom: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo pa ćemo imati njegovo nasledstvo!’

А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“ Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка: „Реците ћерки сионској: ’Ево, Цар твој к теби долази! Он је кротак и јаше на магарцу и на магарету, младунцу магарице.’“ Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су: „Осана Сину Давидову! Благословен онај који долази у име Господње! Осана на висини!“ Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“ А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“ Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“ Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се. И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали: ’Са усана деце и дојенчади, хвалу си себи испевао’?“ Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ. Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“ Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“ Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“ „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’ Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде. Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде. Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“ Они рекоше: „Први.“ Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете. Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара. Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’ Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’

I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi. I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati. A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom. I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih. A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini! I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog. I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku. I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih. A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se. I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu? I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde. A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva. I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva! A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće. I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete. I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu? A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim. Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste? Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka. I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim. Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom. A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide. I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje. Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete. Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide. A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem. Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto. A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog. A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.